Do restilizacije s početka godine Fiat Tipo uglavno se distancirao diskontnom cenom. Danas, posebno dolaskom verzije Cross, može da računa na privlačniji dizajn i bogatiju opremu, kao i novi trocilindarski blok 1.0 od 100 ks…
Tokom pet godina postojanja recept koji primenjuje Tipo je jednostavan. Mnogo muzike za malo para, dobitna je kombinacija, posebno u Srbiji gde se ovaj Fiat prodaje po damping cenama, neuporedivo nižim od onih koje se primenjuju u zemljama EU. Dakle solidni gabariti i relativno moderno vozilo u C segmentu, koje se prodaje jeftinije nego li mnogi mališani u B segmentu! Čak i famozna Dacija Sandero znala je biti skuplja, pod uslovom da se kupci zadovolje osnovnom ponudom Tipa, pokretanim praistorijskim 1.4 od 95 ks.
No, čim su poželeli da se malo „razbaškare“, odnosno da posegnu za dizel agregatom i karavan karoserijom, uvoznik ih je lupio po džepu, pa je tako nedavno predstavljen Tipo SW 1.6 MultiJet/130 dostigao cenu od bezmalo 22.000 evra. Oko 10.000 evra više od osnovne trovolumenske karoserije (Sedan), verujem da su zbog toga mnogi zainteresovani odustali od kupovine ovog odličnog karavana.
Nakon što pogledah cene ovde predstavljenog Cross pomislih da ni on neće bolje proći (kataloška iznosi oko 20.000 evra), ali je uvoznik brže bolje ponudio i promotivnu, jedva iznad 16.000 evra. Korektno, ali nedavno voženi Citroen C4, s isto tako krosover atributima, nije mnogo skuplji, uz to je koncepcijski moderniji i naravno udobniji! Krenimo redom.
Najzad dostupan
Kada sam već izgubio nadu da ću se jednoga dana dokopati Cross verzije, najzad dobih potvrdan odgovor iz pres voznog parka Fiata za Francusku. Jupiiii, mada je efekat iznenađenja izostao, nakon test vožnje karavana uglavnom smo saznali kakve je izmene donela restilizacija. Sve verzije imaju dakle novu prednju masku, na kojoj nije više dobro poznati znak proizvođača, već velika slova FIAT. Izmenjena je i svetlosna grupa, kao i branici, no Tipo je dalje svima prepoznatljiv.
Pozadi izmene su zanemarljive, ovde je zadržana dosadašnja značka Fiata, jedino je zadnja svetlosna grupa u LED tehnologiji. Da, ali novi Cross ima još par jakih aduta u rukavu, gde pre svega mislim na veće odstojanje od tla za bezmalo 4 cm, plastične zaštite na prorezima za točkove, izmenjene branike napred i pozadi i krovne nosače. Iaku tu nema nekih posebnih dizajnerskih bravura, uopšte ne izgleda loše, posebno uz ovu narandžanstu boju, gde još više dolaze do izražaja off-road atributi.
Po ulasku u vozilo ne primetih ništa posebno novo i drugačije, čak je i centralni ekran za multimediju od 7 inča, za razliku od modernijeg i većeg od 10,25 inča, koji sam zatekao u par meseci ranije voženom Tipu karavanu. Još jedan ekran ubačen je umesto analognih instrumenata pre restilizacije, lepo deluje pokazivač brzine, za razliku od obrtomera sastavljenog od desetak dioda (tek od oka pokazuju u kome je režimu rada motor).
Sve ostalo mi deluje više manje isto, što se pre svega odnosi na dizajn centralne konzole i sedišta, na kojima ne vidoh natpis Cross, rezervisan za Cross Plus, po ugledu na spomenuti centralni ekran od 10,25 inca. Naime, ovaj Tipo se u Francuskoj i na drugim tržištima nudi u tri završna nivoa; Cross, Cross Pack i Cross Plus. U Srbiji su predviđena samo dva (City Cross i Cross), ovde predstavljen odgovara višem, gde između ostalog pronalazimo i automatski klima uređaj.
