Zanimljivost dana: Mustangov rođak sa stilom i snagom

Iako možda deluje kao da je u svoje vreme bio poseban automobil, Ford Mustang je zapravo delio mnogo toga sa braćom unutar same korporacije. Štaviše, upravo je takva strategija pozajmljivanja delova sa drugih četvorotočkaša i omogućila brilijantnom inženjeru Liju Ajakoki da ga uglavi u serijsku proizvodnju uz veoma skroman razvojni budžet.

Uspeh Mustanga je korporaciji omogućio da proširi ponudu i na neke druge modele, a za ovu priču smo izabrali luksuznog mu blizanca po imenu Mercury Cougar. I to ne bilo koji Cougar već onaj sa značkom GT-E, koji će u svoje vreme biti najbrži, od strane Detroita ponuđeni „mišićavko“.

Da bi se razumelo zašto je GT-E toliko poseban, moramo se vratiti na početak priče, na vreme kada je Ford Mustang tek počinjao da menja lice američke automobilske industrije. Kada je u aprilu 1964. godine Ford na Svetskom sajmu u Njujorku predstavio novi model, svet je doslovno stao. Mustang je bio nešto sasvim novo, automobil koji je izgledao sportski i evropski profinjeno, ali je bio dostupan širokim masama. Bio je to automobil koji je svako mogao da personalizuje, od osnovne verzije za svakodnevnu vožnju do snažnih i sportskih varijanti za prave entuzijaste.

Rezultat je bio trenutni bum. Ford je očekivao da u prvoj godini proda oko 100 hiljada primeraka Mustanga, ali je tržište reagovalo potpuno drugačije i isporuka je bila za oko četiri puta većeg volumena. Kupci su poludeli za malim, elegantnim kupeom, a rođena je i nova kategorija automobila, takozvani „pony car“ kao kompaktan, zabavan i sportski s dugom haubom i kratkom zadnjicom.

U isto vreme, Fordova luksuzna divizija Lincoln-Mercury pažljivo je posmatrala uspeh sestrinskog modela. Još dok je projekat bio u razvoju, 1963. godine, inženjeri i dizajneri iz odeljenja Mercury imali su ideju da naprave njegovu elegantniju i sofisticiraniju verziju. Fordov menadžment je, međutim, bio oprezan. Mustang još nije bio na tržištu, pa su čelnici odlučili da Mercury sačeka i vidi kako će se novi Fordov adut pokazati.

Kada su rezultati prodaje stigli, odluka je bila jasna. Lincoln-Mercury je dobio zeleno svetlo da razvije sopstvenu verziju Mustanga. Ali Mercury nije želeo da napravi samo kopiju sa drugačijom značkom. Hteli su da ponude automobil koji će privući kupce sa dubljim džepom, one koji vole performanse, ali zahtevaju i komfor, stil i prefinjenost.

Rezultat tog pristupa bio je Mercury Cougar i predstavljen je 1967. godine. Iako je delio platformu sa Mustangom, bio je znatno više od pukog „blizanca“. Mercury je produžio međuosovinsko rastojanje, potpuno redizajnirao karoseriju i kreirao elegantan, gotovo evropski izgled. Sa prepoznatljivom „skrivenom“ prednjom maskom sa vertikalnim rešetkama koje su skrivale farove i s izduženim bokovima, Cougar je zračio ozbiljnošću i luksuzom.

Unutrašnjost je bila pravi kontrast sportskom duhu Mustanga. Kabina je bila luksuzno opremljena, drvene obloge, udobna sedišta, napredna zvučna izolacija i visok nivo završne obrade. Dok je Mustang bio automobil za mlade buntovnike, Cougar je bio za odrasle muškarce u odelima koji su i dalje voleli brzinu.

Cougar je odmah po lansiranju postigao ogroman uspeh. Tokom 1967. godine prodat je u tiražu koji premašuje 150 hiljada primeraka, čineći čak 40% ukupne prodaje divizije po imenu Lincoln-Mercury. Kritičari su bili oduševljeni. Motor Trend ga je proglasio za „Automobil godine“. Mercury je, konačno, pronašao sopstveni identitet. Bio je luksuzni brat Mustanga, automobil koji je spojio dve, naizgled nespojive, filozofije: eleganciju i snagu.

