Opel Mokka 1.2/100 GS Line – Puna kapa

Sviđa vam se nova Opel Mokka, ali vam je budžet ograničen tek za najjeftiniju verziju 1.2/100 ks. Nema problema, iako mali ovaj blok pokazao se apsolutno na visini zadatka, do te mere da je ovo možda i najinteresantnija verzija…

Nova Opel Mokka predstavljena je pre nekih godinu dana, već tada bilo je jasno da će zabeležiti veliki komercijalni uspeh, veći nego li što je i sam proizvođač očekivao. Do te mere da se na isporuku mora čekati više meseci, što je Opel brže bolje iskoristio da „koriguje“ cene, prvi put u decembru prošle godine (u proseku oko 400 evra), pa zatim i u martu ove godine (još oko 600 evra). Iako nemam podatke da li je prodaja na evropskom tržištu dostigla nivo bratskog 2008, koji je u Francuskoj apsolutni šampion (preko 75.000 jedinica samo u prošloj godini), no činjenica je da je jedan od traženijih modela, i to ne samo u segmentu gradskih SUV-a!

Tim bolje po Opel, jer gama modela je ostarela, izuzmemo li Corsu i nedavno predstavljenu novu Astru, još dva kućna SUV-a su u ozbiljnim godinama, da ne kažem problemima. Crossland X i Grandland X, uprkos prošlogodišnjim restilizacijama sve se teže nadmeću s mlađim konkurentima. Znači po drugi put na test vožnji imamo novu Mokku, koja, kao što verovatno znate, osim naziva s bivšom nema nikavih dodirnih tačaka.

Mokka 2 koncepcijski je identična s Peugeotom 2008 i DS3, za razliku od Citroena C3 Aircross, koji je izašao znatno ranije i na platformi je manjeg C3. Sve je, dakle, izmenjeno, počevši od stila, gabarita pa do platforme i pogonskih jedinica, preuzetih iz bivše grupacije PSA. Kao prvo Mokka 2 znatno je kraća, s 4,15 m u deficitu je za 13 cm u poređenju s bivšom, odnosno ima čak 15 cm manje i od bratskog 2008.

Mnogobrojni rivali 

Ovu Mokku odlikuje smeo i „čist“ dizajn, bez kitnjastih detalja, gde je najupečatljivija prednja maska nazvana Opel Vizor. Sastavljena je od crne plastične ploče u koju su integrisana svetla, na koju je nakačen retuširani logo brenda, u voženoj verziji GS Line isto tako crne boje (u principu je hromiran). Ova verzija razlikuje se od ostalih i po crvenim krovnim lukovima, crnim naplacima s crvenim detaljima, kao i crnim lakiranim krovom i haubom, što evidentno asocira na sport.

Vratimo se prednjoj masci koja je postala novi zaštitni znak proizvođača, pored restilizovanih modela Crossland X i Grandland X, sada je poseduje i nova Astra. Prednja i zadnja svetla standardno su u LED tehnologiji, a na popisu opcija su fantastična LED Matrix svetla, koja Opel već dugo nudi kod modela iz superiornijeg segmenta. Lično, nalazim da je stil Mokke dopadljiv i originalan, u svakom slučaju uspela je distancirati se od bratskih 2008 i DS3, kao i svih ostalih gradskih krosovera. Ukoliko bi je trebalo porediti s malim „lavom“ rekao bih da je kompaktnija, sva „nabijena“ deluje skladno i dinamično, dok je 2008 razvučen, kao da ne pripada istom segmentu. Možda baš zato ovaj i postiže toliki uspeh kod kupaca, naime zainteresovani su često veoma pozitivno iznenađeni unutrašnjim prostorom, dok je kod Mokke upravo obrnuta situacija…

Za malu familiju

Za pretpostaviti je da su odgovorni u bivšoj PSA grupi po svaku cenu želeli izbeći internu kanibalizaciju, jer kako drugačije objasniti toliku razliku u stilu i gabaritu bratskih vozila!? Možda se tako želelo ostaviti više prostora za spomenute SUV modele Crossland i Grandland, bez imalo sumnje znatno prostranije od male Mokke. Bilo kako bilo prostor na zadnjoj klupi je maltene na nivou male Corse, ukoliko ste se nameračili na Mokku, a imate decu, znajte da je 2008-ica mnogo bolje adaptirana porodičnoj upotrebi.

Uostalom ovaj ima i veće međuosovinsko odstojanje od 2,61 m, što je za 5 cm više od Mokke. Ne treba ipak dramatizovati, dve prosečne odrasle osobe staju uz malo solidarnosti vozača i suvozača, jednostavno pojedini konkurenti su na ovom polju superiorniji. Sreću kvari ulazak/izlazak iz vozila, naime zadnja vrata su mala i ne otvaraju se pod dovoljno velikim uglom, uz to mora se prekoračiti preko visokog praga.