Zapravo mnogo je više oku nedostupnih poboljšanja, Fiat je pojačao opremu u želji da Tipo približi modernijim i mlađim konkurentima. Mislim pre svega na inteligentni regulator brzine (održava željenu distancu s vozilom ispred i zadržava ga u svojoj traci), sistem za čitanje saobraćajnih znakova, automatska adaptivna kratka/duga svetla, detektor mrtvog ugla u spoljašnjim retrovizorima, sistem „Keyless Entry/Go (otključavanje/zaključavanje vozila bez ključa i startovanje motora), induktivno punjenje smarfona, USB priključak za putnike pozadi…
Ne očekujte da će te sve to pronaći u najjeftinijem City Cross, ko je zainteresovan za detalje sve će videti na sajtu uvoznika. Skoncentrišimo se zato na ono što je isto kod svih verzija, dakle poziciju za upravljačem i ergonomiju. Neću se sada praviti pametan i tvrditi kako se zbog tih 4 cm većeg klirensa lakše ulazi u vozilo, no činjenica je uzdignutija pozicija dobro dođe. Smešten u relativno tvrdo sedište, s dovoljno snažnim osloncima i mogućnošću električnog podešavanja lumbalnog dela, vozač lako pronalazi željenu poziciju. Amplituda podešavanja sedišta po visini je za pohvalu, Tipo se savršeno adaptira različitim gabaritima.
Ergonomija je sasvim korektna, sve komande postavljene su kako treba, računajući i one za električne podizače prozora. Slično je i sa udubljenjima i boksovima za odlaganje sitnica, pored standardnih navedimo i jedan poveći u naslonu za laktove (podešava se po horizontali). Izvesne zamerke odnose se na izbor plastike, posebno one na vratima i na donjem delu centralne armature, računajući i konzolu koja deli vozača od suvozača.
Na gornjem delu armature ipak je sunđerasta, no iako smo daleko od standarda koje su nametnuli tenori u segmentu, ne deluje preterano jeftino. Ni raspoloživ prostor u našem Tipu nije za potcenjivanje, štaviše, može se reći da spada u izdašnije u segmentu. Dan ranije zamenio sam ga za Megane 1.0 TCe/115, na zadnjoj klupi stekoh utisak da prostora ima više nego li Renaultu.
Dve odrasle osobe putuju posve komotno, čak se i treća može smestiti u sredinu, bez neprijatnog širenja nogu. Sam prtljažnik je dubok i solidne zapremine od 440 litara. Jedino bi mu zamerio odsustvo police koja poravna nivo kada se obore nasloni. U dnu ima mesta za rezervni točak, no u mom pronađoh samo pribor za opravku guma s kompresorom.
Kros za raju
Istorija krosa počinje u prvoj polovini XIX veka, a izmisli su ga otkačeni Englezi iz želje za nadmetanjem, prevazilaženjem svojih granica i stvaranjem nečeg novog. Prva trka je navodno održana daleke 1837. godine u Ragbiju, a do kraja veka kros se proširio na Francusku i Ameriku. Kros je inače od 1912. godine olimpijska disciplina. Savremeni kros se definiše kao atletska disciplina trčanja kroz prirodu po raznovrsnim i relativno lakšim terenima. Danas je izgubio svoje originalno značenje, CROSS-COUNTRY znači presecati livade, imanja, sela, šume, itd…
Savremeni kros ništa ne preseca, već se trči po jasno određenim i dobro pripremljenim stazama. Moj prvi susret sa krosom je bio prilično traumatičan i odnosi se na školski kros, koji se, kao i radnički kros, nekada praktikovao u u bivšoj SFRJ. Dakle u osnovnovnoj školi odveli su nas na lokalni fudbalski teren i terali da trčimo k’o budale 1.600 metara (devojčice „samo“ 800 metra), što je na mnoge od nas, mamine i tatine sinove, ostalo u podsvesti kao negativno iskustvo.
Navedoh sve ovo zbog našeg Tipa Cross, koji teško da može otići dalje od nekog seoskog zemljanog puta, po ugledu na mnoge danas toliko obožavane krosovere. Ti nazovi off-road atributi evidentno služe samo za „šminku“, a 4 cm više (nigde ne pronađoh koliko je tačno odstojanje od tla, procenjujem da iznosi oko 16-17 cm) tek da se pređe preko neke dublje rupe ili uzdignutog trotoara. Nema tu dakle ni mikst guma ni nekakve „elektronske štake“ (sistemi poznati pod imenom Grip Control ili Extended Grip), još manje integralnog pogona.
