2017 Buick Verano Base – Jagnje u vučjoj koži

Izraz „sleeper“ (dremljiv) je veoma poznat i popularan u američkoj auto industriji. On označava proizvode kao što su Chevrolet SS i Ford Taurus SHO koji možda na prvi pogled deluju kao tipični porodični sedani, ali umeju da iznenade sa svojim performansama. Sa druge strane, izraz „re-badging“ (zamena oznake) je mnogo poznatija i od nje kompanije beže kao đavo od krsta. Reč o neuspešnom pokušaju da se od jeftinijeg napravi skuplji proizvod bez da kupac to primeti, a takva strategija je koštala Detroit gubitka reputacije i kupaca. Od svih američkih auto kompanija, najviše je sigurno pogođen Buick, koji je nekada imao visoko ime i imidž, ali je vremenom postao ništa više nego našminkani Chevrolet. Da li je Detroit naučio lekciju iz svojih grešaka? Testirali smo Buick Verano iz 2017. godine da se lično uverimo.

„Re-badging“

Istorija „re-badginga“ u američkoj auto industriji je priča za sebe, a da bi razmeli zašto smo doneli neke zaključke na račun Verana potrebno je da u kratkim crtama objasnimo kako je takav sistem funkcionisao kod vlasnika Buicka, velikog General Motorsa (GM). Još od svog osnivanja početkom 20. veka, GM je brojao veliki brod divizija kao što su Chevrolet, Pontiac, GMC, Oldsmobile, Buick, Cadillac, a kasnije i Saturn i Hummer. Ipak, sa izuzetkom Chevroleta i Pontiaca koji su delili generalnu školjku, svaka divizija je razvijala sopstvene platforme i mehaniku, a često predstavljali i konkurenciju jedna drugoj. Takav sistem je opstao sve do 1950-ih godina, kada su automobili počeli da dele generalnu školjku, a 20-ak godina kasnije i mnoge dizajnerske linije. Divizije su i dalje razvijale sopstvenu mehaniku, ali je ona sada bila deljena, pa je tako Buick Regal iz 1970-ih godina (naprodavaniji model kompanije) mogao da se dobije sa po tri Buickova i Oldsmobileova motora, zatim dva Pontiacova i jednim Chevroletovim. Početkom 1980-ih godina GM konačna spaja sve inženjere u jedan tim i kompletna mehanika postaje poznata samo kao „GM“. Međutim, automobili su počeli toliko da liče da su samo maska hladnjaka i par lajsna razlikovali jeftini Chevrolet i skupoceni Cadillac. Takav sistem nikako nije mogao da funkcioniše i, kao što je poznato, kompanija je bankrotirala.

Buick i imidž

U ponudi GM-a, Buick je uvek zauzimao veoma bitnu poziciju. On nije bio luksuzan kao Cadillac, ali nije ni zaostajao u velikoj meri. Kroz istoriju njegovi kupci su uglavnom bili doktori i vlasnici banaka, a do današnjeg dana u SAD važi pravilo da ste izabrali dobrog doktora ako vozi Buick (jer ako vozi Cadillac to znači da je preskup dok ako vozi Chevrolet to znači da verovatno nije dobar doktor). To znači da su takvi kupci uglavnom bili stariji, mada je kompanija često znala da iznenadi i sa sportskim proizvodima kao što su Grand National i Reatta. Tokom 2006. godine Buick je preuzeo „lidersko“ mesto od Lincolna po najstarijim kupcima, čije su godine u proseku bile 66. Šanse su velike da bi Buick tada bio ugašen zajedno sa Saturnom, Pontiacom i Oldsmobileom, ali ga je spasilo kinesko tržište, gde je ovaj trend jedan od najpopularnijih sa 1.23 miliona isporučenih vozila u 2016. godini. Kompanija je odlučila da u potpunosti osveži svoju američku ponudu, ali sa potpuno novom strategijom. Tada je na scenu stupila veza sa nemačkom divizijom GM-a, Opelom …

Opel = Buick?