Ne očekujte ni bog zna kakvu udobnost, klupa je prilično tvrda i nedovoljno nagnuta. Još jedna zamerka, nigde na plafonu ni jednog rukohvata, putnici pozadi u krivinama se hvataju za naslone za glavu na prednjim sedištima. U mojoj Mokki pronađoh dva USB priključka pozadi, ne i središnji naslon za laktove, no dobro ovo baš i nije uobičajno u segmentu.

Sam prtljažnik je s 350 l na nivou spoljašnjih dimenzija, što je opet znatno manje od 2008 (435 l) i Croslland X (408 l). Obaranjem naslona dobija se preko 1.100 l, no dobijena površina nije ravna. Da bi se to ostvarilo negde pronađoh da je Opel predvideo policu na dva nivoa, po svemu sudeći uz doplatu. Drugo, da bi se otvorila peta vrata mora se prstima napipati prekidač negde ispod branika, osim što je prenisko smešten obavezno se isprlja po kišnom vremenu. U dnu pronađoh samo pribor za opravku guma, za utehu prostora ima za normalan rezervni točak, možda ne baš za jedan od 18 cola kao kod vožene…

No, ono čime se Mokka distancira od konkurenata je komandna, odnosno instrumenta tabla, nazvana Pure Panel, mada bih je ja pre nazvao Black Panel, iz prostog razloga jer je potpuno crna sve dok se ne da kontakt. Naime sastavljena je od dva velika ekrana, jedan ispred vozača, a drugi u nastavku, koji su povezani u jednu celinu. Ispod središnjeg ekrana nekoliko je tipki s prekidačima kako bi se do najvažnijih funkcija došlo direktno, a još niže klasične komande klima uređaja. Pohvalno, jednog dana ima da se slupam u želji da regulišem klimu ili pronađem skrivene funkcije u nekom kompletno digitalizovanom vozilu, kao što je to par dana kasnije bio novi DS4…

Mokka se dakle digitalizovala ali je srećom zadržala i klasične komande, ne i kada se radi o instrument tabli, u našem slučaju od 12 inča (7 za osnovnu verziju). Da, samo na prvi pogled reklo bi se da grafika datira iz 80-ih godina, prosta je k’o pasulj i u crno/beloj tehnologiji. Nije, ne brinite, kada se malo bolje zagleda uoči se i par crvenih detalja, za (pre)visoke obrtaje, temperaturu motora i rezervu goriva. A kad smo kod crvene boje ova Mokka ima je i po okviru tog famoznog Pure Panela i izduvima za vazduh, ali i na sedištima i delovima karoserije spolja.

Tim bolje jer enterijer je k’o u grobu, tamno siv ili crn, računajući i oblogu plafona. Vratimo se instrumentima, po mom mišljenju nimalo uzbuđujućim, sastoje se ulavnom od cifri i minijaturnog obrtomera, moglo je to i bolje… Za ekran multimedija isto važi u kom paketu opreme pripada, uz niže pakete dijagonala je 10 inča, dok je za više od 12 cola. Ekran je osetljiv na dodir, a grafika nam je poznat iz ostalih modela grupacije.

Generalno uzevši kabina u potpunosti zadovoljava funkcionalnošću, u vrata staju flaše od 1,5 litara, dok je ispred suvozača pregradak za rukavice, dubok kao pećina (nažalost bez osvetljenja). Upotrebljeni materijali su različitog kvaliteta i koliko sam razumeo zavise od završnog nivoa. U mojoj Mokki pri vrhu centralne konzole, dakle odmah ispod vetrobranskog stakla, tanak je sloj mekane plastike, kao i na oblogama vrata, ostatak je od standardno tvrde ili lakirane.

Sama sedišta su u teško opisivoj kombinaciji materijala, po obodu je tanak kaiš veštačke kože, dok je sedalni deo od 3-4 vrste platna. Bitnije od toga je da su dobro profilisana i prijatno tvrda, ali bez podešavanja za lumbarni deo. Što se tiče unutrašnjeg prostora treba opet naglasiti da nova Mokka kratka, ima recimo samo 8 cm više od prethodno vožene Mazde 2, koja pripada B segmentu. Iz tog ugla gledano prostor za putnike napred je za pohvalu, zahvaljujući sedištu i upravljaču s velikom amplitudom podešavanja prijatno se osećaju čak i veoma visoki vozači. U voženoj se nalazi i horizontalno podesiv naslon za desni lakat, zgodno prilikom dužeg putovanja, kojeg se Mokka 1.2 PureTech nimalo ne plaši…

Bolje od očekivanja

Kvaliteti trocilindarskog agregata grupacije Stellantis odavno su nam je poznati, ovaj blok spada među najuspešnije agregate do 1.200 cm³. Iako sam prilikom prošlonedeljne test vožnje spomenute Mazde 1.5/115 konstatovao da bi pre posegnuo za ovim četvorocilindarskim agregatom nego li za bilo kojim s jednim manje, ne mogu, a da ne odam priznanje ovde voženom. Opel navodi „samo“ 100 ks (kod novog 2008 isto toliko), bizarno jer u pojedinim modelima kuće razvija 110 ks, uz isti obrtni moment od 205 Nm!?

