Zanimljivost dana: Zaboravljeni džentlmen

Automobilska istorija bogata je pričama o briljantnim idejama koje su se, iz raznih razloga, našle na pogrešnom mestu u pogrešno vreme. U toj posebnoj galeriji bisera koji su gotovo nezasluženo pali u zaborav, jedno ime se izdvaja, a to je Gordon-Keeble. Iako je tokom kratkog života proizveden u tiražu od samo sto primeraka, ovaj automobil je ostavio neizbrisiv trag u svetu automobilizma zahvaljujući jedinstvenoj kombinaciji britanske inženjerske preciznosti, američke sirove snage i italijanske estetike.

Priča počinje u Velikoj Britaniji krajem pedesetih godina prošlog veka, periodu kada se svet oporavljao od rata, a automobilska industrija je ulazila u zlatnu eru takozvanih GT-a.

Ferrari je već bio simbol prestiža i brzine, Maserati je koketirao sa trkačkim pedigreom na ulici, dok je Aston Martin uživao u glasu „britanskog džentlmena“ na četiri točka. Upravo tada su se pojavili brojni mali proizvođači koji su želeli da se izbore za mesto u tom elitnom društvu. Jedan od njih bio je Džon Gordon, bivši prodavac automobila, preduzetnik, ali pre svega zaljubljenik u četvorotočkaše.

Gordon je 1957. godine, u saradnji sa dizajnerom Bernijem Rodžerom osnovao kompaniju Peerless Cars Ltd., i zajedno su razvili automobil zasnovan na Triumphu TR3. Peerless GT bio je ozbiljan pokušaj – moderan, brz i zanimljiv, iako ograničen postojećom mehanikom. Ipak, nakon proizvodnje oko 300 primeraka, kompanija nije mogla da održi korak sa tržištem i ubrzo je počela da posrće.

Gordon je tada odlučio da se okrene novim idejama. Tokom poslovne posete Sjedinjenim Američkim Državama, prisustvovao je prezentacijama General Motorsa i imao je priliku da testira tada revolucionarni Chevroletov motor V8, takozvani mali blok (small-block). Oduševljen performansama i kompaktnim dimenzijama istog, naručio je nekoliko jedinica i poslao ih nazad u Englesku, ne znajući da će upravo taj agregat postati srce njegove sledeće automobilske kreacije.

U isto vreme, talentovani inženjer Džim Kibl kontaktirao je Gordona sa neobičnim zahtevom. Naime, imao je klijenta koji je želeo da ugradi spomenuti V8 u postojeći Peerless GT. Gordon mu je obezbedio motor i odlučio da poseti projekat.

Kada je seo za volan i osetio kako se američka snaga ponaša u britanskom vozilu, znao je da je na tragu nečeg posebnog. Rođena je ideja o novom automobilu, i Gordon je pozvao Kibla da postane njegov partner u razvoju potpuno novog GT-a. Godina je bila 1959, a projekat je sada imao jasnu viziju – visokoperformantni GT, pristupačniji od Ferrarija i Maseratija, ali slične filozofije.

Kibl je dizajnirao potpuno novu šasiju sa nezavisnim ogibljenjem napred i disk kočnicama na svim točkovima, što je za to vreme bila prava retkost, čak i među znatno skupljim automobilima. Chevroletov V8 radne zapremine 283 kubna inča (4,6 litara) i četvorostepeni manuelni menjač smešteni su na šasiju, čime je stvoren snažan temelj za automobil koji će spojiti kontinente.

Gordon je znao da tehniku mora upakovati u dizajn koji će ostaviti bez daha. Otputovao je u Italiju i ušao u pregovore sa Nućom Bertoneom, jednim od najuticajnijih automobilskih dizajnera tog vremena. Bertone je pristao da izradi karoseriju, a zadatak dizajna poverio je svom mladom, ali izuzetno talentovanom saradniku, dvadesetjednogodišnjem Đorđetu Đuđaru, koji će kasnije postati jedan od najcenjenijih stilista u istoriji.

