Zanimljivost dana: Pierce-Arrow Silver Arrow – „pevaj i kad ti je najteže“

Postoji ona teorija koja kaže da se kriza može prevazići na jedan od dva načina. U automobilskom svetu to se uglavnom odnosi na proizvodnju pristupačnijih modela ili pak otpuštanjem radnika i zatvaranjem fabrika na određeno vreme.

Kada je Velika depresija zahvatila svet krajem dvadesetih godina prošlog veka, Sjedinjene Američke Države su brojale preko 150 automobilskih proizvođača. Manje od pet godina kasnije, ostalo ih je svega tridesetak, od čega mnogi još uvek nisu izašli iz krize i ostali su bez blistave budućnosti. A onda dolazimo do firme kao što je Pierce-Arrow koja je u takvim vremenima predstavila automobil s modernom cenom od preko 200 hiljada dolara. Ovde je reč o modelu Pierce-Arrow Silver Arrow.

Prethodnik ove firme je osnovan još 1865. godine pod imenom Heinz, Pierce & Munschauer i uglavnom se bavio proizvodnjom opreme i namirnica za kuhinje. Krajem 19. veka u ponudu se dodate i bicikle, a 1903. godine i automobili. Do tada je biznismen Norman Pirs ostao kao jedini vlasnik, pa je izmenio ime firme u Pierce-Arrow po reči koja ne engleskoskom simbolizuje strelu.

Mnogi rani modeli kompanije su se proizvodili pod licencom, a tadašnji predsednik Vilijam Taf je naručio dva primerka kao prvo zvanično vozilo najmoćnije osobe u Americi. Do dvadesetih godina dvadesetog veka, Pierce-Arrow je imao neke od najpoželjnijih modela u Americi, gde je zapremina motora iznosila čak 824 kubna inča (13,5 litara), a kupci su uglavnom bile kraljevske porodice i najuticajnije osobe šou biznisa. Činilo se da je budućnost svetla i da će ova firma biti uz samo rame markama Rolly-Royce, Maybach, Duesenberg i drugim velikanima, ali kao i za sve drugo u životu ono što sutra donosi je sve osim lako predvidivo.

Godina je bila 1929, i svet je zahvatila jedna od najvećih kriza u modernoj istoriji. Stopa nezaposlenosti je u narednih nekoliko godina bila čak 25%, a čak i oni koji su imali novca, nisu hteli da se rasipaju i pokazuju svoju moć. Za razliku od današnjih vremena, nisu postojali državni programi za pomoć firmama i ljudima, a sve to se odrazilo i na automobilski svet.

Spomenute 1929. godine „preko bare“ je prodato oko četiri miliona novih automobila, ali tri godine kasnije, brojka će biti za 75% manja. Primera radi, čak i Ford koji je bio apsolutni lider se suočio s tim da isporuka spadne na samo 300 hiljada vozila, ili čak pet puta manje u poređenju sa svega nekoliko godina ranije.

Premijum velikani poput Peerlessa i Marmona su nestali, na pragu iste sudbine su bili i Cord i Duesenberg, dok su Cadillac i Lincoln opstali samo zato što su iza sebe imali bogate gazde da pokrivaju račune. Spomenućemo i Packard koji je odlučio da se koncentriše na novu ponudu jeftinijih modela koji su u velikoj meri oštetili imidž firme.

U spomenuto vreme, Pierce-Arrow je bio u rukama Studebakera, ali je odbio da predstavi neku jeftiniju alternativu. Čelnicima kompanija iz Bafala je spomenuti Packard bio u mislima i strah da bogataši više neće kupovati njegove četvorotočkaše, ukoliko u ponudi bude i onaj sa cenom Chryslera ili Buicka. Štaviše, Pierce-Arrow je u vreme najveće krize odlučio da investira u novi automobil koji su samo oni sa najdubljim džepom mogli da priušte, a reč je o modelu Silver Arrow („Srebrna strela“).

Premijera noviteta je usledila na Salonu automobila u Njujorku 1933. godine sa pričom „iznenada je 1940. godina“. I na prvi pogled Silver Arrow zaista jeste izgledao kao da je iz budućnosti, sa prelepim stilom Art Deco, aerodinamičnom školjkom i futurističkim inovacijama. Za dizajn se postarao mladi Fil Rajt, a koliko je impresivno izgledao možda najbolje potvrđuje podatak da se jako dopao glavnom dizajneru General Motorsa, Harliju Erlu koji se danas smatra najvećim američkim stilistom.

Primera radi, farovi su bili ugrađeni u prednja krila, poveća maska hladnjaka pod aerodinamičnim uglom, a rezervni pneumatici skriveni ispred prednjih vrata. Zatim, sve kvake su bile uvučene, a zadnji deo se ponovo spuštao u dugačkom uglu u takozvanom stilu „boat-tail“ (nalik na krmu plovila). Sve komande enterijera se nalazile u centralnom delu vozila, a i zadnja sedišta su bila podeljena na dva dela. Sve navedene karakteristike će kasnije postati nešto prepoznatljivo u automobilskom svetu, ali tokom ranih tridesetih godina, Silver Arrow je izgledao kao svemirski brod.

Naravno, lista inovacija je bila duža od one koju smo mogli da vidimo golim okom. Školjka je bila postavljana niže od šasije, a tako nešto ćemo videti od strane Hudsona, tek tokom pedesetih godina. Cela kabina je bila obložena kvalitetnom kožom, drvetom i ostalim luksuznim materijalima.

Ispod haube se krio benzinac sa dvanaest cilindara zapremine 462 kubna inča (7,6 litara) koji je razvijao 175 konjskih snaga. Iako je masa vozila iznosila ogromnih 2.585 kilograma, Silver Arrow je morao da dostigne maksimalnu brzinu od 185 km/h.

A onda je usledio pravi šok kada je objavljena cena od čak deset hiljada dolara ili nešto više od 200 hiljada „zelembaća“ u današnjoj vrednosti novca. To je bilo za 25% više nego što se tražilo za Cadillac V12, koji se tada smatrao ultimativnim luksuzom u Americi.

Ali kao što smo spomenuli, u vreme Velike depresije, čak i oni koji su imali novac nisu želeli da se hvale i to pokazuju, pa je to verovatno ključni razlog zašto je naručeno svega pet primeraka. Oni su se nešto razlikovali od modela koji vidite s priloženih fotografija pošto je korišćena kraća šasija i manje aerodinamičan stil.

To naravno nije bilo dovoljno da se spasi firma i Pierce-Arrow je tiho nestao sa tržišta posle 1938. godine. Tri primerka su preživela do današnjeg dana i spadaju među najskuplje američke klasike. S vremena na vreme se pojave na aukciji i tada obavezno promene vlasnika za sumu veću od dva miliona dolara.

Pierce-Arrow Silver Arrow je otišao u istoriju kao najbolji primerak koji predstavlja onu teoriju da treba napraviti veliki događaj za poslednje zbogom. Većina nas sigurno nećemo upamtiti koji je bio zadnji model svih brendova „u čitulji“, ali u slučaju Piercea-Arrowa legenda još uvek živi na američkom tlu baš zbog pomenute tri „strele“…

Zoran Tomasović

(354)