Ford F-150 FX4 – Neke navike teško izumiru

Amerikanci imaju izreku „there is no replacement for displacement“ ili u prevodu „ne postoji zamena za zapreminu“. Bez obzira što postoji uverenje da turbo motori razvijaju istu ili veću snagu sa dva cilindra manje, Amerikanci su kroz istoriju pokazali da više vole veće atmosferske motore, čak i u periodima kada oni nisu imali nikakvog smisla. Znajući sve to možete zamisliti u kom čudu su se Amerikanci našli kada je Ford najavio krajem 2010. godine da će popularni F-150 kamionet, inače najprodavaniji u ovoj državi, dobiti svoj prvi turbo motor. Ali na sreću, za sve one koji nisu spremni za tako drastične promene, u ponudi se opet našao i V8 motor. I to kakav …

Kratka istorija

F-150 je deo Fordove F-Series, koja se deli na standardan F-150 i još tri poveća Super Duty (F-250, F-350 i F-450) pikapa. Reč je o najprodavanijem pikapu u Sjedinjenim Američkim Državama (SAD) još od 1977. godine, kao i najprodavanijem vozilu od 1981. godine. Od 1948. godine, kada je zvanično debitovao, F-Series je privukao približno 40 miliona kupaca iako se zvanično prodaje samo u Severnoj i Centralnoj Americi i nekoliko država Bliskog Istoka. Sam F-150 je u ponudu uvršćen krajem 1970-ih godina da popuni razliku između F-100 i F-250, a verovatno ni sam Ford nije mogao da nasluti koju popularnost će steći. Čak i u vremena recesija F-Series je nastavio sa uspesima, a veruje se da ključni razlog leži u bogatoj ponudi sa kojom američki gigant nudi za svakoga za svakoga pomalo. U 2016. godini ovaj pikap je našao preko 820.000 kupaca, čime je još jednom završio na ubedljivom prvom mestu.

Testirani model

Na testu se našao F-150 iz 2011. godine u FX4 paketu opreme, sa „SuperCab“ kabinom, srednjom veličine prikolice i V8 motorom. FX4 je u svoje vreme pružao kombinaciju proterenskog modela sa bogatom opremom enterijera, a u F-150 ponudu je zauzimao neku sredinu, pa su se tako ispod njega nalazili XL, SXT i FX2, a iznad Lariat, King Ranch, Raptor, Platinum i Harley Davidson.

Dizajn

Ford je debitovao sa potpuno novim F-150 2004. godine, da bi on bio postepeno osvežen pet godina kasnije. U vreme kada su se još uvek osećale posledice recesije, Ford se odlučio za samo minimalne promene, što i nije bila mana pošto mnogo smatraju 2004-2008. model možda najlepši moderni pikap. Opcioni FX4 paket opreme je uvek bio izuzetno popularan među kupcima zahvaljujući svom sportskom dizajnu. Dok neki modeli pružaju dosta hroma, FX4 je stekao popularnost zahvaljujući branicima u istoj boji kao ostatak vozila, crnoj masci hladnjaka, aluminijskim felnama i dodatnoj opremi kao što su zatamnjene svetlosne grupe, pokazivači pravca u retrovizorima i pokrivači za prikolicu. Na taj način F-150 pruža izuzetno agresivan dizajn i daje impresiju da je reč o sportskom pikapu, iako on to svakako nije. Možda jedina dizajnerska kritika leži u samoj oznaci na prikolici, koja deluje kao najobičnija jeftina nalepnica (što u suštini i jeste). Za svoju visoku cenu smatram da bi FX4 mogao da pruži barem neki drugi kvalitetniji detalj.

Enterijer

F-150 dolazi sa tri kabine kao opcije, i to Regular Cab (dvoje vrata), Super Cab (četvoro vrata sa zadnjim kontra vratima) i Super Crew (četvoro vrata sa zadnjim punim vratima). Na testu se našla ova srednja verzija, a ona je poprilično retka na ulicama, pa kupci koji žele radnički pikap uglavnom biraju Regular Cab dok oni koji ga koriste kao porodično vozilo su spremni da potroše koji dolar više na puna zadnja vrata. Sa jedne strane kontra vrata izgledaju odlično i na momenat podsećaju na čuvene gangsterske automobile iz 1930-ih godina, ali nisu baš praktična. Ona se ne mogu otvoriti osim ako su prednja vrata već otvorena, ali zahvaljujući nedostatku stuba ulaz i izlaz su veoma jednostavni. Stepenica je izuzetno preporučljiva opcija, iako ne dolazi kao standardna, pošto je F-150 poprilično odignut od zemlje, a iz nekog razloga Ford nije ponudio ni ručku na zadnjim sedištima za lakši ulazak/izlazak.