Od kada je Saturn ugašen, Opel je dobio šansu da prodaje svoje modele i na američkom tržištu preko Buicka, ali su Amerikanci zahtevali određene promene. Pre svega, proizvodi pod Buickovom oznakom su morali da pružaju dovoljno snage i da pri tom budu izuzetno udobni. Da bi testirali ovaj nemački brend, Buick je prvo pozajmio njegovu produženu Epsilon II platformu za model LaCrosse, a kada se i nešto sportski dizajn pokazao popularnim više nije bilo potrebe ni praviti drastične dizajnerske promene. Kompanija je od samog starta pokazala da je naučila iz prošlosti, pa tako čak i modeli koji su bili dizajnerski identični Nemačkoj braći kao što su Regal (Insignia) i Encore (Mokka) su bili moćniji i udobniji, čime je uspeh bio garantovan. Upravo se Encore pokazao najvećim uspehom, pa tako od 229.631 prodatog Buicka u SAD prošle godine Encore je igrao ulogu sa 78.565 kupaca. Ali Verano je označio nešto potpuno novo – povratak u kompaktnu klasu gde se kompanija nije takmičila još od 1998. godine.

Šta je tačno Verano?

Većini publike Verano je izuzetno nepoznat automobil dok se ne pogleda njegova veza sa ostalim proizvodima GM-a. On je stekao najveću popularnost na kineskom tržištu, ali čak i na njemu Buick koristi konfuznu strategiju gde gotovo niko ne zna „ko pije, a ko plaća“. U Kini Verano je poznat kao Excelle i prodaje se pod čak tri oznake. Excelle XT je ustvari bio Evropska Astra J (2009-2015.) dok se Verano prodaje kao Excelle GT (Astra sedan). Međutim, od 2016. godine Excelle GT je prešao na potpuno novu platformu (i dalje deljenju sa Astrom), a Excelle XT promenio ime u Verano iako ne deli baš nikakvu vezu sa američkim rođakom. Pa šta je onda tačno Verano sa našeg testa? Možda najbolji odgovor je – od svega po malo. On deli Delta II platformu sa kojoj se proizvodio veliki broj automobila u prošlosti (2008-2016. Chevrolet Cruze, 2009-2015. Opel Astra J, 2010-2015. Chevrolet Volt, Opel Ampera i Cadillac ELR), a do dananjeg dana se proizvode i Chevrolet Orlando i Opel Ampera i Cascada.

Testirani model

Na našem testu se našao Verano iz 2017. godine u Base (Osnovni) paketu opreme. Kao što mu ime kaže, on je najosnovniji i najjeftiniji paket opreme, ali i pored toga se može pohvaliti sa mnogo toga (o tome nešto kasnije). Početna cena testiranog modela iznosi 21,065 dolara, što ga čini najjeftinijim izborom u klasi. Ono šta moramo spomenuti da nedugo pre našeg testa Buick je objavio vest da će 2017. godina biti poslednja za Verano (o razlozima nešto kasnije). Proizvodnja je već stopirana u saveznoj državi Mičigen, a preostale zalihe će biti rasprodate do kraja godine.

Dizajn

Da bi razumeli posao koji je Buick uradio, potrebno je da ga uporedimo sa najčešćim automobilom sa Delta II platforme – Chevrolet Cruzeom. Ovaj put ćemo izostaviti Opel Astru sedan iz razloga što je Američki model debitovao oko godinu dana ranije, pa samim tim nije mogao da kopira nemačkog rođaka (mada nema sumnje da su oba modela razvijena u isto vreme). Ako uporedimo Cruze i Verano, nema sumnje da je Buick uradio odličan posao i da po većiniji linija dva automobila nikako ne liče. Određena sličnost se može primetiti u profilu, posebno u vidu krova, ali čak i po takvim karakteristikama Buick je uradio određene promene kao što je dizajn bočnog prozora. Verano je nešto duži nego Cruze (4.671 mm prema 4.597 mm), a takođe je i viši (1.483 mm prema 1.477 mm) i širi (1.814 mm prema 1.788 mm) iako oba modela dele međuosovinsko rastojanje od 2.685 mm.

Ono gde je Buick definitivno želeo da se razlikuje je dizajn prednjeg i zadnjeg dela. Prednji deo je inspirisan većim Regal i LaCrosse modelima posebno u vidu  farova i maske hladnjaka, po čemu Verano sigurno neće biti pomešan sa drugim proizvodima na ulici. Zadnji deo donosi slične linije preuzete sa krosovera kao što su Encore i Enclave. Da bi Verano dobio određenu dozu premijuma, kompanija je dodala i nekoliko „hromiranih“ (stavljamo pod navodnicima jer je reč o običnoj plastici) lajsna iznad zadnjih svetala i oko prozora, a u sličnom stilu je urađena i maska hladnjaka. Buick je odlučio da ponudi i neke klasične linije, kao što je imitacija otvora na prednjim krilima u stilu svojih predratnih modela koji su često korištenu u amaterskom auto sportu i na taj način hladili motor. Naš testirani model je imao 17-inčne felne, ali za ekstra novac kupac može da dobije i 18-inčne jedinice.

