Kako izgubiti garanciju na vozilu zbog slušanja „majstor Mileta il’ Muje“

Tokom poslednjih dvadeset i kurus godina života u Sjedinjenim Američim Državama, imao sam priliku da kupim popriličan broj novih automobila i uvek je postojala jedna karakteristika koja mi se nije dopadala. Da, uživao sam u detaljima koji sijaju, u mirisu novog četvorotočkaša i zato što me nije bolela glava pri pomisli da li će „upaliti“ svakog jutra (jer je ipak nov), ali da bi se zadržala fabrička garancija, uvek sam morao da radim nešto što mi se nije dopadalo.

Naime, barem tokom prve tri godine ili 57.600 kilometara eksploatacije koliko traje fabrička garancija za svaki deo, automobil bi morao biti servisiran u zvaničnom izložbeno-prodajnom salonu, to jest servisu, i to baš onako kako uputstva kažu.

Prodavci će vam reći da zapravo možete da radite održavanje gde god želite i da je dovoljno da samo sačuvate račune kao dokaz u slučaju da se nešto desi, jer upravo takav i jeste zakon o zaštiti potrošača u Americi a takav pristup je i u skladu sa zaštitom osnovnih tržišnih principa, ali na internetu se nalazi mnogo horor priča gde se navodi da je neka firma odbila da popravi kvar tokom trajanja garantnog perioda, jer privatni (nezavisni) mehaničar koji se ranije bavio održavanjem, ima ovakvu ili onakvu reputaciju.

Ovih dana je automobilske medije preplavila priča o čoveku iz grada Boumenvil unutar kanadske provincije Ontario i o njegovom Ramu 1500 iz 2018. godine. Kako prenose kolege sa sajta CTV News, Mojzes Fosuo je kupio nov pikap kamionet s dizel motorom i uz njega dobio fabričku garanciju na motor u menjač u trajanju od 100 hiljada kilometara.

Vozilo ga je služilo fantastično za sitne poslove oko kuće i vožnju po prirodi zajedno sa suprugom, dvoje dece i dva psa, a onda je iznenada otkazao motor krajem prošle godine. Mojzes kaže da je jednostavno prestao da radi, ali kako je na satu bila brojka od samo 91 hiljade kilometara, očekivao je da će Ram biti popravljen pod garancijom. Tu ga je dočekao hladan tuš kada mu je radnik u servisu rekao da je izgubio fabričku garanciju onog momenta kada je prestao da poštuje upustva za održavanje.

Naime, kada je kamionet imao 50 hiljada kilometara na satu, Mojzes je primetio da se upalila lampica koja ga upozorava da je vreme za zamenu ulja. Umesto da se obrati zvaničnom servisu, on je kontaktirao lokalnog „majstora Muju“, koji mu je rekao da dizel motori kao što je onaj u Ramu zahtevaju zamenu ulja tek na svakih 24 hiljada kilometara.

Mojzes tvrdi da vozilo nije došlo sa pisanim uputsvima o održavanju već mu je rečeno da prati digitalne instrukcije na ekranu. Da ih je kojim slučajem pratio, znao bi da se ulje menja svakih 16 hiljada kilometara ili na dvanaest meseci (zavisno od toga šta pre istekne).

Tokom narednih nekoliko godina je nastavio da vozi i posećuje servis onakako kako ga je privatni mehaničar savetovao, a kada je motor zaribao i inženjeri proveri istoriju održavanja, videli su da nije rađeno po uputstvima i odbili da zamene defektni motor. Salon nije želeo preterano mnogo da izlazi u medije, ali jeste izjavio da sve kvarove pod garancijom popravljaju bez ikakvih problema pod uslovom da je mušterija pratila uputstva, i bez obzira na to ko je radove na održavanju vozila izvodio, ako su oni zaista urađeni, i to na vreme i na stručan način.

Nažalost, Mojzes kaže da bi ga novi motor koštao oko 19 hiljada kanadskih dolara i da ne može tako nešto da priušti, pa će kamionet prodati otpadu za delove. Neka bude dobra lekcija svima, posebno zato što većina proizvođača „preko bare“ nudi besplatnu zamenu ulja i filtera dok traje garancija. Samim tim vlasnike ništa ne košta da češće posete zvanični servis, odnosno kupovinom vozila, platili su i za redovne zamene motornog ulja i pratećih filtera tokom trajanja garancije, na koji način se proizvođači bore protiv „principa slobodne konkurencije“…

Zoran Tomasović

(3412)