Ipak, u eri kada su se proizvođači utrkivali u broju „grla“, Cougar je ubrzo dobio snažniju verziju, paket GT, koji je uključivao jače ogibljenje i snažniji motor V8. Najmoćnija opcija za 1967. godinu bila je ona s motorom radne zapremine 390 kubnih inča (6,4 litra). Zvao se Marauder V8, i razvijao je oko 320 konjskih snaga. Iako impresivno, Mercury je znao da može više.

Cougar se vratio u još opasnijem izdanju za 1968. modelnu godinu. Novi paket, nazvan GT-E, bio je namenjen kupcima koji su želeli vrhunske performanse, ali bez žrtvovanja stila. GT-E je bio luksuzan, ali i opasan, prava definicija džentlmenskog „muscle cara“. GT-E je spolja bio suptilan.

Imao je zatamnjenu prednju masku, hromirane završetke sistema za odvod izduvnih gasova, posebne bočne ukrase i haubu sa istaknutim ispupčenjem i imitacijama usisa vazduha. Kupci su mogli da biraju ekskluzivnu dvobojnu kombinaciju boja ili klasičnu jednobojnu varijantu. Ali, pravi pokazatelj da se ne radi o običnom Cougаru nalazio se na maloj, elegantnoj oznaci na blatobranu: „7.0 Litre GT-E“.

Ta oznaka nije bila samo ukras. Ona je značila da se ispod haube nalazi Fordov legendarni V8 radne zapremine 427 kubnih inča (7,0 litara), inače motor poznat po trkačkim korenima. Taj agregat je bio srce Fordovih najmoćnijih vozila tog doba, uključujući i GT40, koji je slavio na Lemanu 1966. i 1967. godine baš sa takvim agregatom.

„427“ je u Cougaru razvijao 390 konjskih snaga i maksimalnih 625 Nm obrtnog momenta, što je GT-E činilo najmoćnijim ikada proizvedenim Mercuryijem do tog trenutka. S tolikom snagom, automobil je mogao da ubrza do 100 km/h za kraće od šest sekundi.

Ipak, život legendarnog motora u Cougaru bio je kratak. Ford je ubrzo povukao „427“ i zamenio ga novim benzincem nazvanim 428 Cobra Jet, koji je imao jaču unutrašnju konstrukciju i veći Holleyev karburator. Zvanično je razvijao 335 „konja“ iz iste radne zapremine, ali su testovi pokazali da je prava snaga bila znatno veća – oko 400 „grla“.

GT-E s motorom po imenu Cobra Jet je postao pravi vuk u odelu, luksuzan spolja, ali nemilosrdan na stazi. Prema testovima magazina Super Stock & Drag Illustrated iz avgusta 1968. godine, Cougar GT-E s pomenutim motorom je četvrtinu milje (402 metra) prelazio za 13,23 sekunde pri brzini od 166 km/h, što ga je učinilo najbržim fabričkim „mišićavkom“ te godine.

Nažalost, GT-E je imao kratak vek. Paket je bio dostupan samo tokom druge polovine 1968. godine, i to po ceni od 1.311 američkih dolara (što bi danas iznosilo oko 12 hiljada „zelembaća“). Zbog visoke cene i ograničene promocije, proizvedeno je svega 37 primeraka sa 428 Cobra Jetom, od kojih su 34 imala automatski trostepeni menjač „Merc-O-Matic“, a samo tri su bila s četvorostepenim manuelnim menjačem po imenu „Top Loader“.

Danas je Cougar GT-E među ljubiteljima američkih klasika gotovo mit. Malo ih je preživelo do današnjih dana, a primerci u originalnom stanju dostižu astronomske cene na aukcijama. Za kolekcionare, to nije samo automobil, to je svedočanstvo o vremenu kada su se snaga i stil smatrali jednakim vrlinama.

Kada se osvrnemo na istoriju, jasno je da je Mercury Cougar GT-E bio više od samo snažne verzije luksuznog automobila. On je simbol epohe u kojoj su američki proizvođači četvorotočkaša imali hrabrosti da eksperimentišu, da spajaju luksuz i trkačku tehnologiju u istom pakovanju, i da to učine s takvom gracioznošću da i danas, nanon više od pola veka, oduzima dah svakome ko čuje duboki urlik tog motora V8.

GT-E je trajao možda samo nekoliko meseci, ali je ostavio nasleđe koje traje decenijama, nasleđe koje podseća da prava snaga ne mora uvek da viče, ponekad dovoljno glasno govori sama elegancija.

Zoran Tomasović

(248)