Toyotina lažna trpezarija pomogla rukovodstvu da shvati koliko su Amerikanci krupni (debeli, u stvari)

Svaki je automobilski gigant imao skroman početak. Toyota je tako pre četrdeset godina bila ozbiljan izazivač etabliranim proizvođačima, ali još uvek daleko od globalnog kolosa kakav je danas. Kompanija je sredinom osamdesetih godina prošlog veka držala kontrolu na oko 8% svetskog tržišta automobila. Ford je, poređenja radi, tada kontrolisao približno 12,5%, dok je General Motors s gotovo 19% bio neprikosnoveni lider.

Budućnost Toyote u tom trenutku nije bila nimalo izvesna. Naglo jačanje japanskog jena značajno je smanjilo profitabilnost, što je predstavljalo ozbiljan udarac za proizvođača koji je sve više zavisio od inostranih tržišta. Posledice su ubrzo postale vidljive i u finansijskim izveštajima, pa je kompanija do kraja 1987. godine je prijavila pad iznosa iskazane dobiti za gotovo 25%.

Ipak, Toyota je preživela tu krizu, kao i mnoge koje su usledile. Svaki izazov donosio je novu lekciju, a jedna od najvažnijih odnosila se na razumevanje kupaca širom sveta. Upravo u tom procesu ključnu ulogu odigrao je Calty Design Research, Toyotin dizajnerski studio u Kaliforniji, osnovan 1973. godine. Njegov zadatak bio je da japanskom rukovodstvu približi potrebe američkog tržišta, i to na način koji će se kasnije pretvoriti u gotovo legendarnu epizodu u istoriji kompanije.

Priča je danas zabeležena u retkoj umetničkoj monografiji posvećenoj pedesetogodišnjici studija po imenu Calty, štampanoj u veoma ograničenom broju primeraka. U njoj se opisuje kako su u ranim godinama saradnje između kalifornijskog studija i centrale u Japanu često izbijala neslaganja oko veličine.

Naime, japanski menadžeri, posebno oni koji nikada nisu posetili Sjedinjene Države, teško su mogli da razumeju zašto Calty predlaže automobile znatno većih gabarita nego što je uobičajeno na japanskom tržištu. Takva vozila činila su se nepraktičnim za uske ulice japanskih gradova. Dizajneri iz Kalifornije pokušavali su da objasne razliku na razne načine. Jednom prilikom poneli su čak i limenke gaziranih pića kako bi pokazali koliko su američke verzije veće od japanskih. Ipak, ni to nije bilo dovoljno da u potpunosti dočara razmere razlike.

Zato su 1986. godine odlučili da problem prikažu na mnogo upečatljiviji način.

Tim iz Caltyija je doputovao u Japan noseći sa sobom sve elemente potrebne da rekonstruiše tipičnu američku trpezariju. U jednoj prostoriji u sedištu kompanije podigli su gotovo filmski scenografski prikaz svakodnevnog života u američkom predgrađu. U centru je stajao veliki drveni sto za šestoro, sa kompletnim setom tanjira, čaša i pribora za jelo. Iznad njega visio je luster, dok su zidove krasili široki prozori s pogledom na zamišljeno predgrađe, uokvireni dugim zavesama.

Scena je bila izuzetno detaljna: ulazna vrata, parket, sobne biljke, pa čak i porodične fotografije na zidovima. Sve je bilo pažljivo osmišljeno kako bi Toyotini inženjeri i menadžeri mogli da osete ambijent u kojem žive njihovi američki kupci, prostor na koji su navikli i standarde koje očekuju i od automobila.

Ova neobična demonstracija pokazala se posebno korisnom za razvoj enterijera vozila. Američki putnici u proseku su bili krupniji od japanskih, što je značilo da su zahtevali prostranija sedišta i više prostora u kabini. Toyota je tu lekciju shvatila ozbiljno. Kompanija je okom narednih godina, sistematski prilagođavala modele američkom tržištu, što je dovelo do eksplozivnog rasta popularnosti tokom devedesetih.

Tadašnji predsednik upravnog odbora Toyote, Eiji Tojoda praujak današnjeg predsednika Akija Tojode, postavio je tom periodu ambiciozan cilj da svaki deseti automobil na svetu nosi znak ovog japanskog brenda. U intervjuu za The New York Times datom 1986. godine, Tojoda je, tada u 73. godini, izjavio da se nada kako će taj cilj biti ostvaren još za njegovog života, iako je smatrao da mu vreme polako ističe.

Sudbina je, međutim, imala drugačiji plan. Eiji doživeo je stotu godinu života, preminuvši 2013. godine, punih šest godina nakon što je Toyota prvi put u istoriji prestigla General Motors i postala najveći proizvođač automobila na svetu.

Priča o improvizovanoj američkoj trpezariji danas je gotovo nepoznata van krugova same kompanije. Predstavnici studija Caltyija navode da je ona do sada objavljena samo u pomenutoj monografiji štampanoj u ograničenom broju primeraka povodom pedesetogodišnjice studija 2023. godine. Knjiga nikada nije puštena u prodaju i bila je deo internog projekta koji je, između ostalog, otkrio i nekoliko do tada nepoznatih sportskih koncepata, uključujući alternativni dizajn legendarne četvrte generacije Supre.

Ako je suditi po tom jednom otkriću, arhiva Caltyija verovatno krije još mnogo fascinantnih priča. A među njima je i ova, koja govori o tome kako je jedna improvizovana trpezarija pomogla japanskom proizvođaču da bolje razume Ameriku i da napravi prvi veliki korak ka globalnoj dominaciji.

AutoRepublika

(155)