Zanimljivost dana: Tatra V570 – nesuđeni prethodnik Volkswagenove Bube

Ovo je priča koja je ispričana toliko puta i uglavnom ide istim redom. Obično se spominje nešto u stilu, „Ferdinand Porše je ukrao ideju od Tatre, zbog čega je Volkswagen morao da plati odštetu kompaniji iz tadašnje Čehoslovačke“. Donekle biste bili u pravu, i to je zaista najkraći mogući opis jednog od najpopularnijih automobila u istoriji koji će privući 21.529.464 kupaca širom sveta u periodu od 1938. do 2003. godine.

Naravno, retko šta je crno-belo u istoriji, pa tako i ova priča, a u današnjem izdanju zanimljivosti dana ćemo obratiti pažnju na automobil koji se najčešće spominje kao inspiracija za Bubu. Naravno, to je Tatra V570 koja je ostavila veliki trag na automobilski svet.

Tatra je treći najstarijih aktivni automobilski proizvođač na svetu, odmah iza Mercedesa (doduše postoji pod drugačijim imenima i spajanjem raznih firmi) i Peugeota. Firma je osnovana još 1850. godine po imenom Schustala & Company sa ciljem proizvodnje kočija, da bi četrdesetak godina kasnije promenila ime u Nesseldorfer Wagenbau-Fabriksgesellschaft kada se fokusirala na vagone za industriju železnice.

Model Präsident je postao prvi automobil firme koja će kasnije postati Tatra i debitovao je 1897. godine, a uglavnom je bio zasnovan na nemačkom Benzu. Pet godina kasnije u firmu stiže austrijski inženjer Hans Ledvinka i njegovo ime se danas jako često spominje u automobilskom svetu.

Zvanično ime kompanije je bilo Koprivnická vozovka a.s. dok je naziv Tatra bio rezervisan za četvorotočkaše po istoimenim planinama. Prvi od njih je stigao 1902. godine i Ledvinka će kasnije doneti revoluciju u industriju sa takozvanom šasijom „backbone“.

Ali vratimo se modelu kom smo posvetili ovu zanimljivost dana. Početkom tridesetih godina prošlog veka Hansov sin Erih je započeo rad na novom narodnom automobilu sa motorom postavljenim pozadi sa vazdušnim hlađenjem.

Takva konfiguracija je donela dosta prednosti. Ne samo što bi trakcija bila idealna u svim vremenskim uslovima već bi buka i vibracije bile postavljene pozadi daleko od vozača i putnika. Pošto bi i pogon bio na zadnje točkove uz motor postavljen pozadi, automobil bi pružao potpuno ravan pod, a školjka bi bila bliža do zemlje, čime bi se dobijala udobnija vožnja sa boljim voznim karakteristikama.

Prvi prototip je bio kompletiran 1931. godine i nije izgledao kao revolucionarni model koji ćemo kasnije videti i pamtiti. Dizajn je u velikoj meri doneo kockaste linije i veoma slične onima sa serijske Tatre 57. Gotovo nikome se nije dopao, posebno ne Ledvinki koji je smatrao da javnost mora da vidi moderni automobil pre nego što obrati pažnju na njegovu unapređenu mehaniku.

To se pre svega odnosi na aerodinamičnu školjku, pa je u pomoć pozvan stilista čuvenih Zeppelina Pol Džerej. Ovaj je doneo linije koje ćemo kasnije videti u masovnoj proizvodnji, ali mora se priznati da ni Tatra ni Volkswagen nisu bili pioniri.

Naime, još sredinom dvadesetih godina, austro-ugarski inženjer Bela Bareni je imao crteže u periodu dok je još radio za Mercedes, o čemu ste imali prilike da ranije čitate na našem sajtu dok se sa sličnim modelom mogla pohvaliti i firma Standard.

Nije teško pretpostaviti koliko moderno je drugi prototip izgledao kada je debitovao 1933. godine, ali se mehanički nije izmenio u velikoj meri. Pokretao ga je maleni motor bokser zapremine 854 kubika s dva cilindra koji je razvijao 18 konjskih snaga.

