Juče je bio poseban dan. Imali smo priliku da slušamo čoveka koji je, spram svojih životnih postignuća, nedovoljno poznat široj javnosti. Radio je trideset godina na rukovodećim i odgovornim mestima u Štutgartu, odnosno bio je direktor Istraživačkog odeljenja za motore i direktor odeljenja Razvoja motora, u okviru kompanije Porsche. Prof. dr Dušan Gruden nam je govorio na temu “Zaštita okoline u automobilskoj industriji”.
Sa nekim segmentima nadahnute priče bili smo upoznati i ranije, dosta toga smo i naučili. Propratili smo razvoj automobilske industrije u poslednjih pedeset godina, dinamiku razvoja motora sa unutrašnjim sagorevanjem, redefinisanje ciljeva koje je rukovodstvo kompanije Porsche postavljalo pred svoje inženjere kroz vreme, uvođenje i pooštravanje regulative na temu zaštite okoline, kao i prateće odgovore automobilske industrije.
Interesantno je bilo sagledati dijagrame emisija ugljen dioksida iz auspuha automobila od šezdesetih godina ka današnjici sa radikalnim smanjenjima emisija krajem osamdesetih, što se poklapa sa pooštravanjem zakonodavnih normi i početkom ugradnje katalizatora u savremene automobile. Ako ste mislili da automobili ispuštaju ugljen dioksid samo dok su u funkciji, kao što smo i mi mislili, u zabludi ste. Čak i u mirovanju, postoji neki nivo emisije koji uglavnom potiče od rezervoara za gorivo i pratećih instalacija. Pored toga, najčešća pomisao, kada govorimo o zagađenju okoline u kontekstu automobilske industrije je upravo ona na izduvne grane. Ali, pretnjom po čovekovu okolinu se smatra i buka. Evo jedne istinite priče koja je poznata malom broju ljudi: U trenutku početka izgradnje, lokacija fabrike Porsche automobila je bila na perifiriji Štutgarta. Sa ekonomskim procvatom Zapadne Nemačke, rastao je i grad Štutgart, tako da je pri kraju karijere našeg učitelja, praktično ceo proizvodni kompleks ostao u centru grada. Sa sve rigoroznijom regulativom u vezi zaštite okoline, stigao je i normativ o maksimalno dozvoljenom nivou buke posle 23h u centru Štutgarta (40 dB), pa je rukovodstvo fabrike, pritisnuto konstantnim prijavama od strane građana sa decibelmetrom u rukama, bilo prinuđeno da sprovede opsežnu akciju zvučne izolacije fabričkih zgrada sa postrojenjima.
Ipak, kao i uvek, najzanimljivije stvari smo čuli na marginama predavanja. Upitan o sudbini motora sa unutrašnjim sagorevanjem, profesor nam je ispričao istinitu anegdotu o susretu sa školskim prijateljem koji je privodio studije medicine, 1962. godine. Naime, budući doktor je tada prepričao novinski članak, koji su objavile Večernje novosti (ako se dobro sećam), u kome je navedeno da su zalihe nafte dovoljne za narednih trideset godina, i kako je kraj SUS motora otprilike toliko daleko. I danas slušamo i čitamo slične priče. Zaključak izvucite sami.
Još jednu frapantnu činjenicu smo saznali danas. Opet je pitanje bilo intrigantno, odgovor bolji. Kako se zaštiti od štetnog uticaja ugljen dioksida u atmosferi, koliko emisije istog doprinose efektu staklene bašte, kakvo je vaše viđenje problema globalnog zagrevanja?
Dragi moji, najveći uticaj na formiranje efekta staklene bašte, i to ubedljivo najveći, ima vodena para, nikako ugljen dioksid, a što se tiče globalnog zagrevanja, pa termometar iz 21. veka je pokazao 0,01 stepen Celzijusa veću temperaturu od onog koji je merenja vršio pre mnogo decenija. Koje globalno zagrevanje, sve i da je tada termometar bio hiruški precizan? – završio je pitanjem dragi profesor.
Ono što je profesor pričao, kao ni funkcije koje je tokom karijere obavljao, na nas nisu ostavile ni približno najjači utisak, Porsche je istinit deo njegove karijere, ali je u naslovu ostao kako biste pročitali članak i potražili više informacija na internetu o ovom dragom čoveku, Najjači utisak na nas, valjda jedine prisutne koji nisu mašinske ili srodne struke, ostavila je toplina nastupa i nepobitna harizma, znanje i iskustvo predavača.
Svakako ćemo probati da animiramo profesora da nas nauči o mnogo toga iz automobilske industrije i života uopšte.
(967)
