Rumunija je bila među zemljama istočnogbloka u kojima inženjerstvo nije imao veliku tradiciju. Ipak, državni vrh je želeo da proizvodi sopstveni automobil. Sredinom šezdesetih godina prošloga veka, Rumuni su se konačno dogovorili sa francuskim Renaultom, od kojeg su dobili licencu za R12. Prvi primerak rumunske varijante Dacije 1300 napustio je fabriku u Mioveniju 23. avgusta 1969. Automobil je ostao u proizvodnom programu proizvođača automobila preko 35 godina.
Čak i pre proizvodnje limuzine sa motorom napred i pogonom na prednje točkove, koja je bila napredna za svoje vreme i završila na trećem mestu u izboru za evropski automobil godine 1970. godine, Rumuni su se okušali u proizvodnji modela 1100.
Ovo je zapravo bio Renault 8 – kutijasti automobil sa motorom nazad i pogonom na zadnje točkove o kojem je baš juče bila objavljena priča u sekciji Zanimljivost dana, a koju možete pročitati ovde – u početku skoro u potpunosti sastavljen od uvezenih delova. Vremenom su dodavane domaće gume ili drugi delovi. Tokom tri godine (od 1968. do 1971. godine) proizvedeno je preko 30.000 komada.
U leto 1969. godine počela je proizvodnja rumunske verzije „dvanaestice“, praktično u isto vreme kada su počeli da proizvode originalni model u Francuskoj. Ni Dacia 1300 nije prolazila bez delova uvezenih iz Francuske prvih godina, ali se vremenom njihov udeo smanjivao. Slično drugim istočnoevropskim automobilskim kompanijama rumunska fabrika je platila cenu zbog loše ekonomije i nedostatka novca za inovacije i razvoj (ili barem kupovinu licence) potpuno novog automobila.
U Francuskoj je poslednji Renault 12 napustio fabriku 1980. godine, kada je njegov naslednik R18 već bio na tržištu, a u julu 2004. godine, kada je proizvodnja originalne Dacije završena u Rumuniji, već je bila na tržištu druga generacija Lagune u ovoj kategoriji. Tokom godina, Rumuni su napravili više kozmetičkih promena na Daciji, menjan je prednji deo, pored limuzine i karavana, proizvodili su se i kupe, hečbek ili pikap, ali je osnova ostala ista kao 1969. do kraja proizvodnje.
Iako je fabrika od osamdesetih razvijala novi automobil, koji se kasnije pojavio na tržištu 1995. godine pod imenom Dacia Nova i koji je takođe iznedrio tipove SuperNova i Solenza, dolazak Renaulta pre 25 godina je doneo novi momentum razvoju kompanije.
Pod dirigentskom palicom novog vlasnika, ne samo da je 2006. završena proizvodnja originalnog prvog modela (poslednji od oko 2,5 miliona primeraka bio je pikap), već je uglavnom počela proizvodnja modernih Dacija, koje slave uspeh na tržištu zahvaljujući kombinaciji proverene tehnologije i povoljnih cena (poslednji epitet bi trebalo da bude pod znacima navoda).
AutoRepublika
(5572)
Auto industrija je velik pokretac ostalih industrija u drzavi.
Dok smo imali Zastavu, ogroman broj firmi je radio za nju. Komponentasi.
Dolaskom Fiata se mnogo toga promenilo na bolje. Ali imamo losu srecu sa modelima, 500L nije dugo trajao, a ni serije nisu bile velike. Onda dobra pauza. Sad novi model, u cije masovne cifre iskreno sumnjam.
Bas nam je potreban jedan kinez, neki model koji ce se proizvoditi u 150 k komada godisnje. I da vuce ostale komponentase. Ali, slaba vajda od kineskog prijateljstva.
Novi model iz KG neće dostići prodajne cifre koje je imao 500L. Šanse nema.
Nece vala ni pola. Valjda je 500 L, imao max 120 000 u jednoj godini, ili bess 90 000kom….
Optimistično (i patriotski?) bih voleo da „srpski“ Panda razbije sa prodajom, ali nešto sam skeptičan. Eventualno ako ubace i benzinski motor za oko 15k €.
Glede kineskog prijateljstva – to je obična floskula. Kinezi nemaju prijatelje, samo veći ili manji interes.
Jes’ vidio šta je diktatoru palo na pamet… Da pravi vlastiti auto, pa i sa omražrnim zapadom sklopio dil…
A kada su ga onako sretno, demokratski likvidirali, zakrdno sa ženom, e tek je onda počelo da cvjeta cvijeće u rumunsko preduzeće. Naravno više nije bilo rumunsko…
Kazu da je zasmetao zapadu onoga trenutka kada je vratio sve spoljne dugove Rumunije
Kao i mnoge zemlje koje nisu imale dugova…
Pusti Zapad, smetao je građanima koje je ubijao i mučio. Zato su mu i presudili onako kako su mu presudili.
Da je valjao nije,u prodavnicama su rafovi bili prazni,a na TV u su prikazivali kako Causesku ulazi u snabdevenu prodavnicu .Nekim lobijima jeste zasmetao jer je po povratku dugova navodno poceo da pozajmljuje lovu po manjim kamatama državama Treceg sveta. Sam narod i pored velikog motiva ga ne bi mogao smeniti .
Tada se govorilo da je prodajom licence rumunima reno sebe spasio bankrota. Pominje se tadašnjih pola milijarde dolara.