Zanimljivost dana: „Veće je uvek bolje“

Barem će tako reći Amerikanci i često će biti u pravu. U državi gde su putevi široki, cene kupovine i registracije četvorotočkaša izuzetno povoljne, a litar benzina jeftiniji nego litra vode, teško ih je kritikovati što su uvek prefirirali one veće i moćnije automobile. Vrhunac se odigrao tokom sedamdesetih godina prošlog veka, kada su se dimenzije toliko otele kontroli da su reagovali i kada su političari i naredili strogu dijetu u nadi da će Sjedinjene Američke Države manje zavisiti od strane nafte.

Ali dok se to nije desilo, Detroit je uživao u nekim zaista kultnim modelima, a u ovom izdanju zanimljivosti dana smo izabrali omiljeni  veliki (full-size) četvorotočkaš, a koji je u vlasništvu autora ove priče. Reč je o Chrysleru 300 Hurstu.

Chrysler 300 je većini nas poznat po modernoj generaciji koja se proizvodila tokom poslednje dve decenije, ali ako se vratimo dovoljno daleko u prošlost, videćmo da je prvi primerak sa tom oznakom debitovao još 1955. godine. Bio je to prvi američki model u masovnoj proizvodnji koji se mogao pohvaliti sa 300 „konja“ isporučenih direktno iz fabrike, po čemu je ujedno i dobio ime.

Chrysler je na kraju nudio dve serije. Prva od njih je takozvana „Letter“, gde se slovo menjalo svake godine (300B, 300C, 300D, itd.), da bi 1962. godine u ponudu uvršćen i bazni 300. Više o ovim automobilima možete da pročitate u jednoj od naših ranijih priča.

Dok je serija „Letter“ nestala sa tržišta nakon 1965. godine, onaj bazni 300 će nastaviti sa proizvodnjom i narednih godina i uživaće u velikoj popularnosti. Potpuno nova generacija je debitovala 1969. godine, a Chrysler je smatrao da gubi rat od rivala, po pitanju imidža, kao što su Oldsmobile 98 i Mercury Marquis.

Daleko od toga da je 300 zaostajao po pitanju snage ili luksuza, ali nije imao onaj kultni status kao ranija serija „Letter“. Takva specijalna izdanja nisu donosila veliku prodaju, ali su podigli imidž automobila na značajno viši nivo. Chrysler odlučuje pružiti još jednu specijalnu verziju, što čini tako što je kontaktirao čuvenu tjuning kući Hurst Performance i od njih zatražio poseban model.

Hurst se uglavnom bavio izradom specijalnih menjača za potrebe profesionalnog auto-moto sporta, ali se krajem šezdesetih godina oprobao i sa kompletnim vozilima. Modeli kao što su AMC SC/Rambler i Oldsmobile 442 Hurst/Olds su svakako bili popularni i u svoje vreme su se smatrali nekim od napopularnijih mišićavih automobila.

Novi 300 Hurst, ili kako je bio poznat pod imenom 300H, se smatrao jahtom na točkovima čak i u ona vremena. Bio je dugačak više od 5,7 metara i imao masu od približno dve tone. Verovali ili ne, tjuner se potrudio da pruži neke detalje kojima će skinuti kilograme, kao što su recimo hauba, krila i vrata prtljažnika napravljeni od plastike ojačane ugljeničnim vlaknima.

Nije se štedelo na enterijeru pa je 300H mogao da stane na liniju bilo kom Cadillacu ili Lincolnu. Sedišta kao fotelje, sve prekvireno kožom i sve komande s funkcijom pritiskom na dugme, su učinile ovaj kupe izuzetno poželjnim. Izvana se nije razlikovao u velikoj meri. Mogao se prepoznati po dvobojnoj karoseriji, gde je jedna od njih bila zlatna. Ovaj detalj je bio zaštitni znak Hursta i slična kombinacija je viđena i na prethodnim modelima tjunera.

Izbor motora je pao na novi „osmak“ radne zapremine 440 kubnih inča (7,2 litre). Iako je bio iste veličine kao neki drugi cenjeni agregati kao što su Magnum i Super Commando, onaj u 300H je zapravio bio kodne oznake RB. Delio je blok motora sa braćom, ali je bio više namenjen sporijem krstarenju nego brzoj jurnjavi.

Mogao se pohvaliti sa 377 „konja“ i maksimalnih 650 Nm obrtnog momenta, a snaga se prenosila na zadnje točkove preko trostepenog automatskog menjača. 300H je mogao da ubrza iz mirovanja do 100 km/h za 7,1 sekundu i da pređe četvrtinu milje (402 metra) za 15,3 sekundi, što je bio fantastičan rezultat u svoje vreme za tako jednu glomaznu jahtu. Hurst je ugradio i čvršće ogibljenje za veću udobnost, kao i nove kočnice.

Ovaj specijalni Hurst svakako nije bio jeftin. Koštao je 5.935 dolara (oko 47.080 „zelembaća“ u današnjoj vrednosti novca) ili čak 1.700 najmanjih zelenih novčanica (današnjih 13.485 dolara) više nego bazni 300. Tačna brojka proizvodnje nije poznata i mnogi izvori će dati drugačiju statistiku, a većina eksperta će se složiti da ih je napravljeno 485.

Svi osim jednog su bili kupei, a Hurst će da napravi i kabriolet radi promocije. Postoji i tvrdnja da je minimalno jedan primerak napustio fabriku sa motorom Hemijem ispod haube, ali ga nikada nismo videli u javnosti. U onim retkim prilikama kada se 300H pojavio u oglasima, vrednost se obično procenijvala na oko 50 hiljada američkih dolara.

Godina 1970. će biti jedina za ovaj unikantni model. Bazni 300 je opstao godinu dana duže i nakon toga Chrysler će samo jednom koristiti takvu značku (1979. godine kao specijalni paket na modelu Cordoba) pre nego što je moderni 300 oživljen krajem devedesetih godina. Možda ovaj „H“ ne spada u zvaničnu seriju Letter, ali po svemu što je pružao svakako zaslužuje da se tamo nađe.

Zoran Tomasović

(573)