Terenske sposobnosti Tesle Cybertrucka su dovedene u pitanje otkako je snimljen pretprodukcijski model kako se bori da savlada prepreku, i to onu koju je Ford F-150 Lightning lako savladao. Da po Teslu stvari budu još gore, Cybertruckove veštine su ponovo dovedene u sumnju nakon što se prototip zaglavio na snežnom brdu u očiglednom pokušaju da tera božićno drvo.
Deljen na Instagramu, video je navodno snimljen na stazi Corral Hollow OHV izvan „Doline medveda“ u Kaliforniji (istočno od Sakramenta). Video prikazuje pretprodukcijski Cybertruck koji je nasukan van staze u snegu, koji se bori da se popne na brdo čak i uz pomoć vozila za spasavanje u vidu Forda Super Duty. Čini se da je Tesla stigao tamo kao deo testiranja na terenu, jer su drugi kamioneti bili snimljeni kako zajedno putuju stazom otprilike u isto vreme.
Na snimku, Teslin vozač pokušava da se penje uz snežnu padinu nakon što je napustio stazu – nejasno je da li je pikap tu slučajno ili namerno. Nema tragova guma koji napuštaju stazu, a iz nekog razloga u sanduku je bor.
Kao u prethodno objavljenom video snimku, Cybertruck se bori za trakciju, kopa kolotrage umesto da se kreće napred. Ovo podržava sumnju da njegov softver za upravljanje trakcijom još nije na zadovoljavajućem nivou, čak ni na nivou Riviana R1T u vreme lansiranja.
Ipak, u igri je više od nedovoljno razvijenog softvera. Sneg na tlu je takav da može zbuniti čak i odlične terence sa pravim gumama. Nejasno je koja se guma koristi, pikapovi imaju točkove koji ili nemaju poklopce serijskog modela ili su potpuno drugačiji. U svakom slučaju, očigledno je da ovaj Cybertruck nije u svom najboljem izdanju i da ko god da je za volanom ne može magično da ga natera da radi.
Ipak, postoje dodatni dokazi o nedostacima van puta koji proizilaze iz njegovog neobičnog dizajna. Jedan od pripradnika spasilačke ekipe je u komentarima rekao da pikapu nedostaju kuke za vuču i da je uže bilo pričvršćeno za elememente vešanja. Ljubitelji Tesle veruju da su prethodno identifikovali mesta za kuku iza prednje maske, iako činjenica da se ne koriste sugeriše da to nije slučaj ili da su ankeri bili neupotrebljivi.
Ovo postavlja dalje pitanje: Gde montirati vitlo? Nije striktno neophodno pošto postoje ručna vitla, ali su pomalo suprotna Cyybertrucku. Osim toga, korisniji su za neku vrstu terenske vožnje za koju standardni Cybertruck neće biti dobro prilagođen.
Između nastavljenog terenskog testiranja Cybertrucka i njegovih neimpresivnih performansi u ovom videu, čini se da terenske funkcije za pikap nisu bile potpune od objavljivanja.
Mask je rekao da će Cybertruck plutati, a ne gaziti, tako da neće baš ispuniti očekivanja koja je on sam postavio. I u zavisnosti od toga kako vidite stvari, to bi mogao biti najveći problem od svih sa Cybertruckom.
AutoRepublika
(2931)
Pravi terenac izvlaci se sam pomocu sajle i vitla. Da li ova limena konzerva ima tako nesto? 🙂
Čitao sam da se ovo čudo neće prodavati u Evropi, jer u ovakvom izdanju ne može da prodje „evropski pravni okriv“.
A gledah sinoć recenziju koju je radio Matt Watson. Kada on sa svojih 173 cm sedne pozadi, skoro da udari glavom o krov. Čudna neka konzerva.
Pravni okvir je vezan za regulativu u EU o zastiti pesaka koja kaze da sve ivice na karoseriji vozila moraju da imaju minimalni radijus od 3,2 mm sto u slucaju Cybertruck-a nije postojecom metodom savijanja ovih nerdjajucih celicnih limova od koji je napravljena karoserija moguce postici (inace debljina lima od kojeg je napravljena karoserija je 1,4 mm). Takodje, i regulativa predvidja da u slucaju udara u pesaka, on treba da bude „nabacen“ na haubu vozila kako bi se ublazile posledice udara, a to bi se u slucaju forme prednjeg dela karoserije Cybertrucka tesko moglo desiti. Drugi problem je masa vozila,… Pročitaj više »
Takođe imamo i problem steer by wire. U Evropi mora postojati čvrsta veza između upravljača i letve volana, a on to nema.
Hvala obojici za ova pojašnjenja. Sve su to tehničke stvari, koje me načelno baš interesuju.
Zar su koristili 1.4mm debeo inox lim. To bre bas debelo..
Koje debljine je lim na obicnim svakodnevnim automobilima…?
Lim za spoljasnje oplate karoserije debeo je 0,7 mm i lako je deformabilan zbog presovanja vrlo fine i tacne geometrije. Unutrasnja konstrukcija koristi limove razlicite cvrstoce i debljine. Kod skupljih automobila koriste se razni materijali: celik, aluminijum, karbon, plastika. Spajanje raznorodnih materijala zahteva upotrebu specijalnih procesa – zakivanje i lepljenje. Za oplate dostavnih vozila koriste se deblji limovi – znam da Sprinter koristi celicni lim debljine 1,2 mm.
Izvini Sebastijane, moram da te korigujem. Radi se o sledecem slucaju: „regulativa predvidja da u slucaju udara u pesaka, on treba da bude „nabacen“ na haubu vozila“ Da li si primetio da su haube danasnjih automobila dosta vise nego pre dvadesetak godina? I to kod limuzina, ne samo kod kupea? Razlog je upravo bezbednost pesaka – cilj visokog prednjeg dela jeste da odbaci pesaka ispred vozila i da spreci njegov pad na haubu! Zasto? Kada auto sa niskom haubom udari pesaka negde ispod kukova onda gornji deo tela pesaka zbog sopstvene inercije pocinje da rotira prema haubi automobila. Pri toj… Pročitaj više »
Izvinjavam se Matija, ali osim ukoliko vi govorite o nekoj direktivi o zastiti pesaka i ostalih nezasticenih ucesnika u saobracaju koja vazi u EU a novija je od Regulative 78/2009, onda ja verovatno gresim. Medjutim, koliko mi kraca pretraga po internetu govori, mislim da je i dalje validno da se zastita pesaka i biciklista sprovodi prema teoriji da ce oni biti baceni na haubu pri udaru, a nacin da se izbegne da udes bude fatalan je trenutno fleksibilnost haube na mestima na kojima se ocekuje udarac glavom deteta ili odrasle osobe na nju kao i mogucnost njenog ugibanja pod uticajem… Pročitaj više »
U ovoj diskusiji nemamo konfliktna mesta osim u zavrsnici, jer se nase diskusije zasnivaju na propisima. Propisi ne prave razliku izmedju jednog Ferarija i jednog Mercedesa G – svako vozilo mora da ima haubu koja treba da absorbuje udarac tela, narocito glave, za sta se izvode specijalna ispitivanja sa kuglom. Medjutim! Jedan auto sa niskom haubom iz cisto konstruktivnih razloga ne moze da ima deformacionu zonu po celoj povrsini vec samo u srednjem delu. Na primer, mesta gde su pricvrsceni opruge i amortizeri, kompletan obod haube, zona brisaca, staklo! Proizvodjaci sportskih vozila idu svesno na losije ocene – zbog dizajna… Pročitaj više »