Napušteni prekookeanski brod postaje veštački greben

Glomazni prekookeanski brodovi se smatraju jednim od najvećih izuma u istoriji čovečanstva. Bili su posebno aktivni u periodu od kasnog devetnaestog veka pa sve do sredine šezdesetih godina prošlog veka, kada je imigracija u Sjedinjene Američke Države iz ostatka sveta bila veoma česta. U (pre)ranu penziju su ih poslali putnički avioni, pa je odjednom let između američkog i evropskog kontinenta trajao manje od šest sati, umesto isto toliko dana.

Većina prekookeanskih brodova će biti prodata i završiće kao staro gvožđe ili će biti reciklirani posle toga. Danas je u upotrebi samo jedan, i to Queen Mary 2, a još nekoliko je „pretvoreno“ u muzejske primerke.

SS United States je jedan od onih čija sudbina nije bila „ni na zemlji ni na nebu“. Izrađen je u periodu od 1950. do 1951. godine za kompaniju United States Lines i u svoje vreme je bio ponos Jenkija. Dugačak je 302 metra (oko 30 metara duži od Titanica) i pod punom snagom može da dostigne brzinu od 78 km/h.

Tokom zlatnih godina korišćenja je mogao da primi 1.928 putnika i još 900 članova posade. Izgradnja je koštala približno milijardu američkih dolara u današnjoj vrednosti novca i brod će svake sedmice putovati između Severne Amerike i Evrope sve do 1967. godine. Nakon toga je prodat raznim privatnim kompanijama koje su ga koristile na prevoz na kraćim lokacijama, ali nijedna od njih nije bila profitabilna.

Vremenom je SS United States pokazivao godine i često menjao vlasnike, od čega je svaki imao planove da ga modernizuje i da napravi muzej ili restoran na vodi, ali su sve ideje pale u vodi. Većina vrednih materijala je izvađena u Turskoj i Ukrajini početkom devedesetih godina da bi SS United States zatim bio „odšlepan“ do luke u gradu Filadelfija (američka savezna država Pensilvanija). Na toj lokaciji se nalazi od 1996. godine do današnjeg dana i nikada više nije video akciju. Vremenom je brod „očerupan“ i iz njega je izvađeno i prodato sve što je od vrednosti, pa je danas praktično samo „kostur“.

Priča o njemu je osvanula u američkim medijima prethodne godine kada je postalo jasno da gubi svoj dom. Nekadašnji vlasnici su odavno bankrotirali, pa je „stanarina“ plaćana zahvaljujući donacijama, kojih je iz godine u godine bilo sve manje. Prošlogodišnji dug je iznosio oko 160 hiljada dolara, a mesečno je bilo potrebno oko 25 hiljada „zelembaća“ da ne izgubi dom. Do novog problema je došlo kada je luka podigla dnevnu stanarinu sa 850 na čak 1.700 najmanjih zelenih novčanica, pa je postalo jasno da SS United States neće još dugo biti na „ovom svetu“.

I koje je rešenje na kraju doneto? Pa brod neće završiti u starom gvožđu kako se inače mislilo, već će biti potopljen u vodama pored savezne države Floride kao deo takozvanog „veštačkog grebena“. Reč je o namernom potapljanju struktura da bi se analiziralo kako utiče na morski život, ali i kako morska voda utiče na stvari napravljene od strane čoveka.

Ovaj trend nije stran, mada je retkost da brodovi dimenzija kao što je SS United States završe takvom sudbinom. Dosadašnji rekord je držao nekadašnji nosač aviona američke mornarice po imenu USS Oriskany, ali je SS United States duži za oko 30 metara.

Sve finansijske izazove će pokriti opština Okalusa na Floridi, a takođe će finansirati i novi muzej u čast ovog broda. Ova opština se inače nalazi na samom izlazu na okean, pa samim tim lokacija gde se brod može potopiti je dovoljna.

Konkretno mesto inače još uvek nije poznato, a posao bi trebalo da bude kompletiran tokom narednog leta.

Inače, ko voli ovu temu, predlažemo divan članak o prekookeanskim brodovima.

AutoRepublika

(195)