Zanimljivost dana: Prvi putnički automobil s turbo-dizel motorom bio je Citroen SM Régembeau

Moda u automobilskom svetu, kao i u svemu drugom, funkcioniše u ciklusima. Danas je električni pogon u trendu, dok je dizel gotovo potpuno nestao iz ponude, ali ne tako davno situacija je bila obrnuta. Štaviše, dizel je godinama dominirao tržištem, nakon što je u više faza doživljavao nagli rast popularnosti. Jedan od ključnih trenutaka bio je 1977. godine, kada je predstavljena prva serijska putnička limuzina sa turbo-dizel motorom — Mercedes 300 SD (W116).

Ali, da li je Mercedes zaista bio začetnik te tehnologije? Ne. Još 1954. godine, nemački proizvođač MAN lansirao je kamion sa turbo-dizel motorom. Kada je reč o putničkim vozilima, pionirski korak u tom pravcu zapravo se dogodio u Francuskoj, dvadesetak godina kasnije — i to ne u velikoserijskoj proizvodnji, već zahvaljujući jednom samoukom genijalcu — Žoržu Režamboou (Georges Régembeau).

Ljubiteljima marke Citroën njegovo ime nije nepoznato. Taj briljantni pronalazač radio je na brojnim automobilskim projektima (i ne samo na njima). Još 1955. konstruisao je Traction 15/6 sa motorom s direktnim ubrizgavanjem goriva, koji je postizao brzinu veću od 200 km/h. Osmislio je i sistem kočenja protiv blokiranja točkova s hidrauličnom turbinom (čiji je patent otkupila firma Ferodo, ali ga nikada nije primenila), kao i menjače sa pet, pa čak i šest brzina, još pedesetih godina — koje je Citroën koristio u trkačkim automobilima.

Kada je 1970. lansirana legendarni Citroën SM, Režambo se odmah zaljubio u taj automobil. A kad su se pojavili prvi mehanički problemi kod tog prelepog kupea, „čika Žorž“ je razvio program za poboljšanje pouzdanosti. Pripremio je Maseratijev V6 motor sa 300 konjskih snaga i upario ga sa svojim šestostepenim menjačem — paket koji se i prodavao.

Za modele DS i SM, Režambo je razmišljao i o dizel varijantama. Najpre je ugradio Perkinsov motor, zatim Indenorov, ali performanse nisu bile zadovoljavajuće. Tada je odlučio da pokuša s Mercedesovim dizelom, kojem je dodao kompresor, a zatim i da sam razvije sopstveni dizel motor. Delimično, jer je kao osnovu koristio dizel-blokove iz Citroëna C35 koje je nabavljao iz podružnice u Lionu. Na njih je dodao sopstvenu glavu motora i pokretne delove, čime je snaga porasla na oko 90 KS iz zapremine od 2,4 litra.

Rezultat: četvorocilindrični atmosferski dizel omogućavao je SM-u da postigne više od 170 km/h. No, Režambo se tu nije zaustavio — ugradio je turbo i povećao zapreminu na 2,7 litara. Tako je nastala verzija sa čak 165 KS, uparena s njegovim šestostepenim menjačem. Takav SM turbo-dizel imao je performanse gotovo jednake benzinskom V6 modelu — maksimalna brzina oko 220 km/h, uz prosečnu potrošnju od samo 6,5 l/100 km. Neverovatno za sedamdesete godine! Proći će više od dve decenije pre nego što dizel automobili ponovo dostignu takve brzine.

Pored toga, SM turbo-dizel se pokazao izuzetno pouzdanim. Iako je Režambo bio zanatlija, kvalitet njegove izrade nadmašivao je čak i mnoge tadašnje fabrike. Naravno, takva prerada bila je izuzetno skupa — u 1974. godini konverzija na dizel od 2,4 litra sa šestostepenim menjačem koštala je 40.000 franaka, što danas odgovara sumi od oko 37.000 evra. Ipak, interesovanje kupaca nije izostalo — oko 250 automobila dobilo je Režamboov dizel, bilo atmosferski ili turbo.

Šuškalo se čak da je Mercedes bio inspirisan njegovim radom, ali njegov sin Patrik tvrdi da nijedan inženjer iz Štutgarta nikada nije posetio njihov mali pogon.

Posle očeve smrti 2005. godine, Patrik je preuzeo radionicu u Crêches-sur-Saôneu, gde se i danas posvećuje održavanju i restauraciji Citroëna SM, o kojem zna apsolutno sve.

Žorž Režambo ostao je upamćen kao oličenje francuskog stvaralačkog duha — onog koji ruši granice i pravila. Bio je naslednik tradicije velikih inovatora poput Žana Bertena (kreatora aerotrena), Pola Meža (autodidakta koji je osmislio Citroënov hidropneumatski sistem) i Renea Ledika, pronalazača ramdžet motora.

AutoRepublika

(11123)