Zanimljivost dana: Jedan Francuz je tvrdio da je otac programa Jeep

U istoriji automobilske industrije, originalni Jeep iz Drugog svetskog rata zauzima veoma visoko mesto po svom imidžu, reputaciji i načinu na koji je promenio tržište. Jedan američki general je izjavio da saveznici ne bi mogli da pobede u ratu bez Jeepa, što nam govori da je njegov značaj bio još veći.

Iako nosi ime brenda Willysa, ranije smo pisali da je Jeep zapravo bio zajednički posao ove firme zajedno sa Fordom i American Bantamom. Preuzete su sve najbolje karakteristike tri prototipa koje su zainteresovane strane isporučile za testiranje, a nosio je naziv Willysa najviše iz razloga što ga je pokretao njegov motor. Tokom rata Willys će proizvesti 362 hiljade primeraka, Ford još 280 hiljada jedinica, a American Bantam samo 2.500. Tu priču možete da pročitate ovde.

Ali retko šta je crno-belo u poslovnom svetu, pa se tako treba tumačiti i priča o tome kako je Jeep nastao. Naime, jedan Francuu će provesti čak 35 godina pokušavajući da ubedi svetsku javnost kako su Amerikanci ukrali njegove tehničke ideje i da bi vlada morala da mu isplati novac za svaki prodati primerak.

Njegovo ime je Albert-Pol Bukiali i početkom tridesetih godina prošlog veka je predstavio svoj revolucionarni model TAV30 sa pogonom na prednje točkove koji možete da vidite na priloženim fotografijama. Francuz se nadao da će Amerikanci zavoleti takvu tehnologiju, iako se pionir Cord L-29 prodavao ispod očekivanja. Ali, bolidi kompanije Miller su demonstrirali stabilnost u šampionatu Indy, pa se Bukiali nije dao obezhrabriti i kompletirao je svoj prvi prototip još u oktobru 1926. godine.

Nažalost, Amerikanci su naručili između pet i sedamnaest jedinica (zavisno kojim izvorima verujete), od čega je jedan imao i fantastični V16 motor. Ostatak predratnog perioda je uglavnom proveo u razvoju raznih prototipova za civilnu i vojnu upotrebu, ali i na sudovima gde je tužio Citroen da mu je ukrao tehnička rešenja s pogonom na prednje točkove na modelu Traction Avant. Kasnije se na optuženičkoj klupi našao i Renault za koji je tvrdio da je takođe ukrao njegova tehnička rešenja po pitanju automatskog menjača koji je Bukiali razvio za firmu Cotal, kao i Panhard sa svojim vojnim modelom.

Sve spomenute tužbe su bile male u poređenju sa onom koja će uslediti u posleratnom periodu kada je Francuska bila puna Jeepova koji su ostali u ovoj državi posle dugogodišnjeg ratovanja. Bukiali kaže da su čelnici Willysa proučavali njegov TAV30 početkom tridesetih godina s ciljem da kupe licencu, a kako su dogovori propali, Amerikanci su ukrali tehničke detalje za kompletno prednje ogibljenje i onda ga iskoristili na Jeepu.

Ruku na srce, Francuz je zaista imao patent na određene komponente koji mu je odobren u decembru 1931. godine, a njegova tvrdnja podrazumeva da je Willys sačuvao sve tehničke detalje i iskoristio ih tek kada je američka vlada odobrila konkurs sa laganim terencem. Naravno, kao što znamo, Jeep je pružao pogon na sva četiri točka pa tako Bukiali nije mislio da njemu pripadaju sve zasluge kod ovog terenca već samo određene.

Njemu još jedan detalj nikako nije išao u korist, a to je dogovor između američke i francuske vlade. Naime, kada su se Jenkiji umešali u ratovanje u Evropi, zatražili su od svake države „koju će braniti“ predaju svih svojih patenata za vojnu upotrebu. Primera radi, pitanje je da li bi moderni radari ili atomska bomba bili gotovi na vreme, da nije bilo britanskih inženjera, a u slučaju Francuske među mnogobrojnim patentima je bio i onaj koji je zaštitio Bukiali.

Ovaj inženjer nije želeo finansijsku nadoknadu samo na oko 650 hiljada proizvedenih Jeepova, već konkretno za 18.733.264 vojnih vozila koja su napustila fabrike tokom Drugog svetskog rata u vrednosti od 28 milijardi franaka.

Prvi sudski slučaj se desio u Francuskoj, gde su određeni eksperti zaista svedočili da je Jeep „precrtao“ tehnička rešenja. Međutim, kako Bukiali nije dobio odgovor koji je želeo, slučaj se otegao sve do najvišeg suda francuskog sistema. Tada je 1958. godine zaključeno da su samo dve od jedanaest tačaka zaštićenih pod patentom slične, od čega je jedna samo delimično.

Ali, kako su Amerikanci zadržavali patent, slučaj je prebačen njihovom sudu koji je zahtevao da bi Bukiali morao da pokaže svih jedanaest tačaka ukoliko želi da izađe kao pobednik. On u tome nije uspeo, pa je iz spora izašao kao poražena strana. Sve do 1970. godine se neuspešno borio sa žalbama kada je poslednja odbijena, a s vremena na vreme sudski proces bi se pročuo i u automobilskim medijima.

Zanimljivo je da je ova tužba samo jedna od retkih u dugogodišnjoj istoriji Jeepa. Primera radi, Willys je pokušao da zaštiti naziv „Jeep“ još 1943. godine, ali su mu se u tom putu isprečili Ford i American Bantam koji su smatrali da je pravo jednako njihovo.

Firma Minneapolis Moline je čak debitovala sa sopstvenim modelom Jeep koji možete da vidite priloženoj fotografiji, ali će Willys izaći kao pobednik na sudu 1950. godine. Neki eksperti će reći da je Bukiali sve vreme tužio pogrešnu firmu. i da njegova „žrtva“ nisu trebale da budu američka vlada, pa ni Willys, već firma Dana koja je proizvodila ogibljenje za vojnog terenca.

Albert-Pol Bukiali je preminuo u julu 1981. godine, a s njim je i tužba otišla u istoriju. O njemu se danas gotovo ništa, ili vrlo malo zna i možda ćete pročitati koju priču o neuspešnom prototipu TAV30, ali ne i o tužbi protiv Jeepa koja je trajala decenijama. Priča nažalost nema srećan kraj, ali da li je neko očekivao drugačiji rezultat od stranca koji je tužio državu zbog američkog vojnog proizvoda?

Zoran Tomasović

(417)