Snagu na prednje točkove u našem Tipu šalje mali trocilindarski 1.0 T3, koji je zamenio spomenuti 1.4/95 i 1.4 T od 120 ks. Prvi, barem teoretski, više manje opravdano, ovaj pripada staroj školi, osim skromne snage razvija još skromniji obrtni moment od svega 127 Nm, pri visokih 4.500 o/min. Naprotiv, 1.4 T-Jet je savremen blok od 120 ks (215 Nm), koji je bez ikakve sumnje perfomantniji i pre svega prijatniji od ovog 1.0 T3 GSE, koji razvija 100 ks i 190 Nm.
Ponovila se priča kao s prošle sedmice testiranim Meganom 1.0 TCe/115, teorija nema uvek veze s realnošću… Šta mu prebacujem? Pre svega slab odziv na gas u najnižim obrtajima, iako na papiru stoji da maksimalni obrtni moment razvija počevši od 1.500 o/min. Malo morgen, kako smo to imali običaj da kažemo pre par decenija (ne znam da li se među mladima ovaj izraz još uvek upotrebljava?), da bi se pokrenuo iz mesta često se mora „napumpati“ gas, tj. podići obrtaji i potpomoći kvačilom.
Ko je navikao da brzo „prešaltuje“ u drugi stepen opet će biti razočaran, pod stopalom je „rupa“, do te mere da je prosto nemoguće voziti brzinom od 10-15 km/h. Krivca treba tražiti i u predugim prenosnim odnosima, kojih je, kao u neka bivša vremena, samo pet! Razmak između brzina je dakle značajan, u prvoj može da pogura do 45 km/h, u drugoj do bezmalo 90 km/h, a u trećoj i do 130 km/h! Šteta, jer sam agregat nije loš, štaviše, temperamentan je i diskretan.
Čim se zavrti iznad 2.000 o/min prodiše punim plućima, performanse koje obezbeđuje ovom Tipu nisu za podsmeh (12,2 s do 100 km/h i maksimalna brzina od 183 km/h). Ispade na kraju da je Tipo Cross znatno prijatniji u vožnji na otvorenom putu, podrazumeva se i ekonomičniji. Naravno da smo daleko od obećanih 5,7 l u proseku, ovu potrošnju ostvaruje isključivo pri konstatnoj brzini, između nekih 70 i 110 km/h.
No, čim se krene sa snažnijim ubrzanjima i preticanjem, eto nas na 7 l, koliko sam zabeležio i na auto-putu. Na ukupni prosek od oko 9 l (opa bato) uticala je svakodnevna gradska vožnja, ko ovde uspe da siđe ispod 10 l mora da živi u nekoj vojvođanskoj palanci, ravnoj k’o tepsija, sa semaforima koji se mogu izbrojati na prste jedne ruke. Kao što rekoh, osim što u komplikovanoj gradskoj vožnji pije „kao smuk“ (smuk je zmija koja se navodno obavije oko nogu krave, po jednima se prikači na vime i popije do poslednje kapi mleka, dok po drugima pije njenu krv), nije prijatan u stani/kreni vožnji.
Kod mog Tipa je i kvačilo bilo podešeno veoma nisko, svaki put sam ga morao pritisnuti „do daske“, što zamara levu nogu. Naravno da se i ovde srećemo s cimanjem prilikom promene prenosa (a-cup), bože koliko sam samo poželeo automatski menjač prilikom vožnje u gradskim gužvama. Nažalost nije predviđen, čak ni uz dizel agregate 1.3 MultiJet/95 i 1.6 MultiJet/130 (šestostepeni ručni menjač), oba u ponudi uz Tipo Cross.
Što se tiče vozne dinamike „rien a signaler“(ništa za prijaviti), bez da se može porediti s jednim Peugeotom 308 ili Ford Focusom. Stekoh utisak da ogibljenje kod Crossa bolje upija veća ispučenja tipa „magareća leđa“, iako bi moglo biti mekše. Pogurah ga i malo brže po krivinama i kružnim tokovima no kako smo u zimskim uslovima, s niskim temperaturama i klizavim asfaltom, jasno je da gume brzo proklize.