Đuđaro je osmislio elegantan kupe sa jasnim linijama, širokim bokovima i dugim prednjim krajem, a sve je to začinio enterijerom inspirisanim kokpitima aviona, s aluminijumskim detaljima, instrumentima u stilu avionske table i pažljivo biranim materijalima. Prototip je bio spreman za manje od mesec dana i prvi put je prikazan javnosti na Sajmu automobila u Ženevi 1960. godine, bez zvanične oznake, jednostavno predstavljen kao „Gordon“.

Uprkos snažnom motoru i impozantnim performansama, Gordon-Keeble je dobio jedan od najneobičnijih amblema u automobilskoj istoriji – kornjaču. Legenda kaže da se kornjača pojavila na mestu gde je prototip fotografisan za katalog, izazivajući smeh prisutnih. Gordonu se dopala ironija – simbol sporosti na automobilu koji je mogao da ide brže od 225 km/h – i odlučio je da je zadrži. Kornjača se tako našla na haubi, vratima prtljažnika i volanu, postavši zaštitni znak marke.

Nakon ženevskog debija, interesovanje javnosti bilo je iznad svih očekivanja. Ipak, stvarna proizvodnja se odlagala, delom zbog finansijskih problema, delom zbog potrebe za dodatnim testiranjima i doradama. Prototip je čak vraćen u Ameriku, gde je prezentovan General Motorsu u nadi da će Chevrolet zvanično snabdevati pogonske sklopove.

Ta strategija je urodila plodom. U međuvremenu, američki proizvođač vozila je predstavio snažniji V8 radne zapremine 327 kubnih inča (5,4 litara) sa 300 konjskih snaga, koji je postao standardna opcija za serijsku verziju. Đuđarov dizajn je ostao netaknut, ali je karoserija sada izrađivana od plastike ojačane ugljeničnim vlaknima, čime je automobil dodatno olakšan.

Kada je proizvodnja konačno počela, Gordon-Keeble je bio automobil iz snova: snažan, brz, udoban i izuzetno elegantan. U poređenju s konkurencijom, bio je pravo otkrovenje – jeftiniji od Aston Martina i Jaguara, a višestruko povoljniji od Ferrarija. Automobilski magazini tog vremena oduševljeno su ga hvalili, nazivajući ga jednim od najboljih GT-a koje je moguće kupiti. Ipak, kao što to često biva, realnost male nezavisne proizvodnje pokazala se nemilosrdnom.

Nedostatak kapitala, logistički problemi i nemogućnost da se održi kontinuitet u isporuci komponenata ubrzo su doveli firmu do ruba propasti. Kompanija je već 1965. godine otišla u stečaj. Pokušaj oživljavanja stigao je od strane Harolda Smita i Džefrija Vesta, koji su otkupili firmu i ubrizgali nova sredstva, ali problemi su se ponovili. Do kraja 1966. godine, proizvodnja je zauvek zaustavljena. Do tada je proizvedeno 99 primeraka, dok je stoti sastavljen godinu dana kasnije od ostataka delova u skladištu.

Iako kratkog veka i prepun izazova, Gordon-Keeble je postao legenda među poznavaocima. Njegov jedinstveni spoj britanske tehničke škole, američke snage i italijanskog dizajna ostavio je neizbrisiv trag u automobilskoj kulturi šezdesetih godina. Danas, gotovo svi primerci i dalje postoje, pažljivo održavani od strane vlasnika okupljenih u vrlo aktivan vlasnički klub sa sedištem u Velikoj Britaniji.

Na retkim aukcijama, Gordon-Keeble mogu dostići cene od preko 100 hiljada američkih dolara, a interesovanje kolekcionara i entuzijasta ne jenjava. U svetu prepunom generičkih modela i marketinški kreiranih brendova, Gordon-Keeble ostaje simbol autentičnosti – automobil napravljen iz strasti, sa vizijom i karakterom.

Možda nije postao veliki serijski igrač, ali u panteonu automobilskih legendi šezdesetih, Gordon-Keeble zaslužuje počasno mesto. Kornjača na haubi bila je možda šala, ali danas ona označava automobil koji, iako nikada nije stigao do cilja, ostaje upamćen kao trkač koji je krenuo srcem.

Zoran Tomasović

(730)