Titule za automobil godine – prava stvar ili čista marketinška licitacija?

Od početka godine do sada, imali smo brojne izbore za „automobil godine“. U Ženevi je titulu dobio Volvo XC40, a sada za „svetski automobil godine“ u Njujorku XC60.

Ono što može biti indikativno, a možda je čisto plod greške, je da nam je u redakciju stigao juče stigao e-mail iz pres centra jednog velikog proizvođača, sa informacijom da je njihov kandidat osvojio titulu u kategoriji u kojoj je učestvovao.

Odmah nakon dobijanja dotičnog e-maila, otišli smo na zvaničnu stranicu http://www.wcoty.com  , gde je pod jučerašnjim datumom stajalo – Wednesday, March 28, 2018 All World Car Award winners announced at New York International Auto Show.

Trudeći se da budemo što ažurniji, preneli smo navedeni ukupni poredak. Međutim, on je posle izvesnog vremena bio izmenjen, a objavljeni su samo pobednici po kategorijama. Naravno, apsolutni pobednik nije bio isti. Ovo nije prvi put da se dešavaju slični „gafovi“ prilikom različitih izbora za „automobil godine“.

Šta je u svemu ovome indikativno? Sasvim je jasno da Volvo proizvodi izuzetno kvalitetne automobile, tu spora nema. Isto tako, svima nam je jasna finansijska moć Geelyja i njihovo „kucanje na vrata“ takvim gigantima kao što su Mercedes i BMW. Da podsetimo, Hakan Samuelson, CEO Volvoa, dobio je u Ženevi priznanje za ličnost godine u automobilskoj industriji. Međutim, drugo ključno pitanje je – da li je Volvo zaista toliko bolji od ostalih? Još jedan važan „fenomen“ – Range Rover Velar se borio protiv XC60 za apsolutni naslov. „Izgubio je“, ali je zato dobio titulu za najbolji dizajn (da podsetimo, prošle godine je šampion bio Jaguar F-Pace). U čijem je vlasništvu JLR? Naravno, u vlasništvu Tata Motorsa, još jednog industrijskog entiteta „punog kao brod“.

Zašto ne možemo da vidimo koliko je koji model dobio poena od svakog člana žirija ponaosob? Ili makar po zemljama?! Čak ne možemo ni da vidimo kolika je razlika između prvoplasiranog, drugoplasiranog i trećeplasiranog. Dakle, ovo mu sve dođe na „majke mi, glasao sam po savesti“.

Već smo pisali o tome da jedan BMW nikada nije osvojio titulu za „Evropski automobil godine“. Spomenućemo samo: serija 3 E30, serija 3 E36, serija 3 E46… Zatim, BMW serije 5 E28, E34, E39… serija 7 E38… Sve su to automobili koji su ostavili dublji trag u svojim generacijama nego „osvajači“ titula za „automobil godine“.

Inače, ovogodišnji žiri za izbor „Svetskog automobila godine“ imao je: 2 člana iz Australije, jednog člana iz Austrije, 2 člana iz Brazila, 2 člana iz Kanade, 10 članova iz Kine, 1 člana iz Kolumbije, 1 člana iz Egipta (predstavnik Bliskog Istoka), 6 članova iz Engleske, 2 člana iz Francuske, 7 članova iz Nemačke, 6 članova iz Indije, 1 član iz Irske, 4 člana iz Italije, 8 članova iz Japana, 2 člana iz Koreje, 3 člana iz Meksika, 1 članica iz Holandije, po jedan član iz Poljske i Portugala, 3 člana iz Rusije, po 1 član iz Škotske, Slovenije i Južne Afrike, 2 člana iz Španije i 13 članova iz SAD.

Iz svega navedenog, prosto se nameće pitanje da li je izbor za „automobil godine“ stvaran odraz ocena članova žirija ili plaćena reklama. Kako bi trebalo da bude, već smo objasnili.

Bilo bi nam drago da u komentarima date svoje mišljenje u vezi sa ovom „pojavom“.

Pavle Barta

(541)