Isto se odnosi i na kočioni put, teško je proveriti voznu dinamiku u ovakvim okolnostima. U vezi kočnica još jedno zapažanje, snažno „grizu“ bez obzira što su na zadnjim točkovima doboši (diskovi idu uz snažniji dizel Blok 1.6 MultiJet). Ukratko, ukoliko ovaj Tipo nije ni malo zabavan za vožnju, za uzvrat je siguran, i kao takav zadovoljiće većinu „običnih“ vozača. Uzevši u obzir da je promotivna cena ipak interesantna, na pojedine detalje mora se zažmuriti, ukoliko ne na oba oka, onda barem na jedno.
Mislim pre svega na cenu skuplje verzije od 16.490 , znatno bogatije opremljenu od City Cross, za koju treba doplatiti skromnih 400 evra. Sve u svemu šteta što je Tipo Cross 1.0 T3 „omanuo“ na pojedinim poljima, gde pre svega mislim na petostepeni menjač i nedovoljnu elastičnost motora, što značajno kvari utisak u svakodnevnoj vožnji. Uostalom zašao je u pozne godine, penzija mu se polako ali sigurno približava.
Koncepcijski se sve teže nadmeće s mlađim konkurentima, koji u programu imaju hibridnu i hibridnu plug-in tehnologiju, mnogi i električne verzije. Ništa od toga kod Fiata, a i dizeli su bogami na sve većoj muci da prođu norme o količini štednih izduvnih gasova. Posve je sigurno da ga čeka ista sudbina kao i ostale modele u C segmentu grupacije Stellantis, njegovu budućnost pre će odlučivati Francuzi nego li Italijani… Do tada, uz korektne cene, bogatiju opremu i uspešnu restilizaciju nema sumnje da će održati željeni ritam prodaje, do sada svetlost dana ugledalo je preko 700.000 jedinica.
Tekst i fotografije: Perica Rajković
Fiat Tipo Cross 1,0 T3 100 |
|
Karoserija, dimenzije, masa |
|
Tip: | Hečbek |
Vrata/Sedišta: | 5/5 |
Spoljne dimenzije – dužina, širina, visina: | 4.390 x 1.800 x 1.560 mm |
Međuosovinsko rastojanje: | 2.640 mm |
Zapremina prtljažnika: | 440 l |
Masa praznog vozila: | 1.335 kg |
Motor |
|
Broj cilindara/tip motora: | 3/benzinac |
Radna zapremina: | 999 cm3 |
Snaga: | 100 ks pri 5.000 o/min |
Maks. obrtni moment: | 190 Nm od 1.500 o/min |
Pogon |
|
Tip: | Na prednje točkove |
Menjač: | Ručni/5 |
Šasija i kočnice |
|
Ogibljenje napred/nazad: | MacPherson/torziona osovina |
Kočnice napred/nazad: | Ventilirajući diskovi/doboši |
Pneumatici napred/nazad: | 215/55 R17 |
Performanse |
|
Ubrzanje 0-100 km/h: | 12,2 s |
Maks. brzina: | 183 km/h |
Potrošnja i emisija |
|
Gorivo: | Benzin |
Zapremina rezervoara: | 50 l |
Prosečna potrošnja – proizvođač/test: | 5,7/8,8 l/100 km |
Emisija CO2: | 130 g/km |
Cena |
|
Cena u Srbiji 1,0 T3 100 od 16.190 evra |
Dobre strane: |
|
Dopadljiv krosover izgled, unutrašnji prostor, obogaćena oprema, cena, korektne performanse | |
Loše strane: |
|
Petostepeni menjač, potrošnja po gradu, vozna dinamika u zaostatku za tenorima u segmentu, kvalitet pojedine plastike, vozilo na zalasku karijere |
Pod lupom |
|
Dizajn |
|
Eksterijer: 7,5 | Ukupno 7,25 |
Enterijer: 7 | |
Kvalitet izrade |
|
Karoserija: 7 | Ukupno 7 |