Po nešto većoj ceni kupac takođe može da dobije i bolje opremljen Sport Touring model. On dodaje sportske branike i mali spoiler sličan onom koji se može videti na većem Regalu. U periodu od 2013. do 2015. godini u ponudi je bio i Turbo model koji se nije dizajnerski razlikovao od Verana sa našeg testa. U suštini, smatram da je Buick uradio više nego odličan posao da zavara poreklo ovog automobila. On možda nije najlepši u klasi (ili generalno lep), ali će na prvi pogled biti prepoznat kao Buick.

Enterijer

Velika veza sa većim LaCrosseom se može primetiti i po pitanju enterijera. Dizajn između dva automobila je gotovo identičan i ni ovaj put se ne može primetiti velika sličnost sa Cruzeom (barem na prvi pogled). Sam kvalitet je zadovoljavajući, ali definitivno je detalj koji govori da Verano ipak nije premijum automobil. Određeni delovi su visokog kvaliteta i završna izrada je uočljiva, ali na drugima su uočljivi jeftini materijali koji kao da su preuzeti direktno iz Cruzea. Preglednost je jedna od jačih strana Verana i mrtav ugao kao i da ne postoji, mada je zadnji deo nešto više odignut nego što bi trebao biti. Same komande su takođe lake za korišćenje i pružaju odličnu kombinaciju monitora na dodir i dugmića. Prednja sedišta su veoma prostrana i udobna i pružaju odličnu podršku tokom vožnje u krivinama. Zadnja sedišta su jednako dobro urađena, ali prostor za noge je gotovo nepostojeći u poređenju sa nekim drugim konkurentima u klasi. Čak i Cruze, koji je kraći automobil, je prostraniji po tom pitanju, a razlog verovatno leži u podatku da je Buick smatrao da njegovi tradicionalni kupci (stariji) već imaju odraslu decu koja žive svoj život pa samim tim prostor na zadnjim sedištima nije preterano bitan. Sa druge strane, gepek je jedan od najvećih u klasi.

Ono po čemu Verano definitivno dominira je njegova oprema. Čak i najosnovniji modeli pružaju standardnu 4G internet bežičnu konekciju za do šest telefona ili kompjutera, zatim 7-inčni monitor na dodir, volan prekriven kožom i deset vazdušnih jastuka. Model sa punom opremom, čija cena i dalje iznosi podnošljivih 30.000 dolara, dodaje i Bluetooth, grejače u sedištima i volanu, satelitski radio, šiber, kameru za zadnji deo vozila i još mnogo toga.

Mehanika

U svojoj poslednjoj godini proizvodnje Verano je dostupan sa samo jednim motorom od četiri cilindra zapremine 2.4L koji razvija 180 ks i 232 Nm obrtnog momenta, što je dovoljno za ubrzanje do 100 km/h za 8,2 sekunde i maksimalnu brzinu limitiranu na 205 km/h. Spomenuti motor je bio jedna od najvećih promena između Verana i Cruzea, čiji je najmoćniji benzinac na američkom tržištu razvijao 138 ks. Spomenuti motor pruža ovom automobilu veliku prednost u poređenju sa konkurencijom pod uslovom da ne gledamo Verano kao premijum automobil već kao bolje opremljen kompakt za obične smrtnike. Kao što smo spomenuli, u periodu od 2013-2015. godine kupac je mogao da dobije i turbo verziju zampremine 2.0L sa 250 ks, koja je smanjila ubrzanje ubrzanje do 100 km/h na 6,2 sekunde. Na testu je zabeležena i umerena potrošnja od 10,8 litara na 100 kilometara, što je jako slično fabričkim brojkama.

