Jedan naš kolega sa sajta Elektroauto News je početkom marta boravio u Riselshajmu, u sedištu kompanije Opel ali ne zbog kratke probne vožnje „krug oko bloka“, već sa jasnim pitanjem: koliko jedan koncern može da iz iste tehničke osnove izvuče različite karaktere? Na licu mesta imao je priliku da uporedi pojedine modele direktno, dok je druge prethodnih meseci vozio u svakodnevnim uslovima i na standardnim test-rutama. Upravo ta kombinacija neposrednog utiska i dugoročnog iskustva otkriva ne samo razlike među automobilima, već i obrasce. A kroz njih postaje jasno kako Stellantis koristi platformu eCMP kao modularni sistem, pre nego što je od 2029. zameni nova arhitektura STLA Small. Prenosimo dalje njegove utiske.
Tehnička osnova je u mnogim slučajevima gotovo identična: prednji pogon, baterija smeštena u podu vozila, slična logika pakovanja komponenti i zajednički portfolio električnih pogona. Takve sličnosti lako bi mogle da dovedu do uniformnosti. Međutim, to se ne dešava automatski i upravo tu leži poenta. Stellantis pokazuje da karakter automobila ne proizlazi isključivo iz hardvera, već iz podešavanja upravljača, ogibljenja, softverske logike (uključujući rekuperaciju), pozicije sedenja, zvučne kulise i kompletnog brend-okvira u koji je tehnologija uklopljena.
To je očigledno već kod „racionalnih“ predstavnika platforme, poput Peugeota e-208 i Opela Corse Electric. Oba modela tumače eCMP kao urbano vozilo za svakodnevicu: kompaktno, lako upravljivo, sa neutralno podešenim ogibljenjem i spontanom, ali nenametljivom isporukom snage. Kod Peugeota je u prvom planu dizajnerski orijentisan kokpit tipičan za francusku marku, dok Corsa nudi funkcionalnu jasnoću i svedenost. Iza kulisa je mnogo toga zajedničko ali identiteti marke ostaju različiti.
Kod Alfe Romeo Junior ista tehnička osnova dobija drugačiji izraz. Interfejs je manje razigran i manje razuđen nego kod nekih drugih modela koncerna. Logika upravljanja ne otkriva se u potpunosti na prvi pogled, ali nakon kratkog privikavanja sistem funkcioniše pouzdano i logično. Takva redukcija odgovara vozački orijentisanom karakteru modela. Upravo tu se vidi suština eCMP-filozofije: ista platforma, ali drugačija UX-interpretacija te je negde u fokusu dizajn, negde funkcionalnost, a kod Alfe naglašena vozačka usmerenost.
Promena perspektive postaje još izraženija kada se ista platforma primeni na mali SUV. Tu na scenu stupaju Jeep Avenger Electric i Fiat 600e. Avenger koristi tehniku kao osnovu za snalažljivo gradsko vozilo sa povišenom pozicijom sedenja, dobrom preglednošću i praktičnim rešenjima za odlaganje stvari. Nije fokusiran na sportske ambicije, već na lako manevrisanje i svakodnevnu funkcionalnost uz poneki prepoznatljiv detalj poput specifičnog „migavac-ritma“. Ipak, ovde dolazi do izražaja i tipično ograničenje platforme: realan domet na auto-putu, brzina punjenja i kapacitet baterije od oko 50 kWh predstavljaju kompromis zadovoljavajući za grad, ali ograničavajući na dužim relacijama.
Fiat 600e istu formulu interpretira drugačije. U prvom planu su pristupačnost i lifestyle-pristup, uz udobnije podešeno ogibljenje, opušteniju poziciju sedenja i emotivno lakši brend-narativ. Diferencijacija se ne postiže kroz brojke, već kroz atmosferu i način na koji se vozilo obraća kupcu.
Upravo tu se ogleda fleksibilnost eCMP-a: tehnička arhitektura ostaje ista, ali karakter i poruka se jasno menjaju. Razlike ne nastaju kroz novu mehaniku, već kroz podešavanje, dizajn i pozicioniranje brenda, a bez upadanja u zamku pukog „badge engineeringa“.