Sam dizajn enterijera je veoma jednostavan i lagan za korišćenje. Brzomer se na momenat čini prezauzetim sa čak šest različitih prikazivača, a u sredini se nalazi i manji monitor na kojem vozač može da dobije dodatne informacije. Ono gde me je enterijer definitivno izgubio je broj dugmića na kontrolnoj tabli – njih čak 45! U vreme dok digitalne komande još uvek nisu bile popularne (barem ne u svetu pikapa), Ford se potrudio za svako dugme ime svrhu. Oko polovina dugmića je otišla na audio sistem dok se ostali uglavnom odnose na klimu i grejanje. Za 2009-2014. generaciju Ford je napravio i par promena u poređenju sa prethodnikom, pa je tako ručica menjača pomerena između sedišta (u prošlosti se nalazila kod volana), dok je i dugme za pogon na sva četiri točka pomereno pored volana (u prošlosti bi tu bila ručica slična menjaču). Ovaj potez je doneo nešto elegantnije linije, ali sa negativne strane je nestala klupa, pa tako F-150 može da smesti „samo“ dve osobe napred umesto tri.

Enterijer na prvi pogled deluje kao da je izuzetno kvalitetan, ali to nije slučaj. Bez obzira što F-150 donosi gotovo istu opremu kao i automobili, on je i dalje pikap, tako da su većina materijala izuzetno tvrda i jeftina plastika je čak i na onim mestima koja su prekrivena kožom. Ona još uvek ne škripi, iako je reč o vozilu koji uskoro ulazi u sedmu godinu života, ali je definitivno kategorija sa kojom Ford mora da se pozabavi u budućnosti, pošto je Ram 1500 postavio nove standarde po kvalitetu enterijera od kada ga je preuzeo Fiat. Završna izrada je zadovoljavajuća i bez većih mana, a za one koji žele kvalitetnije materijale moraće da izaberu neki od skupljih modela.

Još jedan detalj koji me je poprilično iznenadio je oprema. F-150 je ima više nego dovoljno, kao što su sedišta, vrata i prozori na dugme, zatim CD plejer za šest diskova, automatska klima i satelitski radio – sve ono šta je bilo popularno u svoje vreme. Detalj koji nema mnogo smisla je onaj da Ford nije pružio čuveni Sync sistem čak ni među listom opcione opreme. On je bio izuzetno popularan u Fordovoj ponudi automobila i dozvolio je vlasniku da poveže svoj mobilni telefon i dobije identične funkcije preko Apple CarPlay ili Android Auto.

Mehanika

Tokom 2011. godine u centru pažnje je bio potpuno novi EcoBoost (turbo) motor od šest cilindara zapremine 3,5 litara sa 365 ks. Ford je sa njim ušao u veliki rizik, ali se on brzo isplatio i već prve godine oko 40% svih prodatih F-150 su imali takav agregat. Međutim, za sve one koji žele tradicionalni pikap sa lenjim V8 motorom, tokom 2011. godine Ford je ponudio dve verzije, jedan zapremine od pet litara, a drugi zapremine 6,2 litra. Na testu se našao manji od dva V8 motora, a reč je o novoj generaciji Coyote motora koji se takođe ugrađuje i u Mustang. Dok on u Mustangu razvija do 455 ks, u F-150 snaga je limitirana na 360 ks i 515 Nm obrtnog momenta. Spomenuti motor dobija sve pohvale. Od samog početka vožnje je jasno da on poseduje ogroman potencijal i da je snaga namerno održana niskom da bi se produžio životni vek mehanike. Njegov maksimalni orbtni moment se postiže na relativno niskih (barem za atmosferski benzinac) 4.250 obrtaja, pa je tako moguće u gradu voziti pri nižim brzinama na veoma niskim obrtajima i pikap će i dalje odlično obaviti svoj posao.

Za one kojima je to malo, tu je i opcioni 6,2-litarski V8 motor sa 411 ks, ali je on dostupan samo u tri najskuplja modela (Raptor, Platinum i Harley Davidson). Mnogi se verovatno pitaju kako se atmosferski V8 motor ponaša u poređenju sa turbo V6? Dok nisam imao priliku da testiram 2009-2014. model sa turbo motorom, on se našao ispod haube jednog od testiranog modela nove generacije iz 2015. godine. Snaga je gotovo identična (360 ks prema 365 ks), ali turbo donosi značajno većih 569 Nm obrtnog momenta na svega 2.250 obrtaja. U svakodnevnoj gradskoj vožnji turbo ima solidnu prednost, ako ne po lakoći sa ubrzanjem onda definitivno po potrošnji (o tome nešto kasnije), ali treba spomenuti da novi model donosi i aluminijsku školjku pa je značajno lakši. Bilo kako bilo, Ford ima više nego dugačku istoriju proizvodnje „lenjih“ V8 motora koji mogu trajati decenijama čak i u najtežim radnim uslovima, pa nema sumnje da će i Coyote nastaviti istim tempom.

