Škoda – kompletan pregled game I deo

A segment

Škoda Citigo je krenula sa prodajom u Češkoj Republici pre tačno 6 godina, dok je nastup na ostalim tržištima započeo tokom naredne, 2012. godine. Najmanja Škoda je praktično, identičan automobil, po dobro poznatom običaju unutar VW grupe, kao i Volkswagen Up! i SEAT Mii. Ipak, jedino predstavnik ovog segmenta sa VW oznakama poseduje električnu verziju.

Restilizacija mališana je urađena taman na vreme, kako bi Citigo bio predstavljen pred auditorijumom u Ženevi. Prodaja je krenula tri meseca kasnije, širom Evrope.

Sledeći Citigo će se prema očekivanjima proizvoditi u Slovačkoj, kao i aktuelni. Uporedo sa njim će se proizvoditi i naslednici bratskih modela Up! i Mii od 2019., ili 2020. godine. Naravno, to važi i za premijum brend Audi. Neki izvori čak navode da Škoda možda i neće biti deo projekta nove generacije mališana VW grupe, zbog relativno slabe prodaje aktuelnog modela.

Još nešto za budućnost iz A segmenta

Tomas Sedran, direktor odeljenja strateškog razvoja u okviru VW grupe, novinarima je u avgustu izjavio  da je Škoda u procesu razvoja projekta automobila za tržišta zemalja gde su kupci slabije platežne moći. U realnom životu, o tome svedoče i pregovori o partnerstvu sa Tata Motors, koje doduše nije doživelo materijalizaciju, a o čemu smo letos izveštavali. Svejedno, automobil namenjen tržištima zemalja u razvoju, predviđen je da se prodaje i u Indiji, Iranu i Brazilu, s početkom negde do 2020. godine.

Vrlo moguće ime za ovaj model bi moglo da bude nama znano: Favorit.

B, B/C i C segment

Aktuelna generacija hedžbek modela sa petoro vrata, Fabia, kao i karavan verzija su debitovali 2014. godine pod pariskim reflektorima. Zbog slabije prodaje prethodne RS verzije (vRS na tržištu Velike Britanije), nije se pojavio naslednik. Ovo je bio prvi model B segmenta u okvirima VW grupe, koji je koristio MQB arhitekturu, koja se u internom Škoda Auto vokabularu naziva NQV. Postoje i neki izveštaji prema kojima je NQV zasnovan na, grubo rečeno, 50% MQB komponenti, a preostalih 50% na drugoj generaciji Fabije.

Proizvodnja treće generacije ovog modela se odigrava u Mladoj Boleslavi od avgusta 2014. godine, i to u pogonima koji nose naziv Line M1. Octavia i Rapid se, s druge strane, proizvode na Line M13, odnosno u istim pogonima u Češkoj Republici. Proizvodnja karavanske verzije je počela tokom decembra iste godine.

Proizvodnja je u Kini startovala u pogonima VW grupe SAIC Anting, u martu 2015. godine. Debi Fabije (Fabia Jingrui), na lokalnom tržištu, desio se mesec kasnije, na smotri u Šangaju. Prodaja ovog modela je u Kini počela u aprilu iste godine, a izbor agregata je sveden na benzinske MPI jedinice zapremine 1,4 i 1,6 litara.

SKD pogoni za montažu Fabije će početi sa radom u Alžiru tokom 2018., a što je obelodanjeno prilikom otvaranja fabrike u julu. Ovo će verovatno biti redizajnirana verzija, čiji se debi očekuje u Evropi i Kini, tokom drugog kvartala predstojeće godine. Naredna generacija Škoda Fabije, kao još jedan model na platformi MQB A0, trebalo bi da krene u svetske prodajne salone u 2022. godini.

Zbunjujuće, postoji više različitih modela Rapid: manji Rapid kao sedan. Proizvodi se u Indiji kao rival modelu Polo sedan. Sledeći Rapid, veći hedžbek, koji je predstavljen 2012. godine u Parizu. Proizvodi se u Češkoj Republici, a prvi primerci su sa proizvodnih traka krenuli, dva meseca nakon debija, na svim evropskim tržištima. Zatim, postoji i sedan verzija Rapida hedžbek. Specijalno je izrađen, samo za potrebe kineskog tržišta, a nosi naziv Rapid Xin Rui.

Tu nije kraj, imamo i Rapid Spaceback, koji je predstavljen u julu 2013, a globalni debi je doživeo dva meseca kasnije u Frankfurtu. Ovaj model je 18 centimetara kraći od hedžbeka na čijem osnovu je nastao, dok mu je i prtljažnik skromnije zapremine za 135 litara. Proizvodi se u Mladoj Boleslavi.

Kineska verzija, lokalno proizvedenog Spacebacka nosi naziv Rapid Xindong.

Evropski Rapid pripada C segmentu hedžbek modela i pozicioniran je između modela Fabia i Octavia. Interesantno je da se uz Rapid, u Mladoj Boleslavi, sklapa i blizanac SEAT Toledo. Proizvodnja za rusko tržište je krenula u martu 2014., u mestu Kaluga, gde se sklapa i VW Polo sedan. SKD pogon u Ukrajini, počeo je sa radom u martu 2013.

Opet, što se Kine tiče, proizvodnja se odvija u postrojenjima SAIC Volkswagen, od maja 2013, uporedo sa modelom VW Santana. Oba automobila počivaju na revidiranoj A05 ili PQ25 platformi, poznatoj pod nazivom PQ26. Rapid sa četvoro vrata je debitovao u Šangaju u proleće 2013.

