Zanimljivost dana: Dramatične tridesete godine – Texaco Doodlebug

Uvek sam smatrao da je period tridesetih godina bio možda najzanimljiviji u automobilskom svetu. Posle dugog niza godina svetske krize prouzrokovane Velikom depresijom, automobilska industrija je eksplodirala sa obe strane Atlantskog okeana. Ne samo što su sami proizvođači debitovali s velikim brojem unikantnih modela gde je posebnost po prvi put došla do izražaja, već smo mogli da vidimo mnoštvo samostalnih dizajnerskih kuća koje su po narudžbi mogle da kreriraju sve ono što bi bila želja potencijalnih mušterija.

Jedan od takih slučajeva se desio baš u navedenom periodu kada je svetlost dana ugledao kamion nazvan Texaco Doodlebug. Bio je toliko poseban da se i danas priča o njemu, ali nažalost informacija gotovo i da ne postoje. Baš zbog toga sam se dugo dvoumio da li da uopšte započinjem ovu temu, ali smatram da je Doodlebug toliko poseban da zaslužuje svoje mesto u našoj sekciji „zanimljivosti dana“.

Njegova istorija je započela početkom tridesetih godina prošlog veka kada je naftni gigant Texaco poslao zahtev za izradu posebne cisterne. Dok je prevoz nafte svakako bio glavni cilj, Texaco je želeo kamion za kojim će se okretati svako na ulici. To je tek bio početak plana pošto je početkom tridesetih godina vladao veliki rat između nafte i uglja kao glavnog srca mašinske industrije. Kamioni koji su prevozili ugalj su uvek bili prljavi i ostavljali oblak dima iza sebe, pa je Texaco smatrao da može da promeni percepciju javnosti o nafti ako njena dostava izgleda čisto i moderno.

Većina kamiona je u navedenom periodu još uvek bila izuzetno kockasto stilizovana i nisu se mnogo razlikovali od generalne ideje koju je Henri Ford lansirao sa svojim Fordom Modelom T decenijama ranije.

U konkursu je pobedila firma Heil Trailer iz američke savezne države Viskonsin. Nepoznato nam je koji stilista se postarao za ovo remek delo (spominju se dva imena, Norman Geds i Volter Tig), ali kada je zvanično debitovao u januaru 1933. godine, javnost je bila očarana.

Za početak, kompletna školjka je razvijena u jednom delu, nije imao haubu, krila ili stepenice, prednje staklo je bilo ovalnog stila, a visina svega 1,8 metara. Možda danas uzimamo sve spomenute detalje kao „zdravo za gotovo“, međutim pre više od devet decenija tako nešto je još uvek bilo nezamislivo.

Po pitanju mehanike Heil Trailer je izabrao šasiju konstruisanu od strane firme Diamond T. Ova kompanija je već imala dugogodišnje iskustvo s razvojem većih kamiona, a od njega je pozajmljena i većina mehanike sa izuzetkom motora.

Ne postoje tačne informacije koji je konkretno motor pokretao ovaj kamion osim toga da je imao šest cilindara u linijskoj konfiguraciji kao i da ga je isporučila firma Hercules. Procesom eliminacije zaključenmo da je onaj zapremine 320 kubnih inča (5,2 litre) sa 86 konjskih snaga i maksimalnih 270 Nm obrtnog momenta.

Iako se nije izdvajao sa snagom, bio je izuzetno robusan i kvalitetan i kasnije ćemo ga viđati u vojnim kamionima kompanije Studebaker za potrebe saveznika tokom Drugog svetskog rata. Motor je inače bio postavljen pozadi dok je menjač bio četvoerostepeni manuelni. Pošto je motor bio udaljen daleko od vozača, firma je ubacila male mikrofone sa zvučnikom u kabini da bi vozač mogao da ga čuje i da zna kada je vreme da promeni stepen prenosa.

Texacov kamion je inače imao nekoliko različitih imena. Neki su ga zvali Texaco Truck („Kamion“), drugi Diamond T Texaco, a javnost mu je dala nadimak Doodlebug („Larva“) zbog svog unikatnog stila.

Spomenućemo još par zanimljivih detalja, kao što je recimo podatak da se celokupni zadnji deo otvarao za lakši pristup motoru. Dužina Doodlebuga je iznosila 7,9 metara uz širinu od 2,3 metra i spomenutu visinu od 1,8 metara, što je bilo desetak centimentara više nego što je pružao tradicionalni Ford iz iste godine.

Kamion je mogao da smesti 5.670 litara željene supstance. Uglavnom je to bio benzin, ali nije bila retkost da prevozi i vodu ili kerozin. Većina fotografija ih pokazuje na aerodromima gde dovoze gorivo do aviona.

Fabriku u Viskonsinu će tokom godina navodno napustiti šest jedinica (Texaco nikada nije potvrdio zvaničnu brojku), dok je još jedna kopija kasnije izradjena i u Australiji. Prema dostupnim informacijama svi su bili ofarbani u crvenu boju, mada jedan izvor kaže da je postojao i crni.

Dok se Texaco uglavnom orijentisao na saveznu državu Teksas, jedna od fotografija pokazuje Doodlebug sa tablicama savezne države Amerike koja se zove Ilinois. Do današnjeg dana ne postoje dokazi da je ijedan model preživeo i verovatno je da su svi poslati pod presu tokom šezdesetih godina prošlog veka.

Nažalost, u to vreme kolekcionarstvo automobila još uvek nije bilo u punoj snazi, posebno ne za radničke kamione bez obzira koliko unikantno oni izgledali. Ali, Texaco Doodlebugu se ne može osporiti koji trag je ostavio zbog čega se i dan-danas priča o njemu.

Zoran Tomasović 

(1695)