Osećaj u vožnji

F-150 je relativno lagan za svakodnevnu vožnju, u čemu ujedno leži njegova snaga – proizvod koji se može voziti do kancelarije radnim danima uz hobije vikendom. Sama kabina je izuzetno dobro urađena. Velika i prostrana sedišta, uz minimalnu buku i visoku udobnost za jedan pikap. Sama udobnost nije onakva kakvu je publika očekivala od velikog Lincolna ili Cadillaca i F-150 će primetiti većinu rupa preko kojih pređe, ali teško da postoji neki drugi pikap na tržištu koji je bolji. Prostor enterijera je takođe izuzetno dobar u oba reda sedišta, a ispod zadnjih sedišta se nalazi posebne manje kutije za sitne stvari. Četiri držača za čaše između prednjih sedišta kompletiraju celu „veće je bolje“ američku teoriju, a tu su i dodatni držači u vratima. Odlične ocene dobija i preglednost, Retrovizori su poveći, mada ostaje žal što se na njima ne nalaze i dodatni manji retrovizori za „mrtav ugao“ koji su danas uglavnom standardni na sličnim proizvodima, a veliko zadnje staklo dozvoljava odličnu preglednost preko cele prikolice.

Kada je reč o mehanici, F-150 nije preterano brz pikap bez obzira na svoju visoku snagu. Ubrzanje do 100 km/h iznosi 6,7 sekundi, a razlog za tako nešto leži u relativno visokoj težini od približno 2,5 tona. Naime, Fordova visoka reputacija u svetu pikapa zahteva da njegov predstavnika pruži najbolje rezultate kada je reč o vuči, zbog čega je šasija izuzetno bitna. Iz navedenog razloga, F-150 je jedini pikap u klasi sa takozvanom „fully boxed“ šasijom, koja dodaje na čvrstini, ali i na težini. Nisam imao prilike da testiram maksimalan potencijal vuče, ali moje lično iskustvo sa Fordovim pikapom (posedovao sam F-150 sa V8 motorom punih osam godina) je bilo veoma zadovoljavajuće. Ford ne preporučuje vuču težu od pet tona, ali sam se lično uverio da F-150 može daleko više od toga. Slična situacija je i sa vožnjom tereta u prikolici gde se ovaj pikap ni malo nije mučio sa 900 kilograma tereta. Pri takvoj vožnji kočnice umeju da se muče, što više govori o velikoj težini, a manje o samim kočnicama.

Jedini menjač kao opcija je šestostepeni automatik i on uglavnom bez mana obavlja poslove. Za razliku od kritika na račun menjača na Fordovim automobilima, oni nemaju slične mane i kod pikapa. To znači da je F-150 uglavnom u „pravoj brzini“ i da menjanje brzina funkcioniše glatko.

Moram da spomenem i par reči na račun potrošnje, a ona je upravo onakva kakva se očekuje od velikog pikapa sa V8 motorom. Prema fabričkim brojevima gradska potrošnja iznosi 18 litara na 100 kilometara potrošnju od 5,5 litaa manju na autoputu. Test je obuhvatio većinski autoput uz delimičnu vožnju i u gradu u relativno dobrim vremenskim uslovima i bez gustog saobraćaja. Na kraju dana kompjuter mi je pokazivao kombinovanu potrošnju od iznenađujuće dobrih 13 litara. Kažem „iznenađujućih“ pošto je moje prethodno iskustvo pokazalo da ona ume da bude i dvostruko veće ukoliko se pojavi kombinacija hladnog vremena, upaljenog pogona na sva četiri točka ili vuče tereta. Kada spominjemo pogon na sva četiri točka, on je izuzetno koristan zimi za vožnju po snegu, ali od njega ne treba očekivati čuda u terenskoj vožnji. On će savladati neke proterenske uslove, ali sigurno nije Range Rover ili Toyota Land Cruiser.

Cena

U svoje vreme model kao što je testirani je koštao 37.135 dolara, ali treba spomenuti da Ford uglavnom nudi popuste i do 8.000 do 10.000 dolara. Zahvaljujući svojoj visokoj reputaciji, F-150 odlično zadržava svoju preprodajnu vrednost pa je tako danas za 2011 FX4, sa oko 100.000 milja (oko 160.000 km) na satu potrebno izdvojiti oko 20.000 dolara. Za one kojima je to previše na tržištu postoji nekoliko jeftinijih izbora, kao što su Ram 1500 i Nissan Titan dok su GMC Sierra i Toyota Tundra u sličnom cenovnom rangu.

Zaključak

Kao što sam jednom ranije spomenuo, F-150 je pikap koji je najbolji čak i kada ima loš dan. Testirani model možda nije najbolji pokazatelj takve situacije, pošto je to bio period kada se SAD još uvek opravljale od recesije, ali na kraju dana Ford je brzo ispravio sve greške i do 2015. godine predstavio revolucionarni model sa aluminijskom školjkom i još efikasnijim turbo motorima. Da li je 2011 F-150 dobar onoliko koliko je i skup kao polovan proizvod? Možda najbolji odgovor koji mogu da dam je onaj da je njegov vlasnik prodao modifikovani Subaru WRX da bi postao ponosni vlasnik F-150 …

Tekst: Zoran Tomasović

Fotografije: Željan Tomasović

	Dobre strane:
	Udobnost, reputacija, kvalitet mehanike na duži period, potrošnja, odlično zadržavanje preprodajne cene
	Loše strane:
	Visoke cene polovnjaka, slabije kočnice pri naporu, previše dugmića u enterijeru, visoka težina

(2825)