Verano svoju maksimalnu snagu razvija na relativno niskih 4.900 obrtaja, pa je samim tim idealan za gradsku vožnju. Snage ima dovoljno pri svim brzinama i čini se da se naš automobil ne muči u baš nijednom momentu. Jedini menjač kao opcija je šest brzina automatik i on bez problema parira snagu. U prošlosti Buick je nudio i manualni menjač sa istim brojem brzina, ali on nikada nije bio preterano popularna opcija. Najveća snaga Verana leži u njegovoj udobnosti i može se primetiti da je Buick uradio izvaredan posao. Za razliku od Cruzea u kome se primeti svaka rupa preko koje se pređe, Verano podseća na tradicionalni Buick koji je velik, trom i udoban. On svakako nije preterano velik ili težak (oko 1.485 kg), ali po udobnosti je svakako ono šta se i očekivalo od Buicka. Kada se na to dodaju prostrana i komotna sedišta, Verano je idealan za vožnje na duže relacije, ali ne treba očekivati sportski sedan jer on to i nije.

I da li je Verano zaista prepakovani Cruze?

Zavisno kako gledali situaciju, i jeste i nije. On je, u velikoj meri, unapređeni Chevrolet pa je tako veći, moćniji, udobniji i bolje opremljen. Šta je onda problem? Problem je taj što je Chevrolet u međuvremenu predstavio potpuno novi Cruze pre dve godine i značajno ga unapredio. Tako da Verano nije „našminkani“ Cruze, ali to mu nikako ne ide u korist, pošto bi situacija bila daleko bolja da jeste.

Cena

Kao što smo spomenuli, Verano ima početnu cenu od 21.065 dolara. Za Sport Touring je potrebno izdvojiti 24.115 dolara, a za Leather 26.555 dolara. Pošto je proizvodnja nedavno završena, Buick trenutno u proseku pruža i do 2.500 dolara popusta, što znači da je Verano ustvari jeftiniji nego većina kompakta na tržištu. Na kraju dana ovaj automobil nije imao pravu konkurenciju. Nemački rivali kao što su BMW serije 2, Audi A3 i Mercedes CLA su daleko skuplji, pa tako možda najbliži rival dobro opremljenom Veranu je Acura ILX. Luksuzna verzija Honde Civic je slično opremljena kao i Verano Leather sa 201 ks u standardnoj verziji i 90 kg nižom težinom, čime se i opravdava nešto veća cena od 28.000 dolara.

I zašto onda gašenje?

Verano je privukao najviše kupaca 2013. godine (45.743), da bi ona prošle godine iznosila 30,277 vozila. Čak i u takvim uslovima, predstavnik Buicka je za duplo nadmašio ILX, a zbog velike razlike u ceni nije realno da usporedimo prodaju sa nemačkim „rivalima“. Razlog gašenja leži u iznenadnoj popularnosti krosovera, a dodavanjem modela Envision za 2017. godinu Buick očekuje da će takva vozila činiti čak 70% njegove prodaje. Buick takođe smatra da svako ko želi Verano sada jednostavno može da kupi bolje opremljen Cruze i na taj način reši problem. Ovaj potez može da donese velike probleme kompaniji u budućnosti. Naime, Verano je uspeo da snizi godine prosečnog kupca Buicka na samo 53, što je svega pet godina više od nacionalnog proseka. Uz to, oko polovina njegovih kupaca nikada ranije nisu posedovali proizvod ovog brenda ili proizvod samog GM-a. Cene goriva su trenutno izuzetno niske, ali poslednji put kada je došlo do rasta Buick nije imao ekonomične proizvode u ponudi, čime je doveo svoj opstanak u pitanje.

Zaključak

Za standarde iz 2017. godine Verano je prosečan automobil. On ima nekoliko pozitivnih karakteristika, ali relativno veliki atmosferski motor bez turbo opcije i jeftiniji enterijer su nešto po čemu je izgubio bitku čak i sa samim kompaktima iz GM-a. Međutim, kada se zna da Verano potiče sa platforme koja je debitovala još 2008. godine, tako nešto je i bilo za očekivati. Sa druge strane, stiče se utisak da se Buick ipak vratio nekim svojim starim navikama, a to je prebrzo donešenje odluka i prerano odustajanje. Verano je bio veoma obećavajući automobil i njegova druga generacija na bazi 2016+ Cruzea bi sigurno donela bolje rezultate. Nažalost, to nikada nećemo moći da saznamo za sigurno …

Tekst i foto: Zoran Tomasović

(500)