Udarne rupe – geneza, (ne)saniranje, vidimo se na sudu
Zima je konačno za nama. U amanet vozačima i javnim preduzećima za održavanje puteva, ostavila je brojne udarne rupe, koje većina struke angažovane u niskogradnji definiše kao 40 milimetara duboke pukotine na putu.
Sve sitnije pukotine i oštećenja koja tokom ostalih godišnjih doba nastaju kao posledica nesavršene prvobitne izrade, ali i redovne eksploatacije, tokom najhladnijeg godišnjeg doba isplivaju na videlo i dobiju dramatičnije razmere. Razlog tome su svakako niske temperature, zadržavanje vode u njima koja tokom čestih mrazeva mrzne i proširuje oštećenu površinu. Problem znatno pogoršava nanošenje soli koja pored snega i leda, razara i komponente od kojih je sačinjena pokrivka puta.
Popravka u današnje doba
Organizacija službe za održavanje puteva zavisi od visine budžeta kojom raspolažu, odnosno od bogatsva države koja je vlasnik istih. U savremenom i razvijenom svetu to izlgeda ovako. Kamioni sa tovarnim sandukom ili kontejnerom, kao i hidrauličnom ekstenzijom kreću se raznim tipovima puteva u potrazi za oštećenjima na kolovozu.
Kada vozilo naiđe na rupu, zaustavlja se i komprimovanim vazduhom koji se usmerava ka rupi, pod visokim pritiskom, pročiščava rupu od raznih nečistoća i komadića kamenja i rasutog starog asfalta. Zatim se u unutrašnjost, kao i po zidovima rupe nanosi vreli sloj bitumenske emulzije, koji je izuzetno pogodan kao vezivno tkivo između površina starog i novog asfalta kojim će biti ispunjena rupa. Naposletku, rupa se zapunjava novim slojem asfalta.
Za popravku udarne rupe, prosečno potrebno vreme je svega tri minuta! Prosečno odobren trošak za popravku jedne rupe u Velikoj Britaniji, iznosi niskih 53 funte. Uporedite ovu cifru, sa maloprodajnom cenom pneumatika i videćeta da popravka često košta polovinu cene samo jedne uništene gume. Ako su gume niskog profila, ne samo da su znatno osetljivije na stres koji nastaje prolaskom preko rupe, nego su i značajno skuplje od pandana standardnog profila.
Rupa nije sanirana, šteta je nastala. Šta dalje, kako refundirati trošak?
Udarne rupe na srpskim putevima su noćna mora vozača. A da li je naplata štete zbog istih moguća? Odgovor je jednostavan – DA! Novi Zakon o bezbednosti u saobraćaju, koji se stupio na snagu 1. januara 2017. godine, doneo je izmenee u kaznenoj politici za vozače, ali je pooštrio i kazne za putare.
Neke od tih rupa su velikih dimenzija i oštrih ivica, pa nailaskom na njih možete oštetiti, ne samo pneumatike, već i ostale delove trapa vozila, čija popravka i zamena može premašiti i cifru od nekoliko stotina evra.
Ukoliko dođe do oštećenja, prvo pitanje koje vam se nametne jeste, da li ćete štetu platiti iz svog džepa, ili ćete naplatiti od osiguranja, ili od nadležnog preduzeća. Nažalost, većina osiguranja ne pokriva ovakvu vrstu štete. Ali je naplata od JKP koje je nadležno za put na kome se desila nezgoda, moguća.
Po novom Zakonu o bezbednosti saobraćaja na putevima, upravljaču puta (onome u čijoj je nadležnosti održavanje puta), kao privrednom subjektu, može biti izrečena kazna od 300.000 do dva i po miliona dinara, a predviđena je i kazna za odgovorno lice u “upravljaču javnog puta” od 20.000 do 200.000 dinara.
Kako sprovesti postupak naplate bez komplikacija?
U trenutku kada vam se desi nezgoda, najpre pozovite saobraćajnu policiju. Njihov službenik sačiniće zvanični zapisnik sa vašom izjavom i izjavom eventualnih svedoka, kao i fotografisati oštećenje na vozilu i na kolovozu. Zapisnik se može preuzeti nakon nekoliko dana, nekada i duže, i podizanje zahteva se naplaćuje.
