Igra prestola u porodici Pežo

Kao drugi najveći akcionar Stellantisa, porodica Pežo treba krajem nedelje da odluči ko će biti njen predstavnik u upravnom odboru grupe. U igri su dvojica kandidata: Robert Pežo, koji želi obnovu svog mandata, i njegov rođak, Ksavije Pežo, koji namerava da povrati uticaj porodice na strateške odluke četvrtog najvećeg proizvođača automobila na svetu.

U porodici Pežo ne žele da govore o „dvoboju“. Ipak, čini se da rođake Roberta i Ksavijera deli čitav svet. Ksavije (60), trenutno na čelu marke DS, jedne od četrnaest marki u Stellantisu, želi da ubedi porodicu da je Robert Pežo, (75), „odradio svoje“ i da je vreme da on preuzme njegovo mesto u upravnom odboru automobilskog giganta.

„To je gorka pilula, ali tako stvari idu“, kaže izvor blizak porodici, dodajući: „To nije uvreda, u tim godinama sasvim je normalno prepustiti mesto drugima!“

Robert je već počeo da se povlači, nakon što je prošlog proleća prepustio rukovođenje porodičnom investicionom kompanijom Peugeot Invest svom sinu Edouardu. Upravo ta holding-kompanija na kraju odlučuje ko će biti predstavnik porodice u upravnom odboru Stellantisa.

Pored toga što želi da donese novu energiju, Ksavije Pežo, koji je godinama vodio odeljenje lakih komercijalnih vozila, ključno za Stellantis, želi da ponovo ojača glas porodice u grupi.

„Kod spajanja sa Opelom i onog sa Fiat-Chryslerom, porodica nije imala nikakvu ulogu. Sve je odlučio Karloš Tavareš“, žali se izvor blizak Ksavijeru.

Od odlaska portugalskog direktora, deo porodice ima utisak da nema nikakav uticaj na odluke u odnosu na Džona Elkana, prvog akcionara i predsednika grupe. Ti isti rođaci zameraju Robertu Pežou što je prepustio previše moći nasledniku porodice Anjeli pri izboru naslednika Tavareša.

Ksavije želi da preuzme aktivniju, preduzetničku ulogu i da se jasno distancira od Roberta. „Robert Pežo se povukao jer posmatra Stellantis isključivo kao akcionar“, kaže jedan sagovornik. U taboru sedamdesetpetogodišnjaka taj pristup se otvoreno brani:

„Operativne odluke donosi generalni direktor Antonio Filosa“, objašnjava izvor. „To nije uloga upravnog odbora“.

Ksavije, naprotiv, želi da se uključi u donošenje strateških odluka i utiče na pravac u kojem se grupa kreće, posebno sada kada porodica poseduje 7,7% kapitala. Vreme je pogodno da se oglasi, jer Antonio Filosa priprema novu strategiju grupe, koju će predstaviti u prvoj polovini 2026. godine. Pitanje industrijskog prisustva Stellantisa u Francuskoj, gde se planira smanjenje proizvodnje, predstavlja „ključan izazov“, ocenjuje okruženje Ksavijera: „Francuske fabrike moraju da rade“.

Uticati na odluke znači ne samo ojačati glas porodice Pežo već i francuski glas u kompaniji. Antonio Filosa često opisuje Stellantis kao „američko-francusko-italijansku grupu“, što kod nekih članova porodice izaziva nelagodu. Novo rukovodstvo, koje prednost daje italijanskim kadrovima iz Fiat-Chryslera, dok su brojni menadžeri iz PSA marginalizovani, dodatno podstiče zabrinutost.

„Ima stvari koje treba uravnotežiti“, kaže izvor iz tima Ksavijera Pežoa.

Robertov tabor vidi stvari drugačije: „Nije važan pasoš, važno je da su ljudi kompetentni“, tvrdi jedan njegov blizak saradnik. Slično mišljenje ima i treći najveći akcionar Stellantisa, Bpifrance.

„Kada vidimo šta se dešava u automobilskoj industriji i sa kakvim se izazovima suočavamo, nacionalnosti nisu važne. Trebaju nam najbolji ljudi da vodimo kompaniju kroz burna vremena“, rekao je direktor Bpifrancea Nicolas Dufourcq za BFM Business.

On deluje umorno od sukoba između dvojice rođaka, a portparol naglašava da „ne komentariše porodične sporove“.

I sama porodica Pežo nije oduševljena time što se interni sukob odvija dok Stellantis vodi velike bitke za opstanak. „To je porodično pitanje o kojem nemamo informacija“, kratko komentariše Stellantis.

U okruženju Elkana čak ironično poručuju: „Uzeće onog Pežoa kojeg mu ponudimo!“

AutoRepublika

(1979)