Kineske vlasti „savetuju“ proizvođačima automobila da batale gradnju fabrika van domovine

Sjedinjene Države, Evropska unija, Kanada, Turska i nekoliko drugih zemalja nedavno su najavile uvođenje dodatnih carina na automobile uvezene iz Kine. S druge strane, mnogi kineski proizvođači automobila, u cilju izbegavanja efekata carinske odmazde, sada razmatraju izgradnju lokalnih fabrika. Međutim, kinesko Ministarstvo privrede i trgovine ih je upozorilo da ne ulaze u nepromišljene investicije i da ne ulažu u izgradnju fabričkih postrojenja u drugim zemljama.

Sudeći po navodima Bloomberga i Reutersa, sastanak zvaničnika vlade Narodne Republike Kine i predstavnika tamošnje automobilske industrije je održan još u julu, ali su prve pojedinosti o njemu tek izašle u javnost. Insajderski izvori su javili da se glavna tema razgovora ticala razmeštanja kineske proizvodnje automobila u drugim zemljama.

Na kraju krajeva, takav korak će pomoći kompanijama, ne samo da zaobiđu uvozne dažbine, već i da povećaju izvoz, smanjujući svoju potpunu zavisnost od pregrejanog domaćeg tržišta sa inherentnim i oštrim ratovima cenama. Kinesko Ministarstvo privrede i trgovine ipak ima drugačije mišljenje, pa je privredne aktere iz automobilske industrije podsetilo a na moguće rizike vezane za ideju izgradnje fabrika u inostranstvu.

Glavni nemir u glavama političa je u vidu „geopolitičke nestabilnosti“. Na primer, kineske vlasti su direktno pozvale da se ne investira u preduzeća u Indiji. Naravno, razlog za ovu odluku nije bio samo tinjajući granični sukob između država, već i problemi s kojima se SAIC suočava u najmnogoljudnijoj zemlji na svetu (odnedavno Indiji, baš umesto Kine). Kineska državna kompanija već dugi niz godina ima poteškoća u poslovanju u Indiji, pa još 2022. godine bila pod istragom zbog navodne finansijske pronevere, i bila je prinuđena da smanji svoj udeo u indijskom ogranku brenda MG, na svega 49%. Baš smo jutros pisali o tome u kontekstu štiva o modelu iz segmenta MPV, to jest o MG Windsoru.

Kinesko Ministarstvo privrede i trgovine je takođe „snažno savetovalo“ da se ne investira u Tursku, pa ni u Rusiju. U prvom slučaju, BYD je već potpisao sporazum sa turskom vladom o izgradnji fabrike. Međutim, sama Turska je ranije uvela carinu od čak 40% na kineska električna vozila, pa ne čudi što je Kina na ovaj potez gledala kao na ucenjevički i podmukao. Što se tiče Rusije, razlog je jednostavan i očigledan. Kineze je strah od sekundarnih sankcija, to jest od guranja prsta u oko zemljama koje su uvele sankcije bliskom nam narodu.

Kineski zvaničnici bili su rezervisani prema ideji izgradnje fabrika u Evropskoj uniji i na Tajlandu. Međutim, čak i ako bi proizvodnja bila organizovana u ovim zemljama, kinesko Ministarstvo privrede i trgovine je preporučilo da se investicija ograniči na sklapanje vozila u duhu takozvane „šrafciger industrije“, to jest na montažu vozila iz isporučenih kineskih kompleta (SKD). Zvaničnici na ovaj način žele da očuvaju proizvodnju kritičnih komponenti unutar Kine i da istovremeno spreče da znanje iz oblasti naprednih tehnologija bude preneto u druge zemlje.

AutoRepublika

(168)