Ukoliko saobraćajna policija nije u mogućnosti da izađe na teren i izvrši uviđaj, potrebno je da sami fotografišete oštećenje na kolovozu i na automobilu, što više snimaka iz različitih uglova, kao i da obezbedite minimum dva svedoka nezgode.
Nakon toga, potrebno je da odete do vaše osiguravajuće kuće, sa zapisnikom, i tražite procenu štete. Ova usluga se u većini osiguravajućih kuća naplaćuje i podrazumeva kompletan pregled vozila i utvrđivanje i eventualnih oštećenja koja nisu vidljiva.
Sa zapisnikom saobraćajne policije i dokumentom o procenjenoj šteti, kao i svim ostalim dokazima, ukoliko ih imate, obratićete se nadležnom preduzeću za održavanje puteva. Pored navedene dokumentacije (zapisnika policije, procene štete, fotokopije vozačke i saobraćajne dozvole) potrebno je predati i zahtev vlasnika vozila za naknadu štete. U ovom zahtevu, potrebno je navesti činjenično stanje, šta se dogodilo i na koji način, da se navede da li je šteta sanirana i ako jeste da se prilože računi. Priložićete i račune o plaćenim taksama.
Ukoliko, vlasnik vozila nema veze sa celim događajem (npr. nije on vozio, nije platio popravku štete, neće da se bavi tom procedurom i sl.) ceo postupak se može preneti na treće lice.
I pored toga što je procedura za naplatu štete od Preduzeća za puteve spora, ponekad i par meseci čekanja, ipak je dostižna i vredi uloženog truda.
Javno komunalno preduzeće “Beograd put“ je pokrenulo akciju “Beograd bez rupa“, na osnovu koje možete prijaviti uočenu udarnu rupu ili bilo kakvu drugu nepravilnost na kolovozu, na teritoriji grada Beograd.
AutoRepublika
(6000)
Nakon izlaska policije sledi kazna izvođaču radova za održavanje puta a vlasniku vozila kazna jer nije prilagodio vožnju uslovima puta… korist ima opet samo zakonodavac…. a kada smo kod prijave udarnih rupa pa šta tu ima da se prijavljuje kao da oni ne znaju gde su im šuplji putevi a i koju rupu prijaviti kada samo u centru Beograda ima na stotine u jednoj ulici… lično iskustvo od pre nekoliko dana, supruga presekla dve 19 ice. Priče o mnogo kilometara auto puteva i još novih a ni postojeće nisu sposobni da održe u funkciji…
Od svega toga nema nista, Beograd bez rupa kako da ne! Jel postoji jos neki grad u Srbiji sem Beograda!? Zasto ne bi bilo npr. Srbija bez rupa!? Ima jos drugi ljudi koji voze i van Beograda! Bitno da je jkp Beograd put pokrenuo akciju za Bg! Hajde sad svi gradovi da napravimo akcije za svaki grad posebno!? I da se napravi akcijabopet ce sve da se ulaze u Beograd kap da samo on postoji u Srbiji!
Nece bas od udarne rupe da ispadne motor odmah, ali ako vozim non stop po dzombama, kao sto i vozim, cinimi se da polako probada auto. Amortizeri, trap, delovi trapa… Guma se malo zasece na jednoj, malo na drugoj rupi… E sad da li Zakon predvidja i takva ostecenja. Da li ce jkp Putevi da mi plati jednom godisnje amortizere, jednom u dve godine gume, spone, felne…Verujem da postoji neki proracun koliko neki deo treba da traje bez voznje po rupama.
Pocepao gumu i felnu jos u septembru. Ali problem je sto vise nije beograd put nadlezan nego jp putevi beograda, e tu je problem posto su oni tek osnovani pa nemaju ni pravnu sluzbu ni osiguranje ni kancelariju niti ko ce da isplati i kako, tako da je moj savet pravac u sud i tuzba posto evo meni je vec april a od mojih para nista, i naravno na sve moguce nacine ce gledati da vam odugovlace i nadju caku da vam ne isplate stetu
Ja sam u Nisu u blizini gradske bolnice ostetio i smenio karter i ulje na moj trosak a za naknadu stete nisam hteo da gubim vreme i pravim sebi naknadne troskove . Da sam imao tu stetu u Italiji nadoknadili bi m.