Verovatno ima tu malo „muvanja“ u vezi s količinom izduvnih gasova i novih normi, nebitno, znatno je važnije da Mokki obezbeđuje sasvim pristojne performanse. I to ne samo za grad i prigradsku vožnju, gde do izražaja dolazi dobra raspoloživost iz najnižih obrtaja. Normalno ukoliko se zna da navedenih 205 Nm razvija već pri 1.750 o/min. Na putu nikada se nema osećaj da snage nedostaje, posebno ukoliko se aktivira program Sport, kada je odziv na gas osetno bolji, uz slabiju električnu asistenciju upravljača. Ujedno motor postaje grlatiji, srećom ne toliko da bi smetao putnicima.

Do autorizovane brzine na auto putu od 130 km/h stiže brzo i lako, nakon toga jasno stavlja do znanja vozaču da je daleko od maksimalne, koje prebacuje 180 km/h. Dobar mali agregat kome je jedina mana povišena potrošnja, teško je ostvariti prosek niži od 7,5 l. Upravo toliko je pokazao putni računar nakon 1.000 pređenih kilometara, s rasponom između 6 i 11 l, u tzv. „špicevima“. U principu potrošnja je u proseku viša za oko 2 l od pre pola godine voženog dizela 1.5 BlueHDi/110, ali iako je ovde obrtni momen znatno veći (300 Nm), performanse su veoma približne (oba ubrzavaju do 100 km/h za nekih 11 s).

U ponudi je i snažniji 1.2 PureTech u verziji od 130 ks, uz obrtni moment od 230 Nm. Jedino ovaj može biti uparen s automatskim menjačem EAT8, voženi i dizel u ponudi su samo sa šestostepenim ručnim. Ne, nisam zaboravio na 100% električnu Mokku (136 ks i 260 Nm), ali je nekako izdvajam od SUS verzija pre sveg zbog visoke početne cene od 36.000 evra (u Francuskoj bez uračunatih subvencija za električna vozila). A kad već spomenuh menjač treba reći da je ručica precizna i prijatna za rukovanje, dok su prenosni odnosi dobro odmereni, računajući i šesti.

Pri brzini od 130 km/h obrtomer pokazuje nekih 2.800 o/min i nije neophodno odmah sići u niži prenos ukoliko se nađe na lakoj uzbrdici. U ovakvim uslovima isprobah inteligentni tempomat uparen s sistemom za održavanje vozila u svojoj traci, oba funkcionišu bez zamerki. Po pitanju ponašanja na putu sve je više manje u superlativima, rekao bih da je Mokka čak i dinamičnija od 2008, iako su Peugeotovi modeli poznati po izvrsnoj voznjoj dinamici.

Naime, inženjerima Opela ostavljena je sloboda da podese svoje modele kako im odgovara te je Mokka prilično tvrdo trimovana, što se posebno oseća kada je obuvena u gume dimenzija 215/55 R18. Ovakvo ogibljenje donosi odličnu preciznost upravljanja i stabilnost prilikom snažnog kočenja, uz vrlo malo naginjanja u krivinama.

To bi bilo to za naše drugo druženje, o cenama i opremi ne bih previše razglabao, jer ih ni ne pronađoh na sajtu uvoznika za Srbiju. U Francuskoj Mokka startuje s nekih 24.000 evra, dok za voženu GS Line treba 27.000 evra. Snažnija verzija od 130 ks u istom završnom nivou skuplja je za 1.200 evra, dok za automatski menjač EAT8 treba doplatiti jos 1.700 evra. Da, samo vožena je bila krcata opcijama i pakovima, različitim za pojedina tržišta, tako da ukoliko ste zainteresovani za kupovinu nema vam druge do da odete do salona Opela po detalje…

Sve u svemu solidan mali SUV, „mladalački“, koji privlači pažnju i poglede. Kao što rekosmo odlično je startovao, u Nemačkoj je proglašena i za najbolji „domaći“ automobil u cenovnom rangu do 25.000 evra! Budućnost koja obećava, bez obzira što u segmentu možemo nabrojati 20-ak talentovanih konkurenta.

Tekst i fotografije: Perica Rajković

	Dobre strane:
	Stil, originalna komandna tabla, temperamentan i dovoljno snažan agregat, vozna dinamika, menjač, oprema
	Loše strane:
	Cena, pristup i prostor na zadnjoj klupi, skromna zapremina prtljažnika, preterano „strog“ enterijer

(3497)