Zanimljivost dana: Kada je deaktivacija cilindara bila tehnologija budućnosti

Zamislite sledeću situaciju. Izlazite na autoput i potrebna vam je snaga svih osam cilindara u velikom i teškom automobilu da dostignete željenu dozvoljenu brzinu. Ali posle nekog vremena, saobraćaj više nije gust i ispred vas je otvoren pravac kada vam V8 više nije potreban, pa vaš ljubimac može da krstari i na šest ili pak na samo četiri cilindra.

Ništa specijalno u svemu tome ako živite u 2024. godini i takvu tehnologiju imaju mnogi automobili u današnja vremena. Ali šta biste pomislili kada bismo vam rekli da se Cadillac mogao pohvaliti takvim dostignućem još 1984. godine? Ovo je kratka istorijska priča o revolucionarnom Cadillacovom motoru nazvanim V8-6-4.

Ruku na srce, odmah ćemo reći da General Motors nije bio pionir deaktivacije cilindara kada potreba za punom snagom nije nužda. Tako nešto je imala američka firma Sturtevant još 1905. godine i tri od ukupno šest cilindara bi se ugasili kada nije postojala potreba za njima. Doduše, u tom slučaju bi vlasnik morao manualno preko ručice da „zatvori“ pola cilindara, a većina pokušaja da se tehnologija usavrši nije bilo sve do kasnih sedamdesetih godina prošlog veka kada je svet pogodila druga naftna kriza u veoma kratkom periodu.

Osnovana je čak i državna agencija sa ciljem da predstavi takozvane CAFE (Corporate Average Fuel Economy) standarde, prema kojima bi svaki proizvođač morao da pruži određenu prosečnu potrošnju kod svojih modela, a u protivnom bi ga čekala velika finansijska kazna.

CAFE je zahtevao kombinovanu potrošnju od minimalno 8,7 litara na pređenih sto kilometara do 1985. godine, što možda nije bilo teško zadovoljiti onim brendovima za šire narodne mase kao što su Ford ili Chevrolet, ali premijum proizvođače tipa Lincolna ili Cadillaca je uhvatila panika.

To se posebno odnosi na Cadillac, tada najvećeg proizvođača luksuznih automobila na svetu, koji je bazirao celu svoju ponudu oko svog čuvenog motora „big block“. Njegova radna zapremina je dostigla neverovatnu cifru od 500 kubnih inča (8,2 litra) do 1970. godine, a onda je postepeno smanjivana kako je vreme prolazilo.

Primera radi, 1977. godine je snižena na 425 kubnih inča (7,0 litara), a onda na 368 kubnih inča (6,0 litara) tri godine kasnije. Sa tek 145 konjskih snaga (doduše, sa glomaznim obrtnim momentom), Cadillac težak više od dve tone svakako nije mogao da ispuni spomenute standarde CAFE-a.

Jedan od načina General Motorsa da smanji proizvodnju se odnosio na dizele, ali takvi motori nikada nisu bili preterano popularni „preko bare“. A onda su Cadillacovi inženjeri u saradnji sa firmom Eaton smatrali da su pronašli novi način, a sistem se zvao V8-6-4. Kao što mu ime kaže, deaktivirao bi dva ili četiri cilindra kada nije postojala potreba za njima i na taj način bi smanjio potrošnju goriva za 30%. V8-6-4 će biti zasnovan na spomenutom 6,0-litarskom benzincu i biće deo standardne opreme na svim Cadillacima iz 1981. godine sa izuzetkom modela Seville gde će biti opcija.

Tehnologija je na papiru izgledala jako jednostavnom. Kompjuter bi analizirao obrtaje i temperaturu motora, nivo pritiska na papučicu gasa, protok vazduha i još mnogo toga i onda na osnovu toga „zaključio“ da li je automobilu potrebno svih osam cilindara ili pak je dovoljno četiri ili šest. Kompjuter je navodno bio u stanju da donese čak 300 hiljada odluka svake sekunde, pa je ideja u teoriji delovala fantastično. Cadillac je toliko bio ponosan na takvu tehnologiju da je reklamirao na svakom čošku kao primer zato je ovaj američki brend „svetski standard“.

Međutim, nije trebalo da prođe puno vremena pre nego što su nastali problemi. Ključni od njih je bio onaj da je kompjuterska tehnologija još uvek bila relativno loša početkom osamdesetih godina i funkcionisala je dosta sporo. Neodlučni sistem često nije znao kako da reaguje kada bi vlasnik ponovo jače pritisnuo papučicu gasa nakon dužeg krstarenja, a u dosta slučajeva bi se i zaglavio.

Vlasici su se žalili da njihov skupoceni Cadillac nema snage da obavi obično prestizanje na autoputu ili da savlada uzbrdice pošto bi funkcionisao na samo pola od reklamiranih 145 konjskih snaga. Sistem bi se restartovao tek kada bi vozač stao, ugasio motor i onda ga ponovo upalio.

General Motors će da objavi čak trinaest opoziva tokom 1981. godine da bi kompjuter unapređen, ali kada problemi nisu rešeni ni posle toga, V8-6-4 je tiho povučen iz ponude posle samo godinu dana. Cadillac je prodao 240.189 vozila te 1981. godine, ali je nepoznato koliko njih su imali V8-6-4 ispod haube. Problem sa potrošnjom je donekle rešen godinu dana kasnije kada je debitovao značano manji 4,1-litarski benzinac.

Moraće da prođe više od dvadeset godina pre nego što deaktivacija cilindara zaživi u velikoj meri. Džeremi Klarkson je imao običaj da kaže, „samo zato što nešto ne funkcioniše kako bi trebalo, ne znači da nije brilijantno“, a takav zaključak možemo da donesemo na račun Cadillaca V8-6-4. Svakako komercijalni promašaj koji je deo glavobolje, ali opet ideja toliko ispred svog vremena da se bolji rezultat i nije očekivao.

Zoran Tomasović

(2927)