Kabina: 7 | |
Praktičnost |
|
Karoserija: 8 | Ukupno 7,75 |
Kabina: 7,5 | |
Komfor |
|
Napred: 7,5 | Ukupno 7,25 |
Pozadi: 7 | |
Vozne osobine |
|
Upravljivost: 7 | Ukupno 7 |
Performanse: 7 | |
Šasija |
|
Ogibljenje: 7 | Ukupno 7 |
Kočnice: 7 | |
Motor |
|
Performanse: 7 | Ukupno 6,75 |
Potrošnja: 6,5 | |
Menjač |
|
Preciznost: 6,5 | Ukupno 6,25 |
Efikasnost: 6 | |
Cena |
|
Prihvatljivost: 8 | |
Ocena: 7,139 |
(6736)
Nahvali ga Peki kao majka ludu kćerku …
Cuj stari, nisam ja komercijalni direktor ni Fiata ni Toyote pa da nahvalim i sta se nahvaliti ne moze…Kuzis 😉
Ali, treba da imaš i obzira prema nama, fanovima brenda 😊😊😊
Očigledan je strah od Dona, kod Pekija 😉
Ovaj auto je lijepo vidjeti na ulici, baš ima pogođen dizajn…
💪🏋️🤼🤺🧞Grrrrrr. Šeki je moj drug. Nego, kad sam počeo da čitam , rekoh evo ga jopet, pljuc po Fiatu, a vi nadjoste hvalospjeve koje ja ne vidjeh niti u jednoj rečenici. Čak šta više, poslije čitanja teksta, osim onih 16000€, ne vidim ni jedan razlog da kupim auto, tako ga „nahvalio“. Rekao bih prije da je bio realan, ništa do dizela.
Čak sam dobio želju nakon čitanja Gogijevog hvalospjeva da rentam tog dildu, kad već Šeki neće, al me je advokat prizemljio i evo gutam tablete za smirenje i tisak.
Vozim tipa 1.4t sa fabrickim lpg ili bar tako mislim. Komentarisem jer je moj sa dct menjacem. Uvezen iz francuske
Kako se pokazao taj menjač?
Nova šema članka specijalno za Iznoguda? Prvo slike, pa naslov a onda tekst (koji on ne čita, to je za nas ostale) 😂🤣
„prilagođena forma“
😘😇a nego?!👍za koncepciju. I još spomene komuniste u Mercedesu a mene u tekstu nema, pa jel to pravda? Na ovaj način se barem malo izvukao, ali zato Šeki nije.😘 Sto mu „šteDnih“ plinova, ne znam šta bih rekao. Razočaran sam autom, al me raduje cijena od 16keka, samo što ista nije u Evropi , neg tamo , istočno od raja. Vidim da dijelimo isto iskustvo na 1600m🤮 Kod Fiata, nema do dizela. 700k jedinica – biće dobar polovnjak kod nas. Drug moron, inače prodana duša jer je otišao da igra u tabor Dacije,a nekad je bio fan Fiata, ko onaj… Pročitaj više »
Jutro. Baš je ugodno pročitati test uz kavicu! Hvala! Od novijih Fiata sam jako ugodno ostao iznenađen sa modelom 500 Electric. Ostalo iz ponude je tužno!
Jel’ ono ti reče da je istočno od raja, a van evrope dakle, cijena za karavan dizel 18k eura? Jebo Cross onda i njegov benzinac i visoki utovarni prag i stepenicu kad se sjedala preklope.
Trenutno jedina zamerka su halogeni farovi.
Mogli su da ubace jedno sočivo sa led modulom, kao Suzuki, da bude i kratko i dugo svetlo. Bez praćenja krivina i ostalih „gospoština“, jer čak i Dacia sada fura led farove.
Pogon se čini pomalo tužnjikavim. Posebno potrošnja, da je atmo benzin od 1.8 ili 2.0 pa da se nekako opravda. Skoro sam na rent vozio po Bgdu Fiestu 1.25 (cela 4 cilindra i mislim 85ks). Krvnički sam ga vozio po gradu, gazio, i izašao sa 8.5 litara goriva u proseku za 500km gradske vožnje.