Redizajnirane verzije Rapida i Rapid Spacebacka premijerno su prikazane ovog marta u Ženevi, uz početak prodaje u maju, širom Evrope.

Zamene za Rapid/Rapid Xin Rui (hedžbek) i Rapid Spaceback/Rapid Xindong bi trebale da krenu sa proizvodnjom na Starom kontinentu i u Kini, počev od 2020. godine.

U tom vremenskom okviru, trebalo bi da slede naslednika modela Rapid (sedan), koji debituje krajem 2019. Arhitektura, naravno, MQB A0.

C/D segment

Uvodne informacije u vezi sa oblikom i dizajnom današnjeg modela Octavia, hedžbeka sa petoro vrata, otkrivene su medijima u decembru 2012. Automobil je veći od prethodnika, ali nedovoljno da bi bio smešten u D segment. Navedeno je da će biti 4.659 milimetara dug (do 90 milimetara duži od starog modela, a širok 1.814 milimetara (+45 milimetara). Škoda kaže da konkurencijom smatra Opel Astru i Ford Focus, koji su slične cene, ali nikako i sličnih gabarita.

Prodaja je na Starom kontinentu počela u januaru 2013. Prvi pogon koji je za rezultat proizvodnje imao Octavia hedžbek, bio je onaj u Mladoj Boleslavi. Glavno postrojenje, smešteno uz sedište kompanije, izrađivalo je primerke i za tržišta Ukrajine i Kazahstana, dok je SKD pogon preuzeo proizvodnju za kupce iz te dve države u junu 2013.

Tokom juna 2011., VW Group i GAZ Group, izjavili su da će tri modela biti u proizvodnji u pogonima lociranim u ruskom Nižnjem Novgorodu. Octavia je bila treći model od tih, sa početkom proizvodnje planiranom za jun 2013. Proizvodnja u Kini je usledila od proleća 2014, a model je predstavjen te godine na Pekinškom salonu automobila, sa početkom prodaje u maju. Izbor agregata je sveden na benzince 1,4 TSI i 1,6.

Octavia RS (vRS na nekim tržištima) je imao svoj globalni debi na Goodwood Festival of Speed u julu 2012, nudeći izbor agregata 2.0 TSI ili 2.0 TDI.

Volkswagen Group pogon, Šendra u Indiji, započeo je proizvodnju Octavije u avgustu 2013., dok je stari model, koji je na lokalnom tržištu nosio oznaku Laura, prestao da se proizvodi, vrlo brzo nakon toga.

Octavia Scout je svetsku premijeru imala 2014. godine, na sajmu u Ženevi. Od karavanske varijante, bila je viša za 33 milimetara, a u standardnoj opremi imala je i pogon na sve točkove. Model sa sniženom emisijom štetnih gasova Greenline, premijerno je prikazan 2013. godine, u Frankfurtu.

Jedan od najneobičnijih sistema na ovom automobilu, bio je onaj sa dve varijante oslanjanja nazad. Jeftiniji modeli su imali torzionu osovinu, dok su skuplji koristili sofisticirani multilink. Ovaj sistem je primenu našao i u SEAT Leonu, još jednom modelu iz Volkswagen grupe u nizu, koji koristi MQB platformu.

RS 230 je premijeru doživela 2015, na sajmu u Ženevi. Ovo je prvi Škoda model koji je koristio diferencijal sa elektronski kontrolisanim i ograničenim proklizavanjem, kao delom standardne opreme. Oznaka 230 se, naravno odnosila na konjske snage RS special edition. Za pogon je bio zadužen dvolitarski benzinac.

Pogon na sve točkove za RS/vRS varijante, postao je dostupan na određenim tržištima, počev od jeseni 2015. RS 4×4 je svetsku premijeru imao u Ženevi, sledeće godine. Dostupan i u hedžbek, ali i u karavanskoj verziji, pogonjen je 2.0 TDI agregatom od 135 kW, uz standardnu DSG transmisiju.

Redizajn Octavije je objavljen u oktobru prošle godine, sa početkom prodaje pre tačno godinu dana. Osvežene RS/vRS verzije su predstavljene sa početkom prodaje standardnog modela. Obe verzije su nudile četvorocilinadarske agregate od dva litra. Dok je dizel opcija imala nepromenjenu snagu, 2.0 TSI je ojačan za 7 kW (10 ks) do ukupnih 230 ks, kao i prethodna Octavia RS 230 limited edition.

Proizvodnja restilizovane Octavije je započela februara ove godine u pogonima u Mladoj Boleslavi.

RS 245 hedžbek i Combi, doživeli su premijeru u Ženevi, ovog marta. Ove, do sada najsnažnije Octavije, pogoni dvolitarski benzinac sa 245 konjskih snaga. To je isti agregat koji se koristi za VW Golf GTI Performance, a kao i RS 245/vRS 245, i ovaj model dolazi sa samozaključavajućim diferencijalom. Za razliku od RS/vRS, 245 može biti poručen sa sedmostepenom DSG transmisijom. Menjač sa dvostrukom spojnicom, za slabije verzije, broji šest stepeni prenosa. Octavia je jedan od prva četiri modela Volkswagen grupe, koji je proizveden u SKD pogonima u Alžiru, počev od jula ove godine.

Sledeća generacija Octavije, stupa na scenu početkom 2020. godine. Zasnovana je na MQB A/B Evo arhitekturi.

AutoRepublika

(667)