Stanovnik nemačkog grada Hanovera, inače sudija po profesiji, presavio je tabak i tužio gradske vlasti zbog uvođenja biciklističkih staza u jednu usku gradsku ulicu. Iako je dobio spor, ishod i obrazloženje presude su ga vidno oneraspoložili.
Mnoge nemačke opštine se, na putu do uspostavljanja saobraćaja koji bi više pogodovao ekološkim ciljevima, opredeljuju za uvuđenje biciklističkih koridora i staza. Lica zadužena za planiranje saobraćajne infrastrukture su tokom prethodnih godina iskazala težnju da se u gradovima redukuje automobilski saobraćaj a ojača biciklistički, pri čemu im je na ruku išla i pandemija.
Međutim, prednosti koje biciklizam donosi nisu baš dobrodošle od strane svih građana, pa kada se ukombinuju do sada iznete činjenice, ne čudi što dolazimo u situacije da svedočimo pokretanju neobičnih sudskih procesa. Ovde pričamo o slučaju u kom je sudija iz Donje Saksonije podneo tužbeni zahtev protiv gradskih vlasti, iziritiran time što je u uskoj ulici, u zoni uz Zoološki vrt Hanovera, postavljena biciklistička staza čije je postojanje u teskobu dovelo ostale aktere saobraćajnih zbivanja.
Inače, prema nemačkim propisima, biciklisti imaju pravo da voze biciklističkim trakama koje su propisno označene saobraćajnim znakovima, a često je i asfalt u različitoj boji na tim putevima. Za razliku od ostalih puteva, ovde se automobili moraju prilagoditi prioritetnim učesnicima u saobraćaju, odnosno vozačima bicikala.
Sudija je dobio rešenje koje je doneo njegov kolega, i u kom je stajalo da je organizacija saobraćaja u predmetnoj ulici Hanovera, postavljena protiv propisa, preneo je lokalni list „Hannoversche Allgemeine“. Međutim, obrazloženje je išlo u potpuno suprotnom smeru u odnosu na očekivanja „pobednika“ u sporu.
Sudske vlasti su presudile da nije dovoljno jednostavno posaditi saobraćajni znak kojim se proglašava biciklistička zona, već da bi biciklistima trebalo dodeliti sve privilegije u toj maloj gradskoj ulici sa srazmerno puno stambenih zgrada. To u praktičnom životu znači da je sud naložio ukidanje obeleženih parking mesta za automobile, u korist proširenja biciklističkih staza. To je ono što su gradske vlasti propustile da urade, pa je tužilac „pobedio“ na sudu.
Ne treba spominjati da su i stanovnici ove ulice u većinskom procentu bili na strani tužioca, jer im se ovom presudom ukida širi izbor parking mesta. S druge strane, ostalo im je pravo korišćenja ulice automobilom, što će na neki period važiti i za gradske službe, naravno, uz poštovanje prioriteta biciklista. Sve saobraćajne oznake koje su obeležavale parking mesta, uskoro će biti uklonjene.
Vest na ovu temu je bila prilika i da gradske vlasti Hanovera iznesu planove koji otkrivaju želju da se preispita situacija na ostalih dvadesetak biciklističkih staza u dalje poboljšanje uslova za vozače dvotočkaša bez motora. Reakcije javnosti na ovu presudu su potpuno pomešane. Dok biciklisti i zeleni podržavaju odluku suda, dotle se predstavnici velikih političkih partija većim delom bune u odnosu na istu, ili barem pozivaju i više sudske instance da se opredele u istoj situaciji kako bi se postigla sudska jedinstvenost u pogledu.
Inače, kreacija biciklističkih ulica predstavlja deo nacionalnog saobraćajnog plana prema kom Nemačka želi da promoviše biciklizam do 2030. godine. Prema analizi iz 2016. godine, u toj državi je bilo nešto više od 420 biciklističkih staza rasutih u više od stotinu opština, ali ih je dosada, verovatno osetno više.
AutoRepublika
(1021)
Bolje da nije ni tužio… Ali, „da je đavo znao gde će slomiti nogu, on tamo ne bi ni išao…“.
Ne mislim, naravno, da je ovaj tužilac „đavo“, ni da je on pogrešio. Mislim da su pogrešili i gradske vlasti, i sud, a da greše i ti „ekolozi“ onim što forsiraju i na način kako to čine. Ne samo u Nemačkoj, već, generalno.
A kome je do vožnje bicikla, nisu njemu nužne tolike saobraćajne privilegije u odnosu na ostale kategorije učesnika. Sve što njemu „treba “ je entuzijazam. A ako ga nema, onda mu i „ne treba“, bicikl. 😀