Ta Fiesta se lepo vozi, a motor je vrlo zahvalan što se tiče dugotrajnosti i potrošnje…
Ono bješe Yamaha taj motor? Imala moja sestra, na moj nagovor, i dobar motor…
Jeste, baš je prijatna za vožnju, jedino što je pozadi baš tesno i skučeno, više je dvosed.
@BB sad bacih pogled malo na istoriju motora, nisam znao da je Yamaha učestvovala u razvoju. Znam da se nudi od sredine 90-ih. Da je menjač malo kraćih prenosa bio bi i zabavniji za vožnju.
Tipo je konkurencija rumunskoj marki „Dajčola“.
Dosta, ovakvi prosti i jeftini modeli su trenutno traženi u Evropi.
A da li je Tipo jeftin za ono što pruža? U Srbiji, osim na akcijama je daleko od tog pojma „jeftinoća“.
Trenutno, najgori auto evrope u C segmentu
A cena konkurencije je?!
Fait Panda, Fiat 500, Fiat TIPO, Fiat Doblo i Jeep Renegade su više nego OK, tako da mislim da je najgore prošlo… Alfa Romeo nije u nikakvom problemu. Alfe dolaze unutar 60 dana (Giulia i Stelvio).
Da , da….drugovi, šta se čeka?€€€ na sunce!
Alfa ima dobar dizajn, dobar motor, za performanse dobra i cijena, dobri rokovi… I ne prodaje se. Kada budu malo povarili dizajn, stavili dildu, kad je poskupe do bola, prodavaće se k’o ‘alva (ili alfa)…
Čudan je ljudski um
Velika je šteta što se ovaj Tipo ne nudi i u verziji sa motorom T3 od 120 ks.
Meni je žalije što nisu ponudili atmosferca 1,3 101ks. Jeste da ne bi bilo nekih preteranih poboljšanja performansi, ali novo je novo.
Koj to atmo od 100ks znam za e torq od 115 atmo
Atmosferac od 1.3l kojim kada dodaju turbo postane onaj od 130 do 180ks. Inače se od neke 2017 ili 2018g nudi u Brazilu za tamošnje FIAT modele.
Bio je logična zamena za 1.4 95ks atmosferca u Evropi, ali ipak nije ugledao svetlost dana. Inače ima i 1.0 atmosferac koji je u Brazilu predstavljen kada i ovaj 1.3 GSE, i koji se ipak uspro malo izmenjen naći ove godine u Evropu (Fiat 500 i Lancia Ypsilon).
Ja ne znam stvarno, kome autoindustrija natura motore sa 3 cilindra kad to narod ne zeli da kupuje?! Taj 1.4T-jet je bio mama od motora sa 120ks,fin,jednostavan, ugradjivan u Bravo,u Lanciji isto i fino je trpeo i TNG, i to sekvent. Pa, sto je to trebalo menjati???
Imam ga sa lpg i dct menjacem. Uvezen iz france
Sta je sa ručnom kočnicom , jel električna i automatska?
E jbg ti bi elektricnu rucnu za 16.000 evra, pa nije ti to Dacija. 😂
Kod dačije je to samo jedna od opcija.
😊
Kakav sam problem sa „ručnom“ imao na Passatu, sad smatram da je sajlašica u stvari premium 😉.
Mi smo se toliko navikli na automatske ručne da više ove stare i ne gledamo. Znam da je Šeki ima problema sa Fiatom i njegovim ručnim a elektronskim kočnicama koje ustvari nisu automatske.
Jest, kod nas je 16 ali u francuskoj je taj 22, lijepa marza a za te pare bi trebala da ide elektronska ručna.
Blasfemija je stavljati daciu i Fiata u istu rečenicu.🇮🇹😘 Kakav si to problem imao sa njemačkom tehnologijom, nije valjda da se kvarila?🤭
Sreća pa je ostala otvorena inače bih ostao u Bugarskim planinama. A onda nekih 3000 km bip, bip, bip, bip, bip, bip, bip, bip…. Dok nisam našao za 430 EUR zamjensku elektroniku (inače je bila 800 eur).
Šta ćeš u Bugarskoj, nesretnice?!
Pa to je EUropska Junija, ti niso čuo? Išao tamo da prodajem građevinske mašine a na kraju ispalo da sam oh tamo kupovao (propale firme poslije krize a malo prije krize kupili brdo tehnike…)