Iako je dobio odlične ocene medija, Tatra nije želela da se fokusira na tržišta gradskih automobila već na one skuplje modele, pa je V570 prodat privatnom kupcu. Ovaj ga je koristio više od trideset godina kao lično vozilo pre nego što je vraćen firmi iz Čehoslovačke da bude parkiran u muzeju.

Ali je svakako inspirisao takozvane modele kompanije „Streamlined“ koji su se proizvodili sve do sredine sedamdesetih godina, a o njima ste imali prilike da čitate u ranijoj istorijskoj priči.

E sad, ključno pitanje je ono koliko je Volkswagen, to jest Ferdinand Porše, zaista precrtao V570. I ovde priča nikako nije crno-bela i zavisi kome verujete. Da, V570 i Type 1 (koja je bila zvanična oznaka „Bube“) zaista jesu ličili, ali kao što smo ranije spomenuli, oba su bila precrtani modeli spomenutog Barenija.

Mnogi su bili sličniji po pitanju mehanike, i kao što je poznato, „Bubu“ je takođe pokretao bokser motor na vazdušno hlađenje, ali i u ovom slučaju moramo da stanemo na stranu Poršea koji je razvio nekoliko veoma sličnih prototipova za firme Zundapp i NSU baš u vreme kada je Tatra radila na modelu V570. O njima ste takođe imali prilike da čitate u jednom od ranijih izdanja zanimljivosti dana.

Slavni Ferdinand nije krio da je blizak prijatelj sa Ledvinkom pošto su obojica došla iz Austrije i da su često komunicirali i delili ideje. U prevodu na neki jednostavniji jezik, Porše je smatrao da je i veliki Hans pozajmio jednaki broj ideja od njega.

Adolf Hitler je bio veliki ljubitelj automobilske industrije iz Čehoslovačke i često se vozio u Tatri i Škodi. Prema raznim izvorima, nakon što se provozao u Tatri 77 je izjavio „ovo je automobil koji želim da vidim na nemačkom Autobanu“. Tokom sastanka sa Poršeom 1934. godine, dao mu je naredbu da razvije narodni automobil koji će moći prevesti petočlanu nemačku porodicu pri brzini od 100 km/h, uz potrošnju od sedam litara goriva na pređenih sto kilometara, a cena pri tom neće preći brojku od hiljadu maraka.

I ovde Porše priznaje da se često konsultovao sa Ledvinkom u kom pravcu bi takav model trebalo da ide i verovatno nikada nećemo saznati ko je imao koju ideju. Ledvinka je napustio Tatru 1937. godine, a godinu dana kasnije Čehoslovaci su tužili nemačku kompaniju po deset tačaka.

Neki od njih su se odnosili na dizajn, a većina se fokusirala na zaštićene patente po pitanju načina kako su motor i menjač bili spojeni u jedno uz aplikaciju po pitanju vazdušnog hlađenja. Porše je navodno hteo da prizna poraz i isplati odštetu, ali mu je Hitler rekao da ne brine pošto se naravno spremao početak novog rata.

Ali Tatra je obnovila tužbu 1965. godine i ovaj put izašla kao pobednik, pa je Volkswagen bio dužan da isplati milion nemačkih maraka. Da tada Ferdinand više nije bio među živima dok se Hans penzionisao i nije bio voljan da svedoči i verovatno nikada neće saznati kompletnu priču šta se odigralo. Mnogi eksperti ne daju previše značaja ovom događaju pošto su Nemci bili „dežurni krivci“ u posleratnom periodu i nije ih bilo teško pobediti na sudu.

Tatra postoji do današnjeg dana, mada više ne proizvodi putnička vozila već samo tešku mašineriju, dok se Volkswagen bori sa Toyotom za titulu najprodavanije kompanije (grupacije) na svetu.

Model V570 možete da vidite u muzeju i o njemu pročitate zanimljiviju istoriju, a bez obzira da li je inspirisao „Bubu“ ili samo bio jedan od prvih aerodinamičnih modela tokom tridesetih godina prošlog veka, ipak ima neopisiv uticaj na automobilski svet.

Zoran Tomasović

(2991)