Sportski vrh ove platforme trenutno predstavljaju modeli Abarth 600e i Alfa Romeo Junior Veloce. Iako raspolažu sličnim performansama, pristup im je različit.
Abarth 600e otvoreno naglašava prelazak na električni pogon bez odricanja od DNK brenda: performanse, stil i zajednicu. Razvijan u saradnji sa Stellantisovim motorsport-okruženjem, model donosi mehanički diferencijal sa ograničenim proklizavanjem, sportske kočnice, specifične pneumatike i Sabeltova sedišta.
Alfa Romeo Junior Veloce, sa 207 kW i 345 Nm, takođe koristi mehanički Torsenov diferencijal na prednjoj osovini, uz direktan upravljač sa odnosom 14,6:1, spušteno ogibljenje za 25 mm i ojačane stabilizatore. Upravo takvim tehničkim intervencijama modularna osnova dobija jasno izražen vozački karakter.
U vožnji se ta filozofija potvrđuje: upravljač je precizan i direktan, promene pravca su brze, a ubrzanja odlučna. Sportski karakter ne ostaje samo na papiru. Ipak, platforma nameće i određena ograničenja pa se rekuperacija podešava jednostavno putem B-tastera, bez naprednih ručnih komandi ili finog podešavanja, što umanjuje stepen individualizacije.
Zvučna kulisa takođe igra važnu ulogu. Kod Alfe je naglasak na unutrašnjem akustičnom doživljaju, dok je spolja diskretnija. Abarth koristi zvuk kao sastavni deo identiteta, naglašavajući performanse kroz vozačke režime i vizuelne prikaze.
Zaključak je jasan: eCMP kod Stellantisa nije kruta osnova, već širok spektar mogućnosti. Na jednom kraju su racionalni gradski modeli poput Peugeota e-208 i Corse Electric: efikasni i funkcionalni. U sredini su krosoverske interpretacije, kao što su Jeep Avenger Electric i Fiat 600e, koje nude više preglednosti i komfora, ali dele ista tehnička ograničenja baterije i punjenja. Na drugom kraju su Abarth 600e i Alfa Romeo Junior Veloce, koji pokazuju koliko se daleko ista osnova može pomeriti ka performansama.
Razlike, međutim, ne proističu iz fundamentalno drugačijih tehničkih parametara, već iz pažljivog podešavanja, dizajna i pozicioniranja marke. eCMP omogućava raznovrsnost karaktera ali u okviru jasno definisanih tehničkih granica. Upravo ta ravnoteža između fleksibilnosti i sistemskih kompromisa oblikuje modele koji nastaju na ovoj platformi.
AutoRepublika
(93)
Nikad mi neće biti jasno do kraja, zašto se za veliko zlo uzima deljenje platformi u okviru Stellantis grupacije a ne u okviru Wolksvagen grupacije. Naši ljudi mnogo zameraju zašto je Peugeot Opel, a ne zameraju zašto je Škoda Golf naprimer?
Vagenu se sve oprašta
Kada se pokvari Reno, kažu, francusko đubre
Kada se pokvari Golf, jbg, mora i on neki put da se pokvari
Kada se pokvari golf, o tome se ne priča, da ne bi ispao najgori od sve dece.
Nekome se nekada pokvario Golf ?
😊
Ako cemo o kvaru koji je izbacio Golfa iz stroja, jeste to što se sajla ili poluga menjača odvojila od ručice. Svi ostali kvarovi su bili nešto što može da se podvede pod redovno i preventivno odrzavanje i nisu zahtevali momentalnu intervenciju. Ali da košta, košta
Primena istih tehnickih komponenti kod raznih maraka i modela u okviru jedne korporacije sasvim je opravdana – zbog toga se korporacije i stvaraju. Ono sto ide na nerve, jeste uotreba istih karoserija za razlicite marke! Time se individualnost pojedinih maraka sasvim gusi! Tu nikakvo fino podesavanje osovina i pogona vise ne pomaze. Stellantis je jednostavno preterao u tome preko svake mere! Da li neko moze da prepozna istu karoseriju kod Skode i VWa? Ne! Mozda kod Audija i VWa? Tu vec postoji upotreba istih karoserija u donjim klasama – T-Roc, na primer, prepoznaje se u Audiju Q2.