Fiat Tipo SW 1.6 MultiJet/130 Life – Tipo za Peru

Pera je moj drug, mali privrednik koji je nakon silnih muka najzad kupio novi automobil, Fiat Tipo Sedan 1.4/95 ks. Nažalost, ubrzo se ispostavilo da ovaj nije najbolje adaptiran njegovim potrebama, kao kec na desetku legao bi mu ovde predstavljen Tipo karavan, s osveženim 1.6 MJTD od 130 ks.

Pere se možda sećate iz testa od pre koju godinu (naslov je bio „Jazavičar za Peru“), kada sam mu toplo preporučio produženi Fiat 500L (sedam sedišta), po mom mišljenju dobar kompromis za porodično/poslovnu upotrebu. Dvoumio se svojevremeno moj drugar, no na kraju je zbog razno-raznih problema odustao od kupovine novog automobila.

Naime, Peki, kako ga od milja zovemo, zajedno s suprugom ima firmu Milbi za bebi/dečiju odeću i opremu u Novom Sadu, plus dvoje odrasle dece, podosta familije i ogromnog kera. U međuvremenu teška vremena postala su još teža, Peki i njegova verna ljuba ne mogu si kao nekada priuštiti 2-3 polovna krša u dvorištu (pogodili ste, dobrim delom jer ne bi prošli tehnički pregled), već su prinuđeni da traži kompromise.

Da, da dragi moji internet prijatelji, nije ovo priča o razmaženoj „princezi na zrnu graška“, već o „Ivici i Marici“, izgubljenim u šumi životnih problema… Jedno vozilo moraće dakle da obavlja više funkcija, za otići na odmor i svakodnevna „zujanja“ po gradu i okolini, odnosno za prevoz robe do butika raštrkanih po celom regionu. Više puta nedeljno junak ove priče obori tako zadnja sedišta, natovari automobil bebi opremom ili repro materijalom (tekstil, sunđeri, tapacirung), te „zapuca“ na put.

„Sahranio“ je Pera ko zna koliko automobila, dok je još uvek aktuelni Renault Espace 4 1.9 dCi na izdisaju, s jedva 300.000 pređenih km… Hteo ne hteo morao je Pera pazariti nešto novo, kako i sam reče s kršinama nema snage ni mogućnosti više da se bori! A šta drugo uzeti kada nema ni prebijene banke „u šteku“, do jedan „domaći“ Fiat, po retko pristupačnoj ceni i još povoljnijim uslovima kupovine.

Skupiše nekako Vlaisavljevići tih neophodnih par hiljada evra za učešće, te uz dugoročni kredit od nekih 200 evra mesečno, postadoše ponosni vlasnici Tipa Sedan Life s četvoro vrata! Zašto baš taj model? E pa jedino je Sedan ostao na legeru, po bagatelnoj ceni od nepunih 13.000 evra! I to nova verzija, veoma bogato opremljena, ali pokretana praistorijskim atmosferskim 1.4 od 95 ks.

Enterijer Tipa u sedan varijanti pre restilizacije

U početku srećan k’o malo dete, moj drugar se ubrzo uverio da ovaj ne odgovara u potpunosti njegovim potrebama, kako po pitanju karoserije, tako i agregata. Naime, bez turbo punjača, motor mu deluje lenj, a kako ima teško stopalo i prelazi par desetina hiljada kilometara godišnje, prosečna potrošnja od nepunih 9 litara znatno opterećuje kućni budžet! Uz to, iako je prtljažnik ogroman, nepraktičan je za transport robe koju firma proizvodi, Pera je navikao da obori zadnju klupi i da tovari do plafona.

Pričali smo o svemu tome pre kupovine, u startu namerio se na Tipo hečbek, ali ovih više ne beše na lageru, trebalo je čekati ko zna koliko meseci i rizikovati da ga plati znatno skuplje. Narodski bi se vulgarno reklo „posle seksanja nema kajanja“, dakle šta je tu je, uostalom promet je opao, te se Peki manje deplasira nego li ranijih godina, a i manje je robe za transport… Da je mogao, kao što nije, Pera bi sreću pronašao u ovde predstavljenom SW, kao i sve karoserije ovakvog tipa karavan je znatno praktičniji za prevoz robe, dok je 1.6 MJTD dušu dao za duge staze…

Nemamo Cross, može li karavan?

Ima bogami već više meseci kako ne prestajem da šaljem mejlove šefu voznog parka, s pitanjem kada će Tipo Cross biti dostupan. Iz ne znam kojeg razloga još uvek ga nije dobio, iako se ovaj naveliko može videti u prodajnim salonima, čak i na ulicama! Ponudi mi umesto njega ovaj Tipo SW, reče ima „novi“ je 1.6 MJTD/130, a i unutrašnjost je osvežena. Hajde kad je već tako da ga testiramo, mada smo o Tipu, bez obzira na oblik karoserije, već više puta pisali.

No, uz cene koje se praktikuju u Srbiji, niže za više hiljada evra nego li u Francuskoj i zemljama EU, i dalje je za mnoge veoma interesantan. Pre toga podsetimo se malo njegove karijere, u ovoj formi na sceni od 2016. godine. Nakon što se čitavu deceniju skoncentrisao na razvoj modela 500, u brojnim izvedbama (500, 500C, 500L, 500X, 595), Fiat je odlučio da se pozabavi i Tipom.

Za mlađe čitaoce, kojima Tipo sa kraja 80-ih godina ne govori mnogo, recimo da se radilo o gotovo revolucionarnom modelu, po mnogo čemu ispred svog vremena. Specijalizovani mediji odmah su ga proglasili automobilom 1989. godine, a kupci su pohrlili u salone (preko 2 miliona prodatih primeraka). Nažalost, nakon njega Fiat nije uspeo ostvariti sličan komercijalni uspeh, naslednici Bravo/Brava, Stilo i opet Bravo iz 2007. godine, više manje neslavno su završili karijeru.

Verovatno su iz tog razloga odgovorni u Fiatu oklevali s zamenom, te je tako prošlo tri godine bez predstavnika u C segmentu. Strategija koju su na kraju primenili ukratko bi se mogla nazvati „luksuzni lowcost“, drugim rečima Tipo je u neku ruku narodski predstavnik u „Golf“ klasi. Ništa dakle od vrlo sofisticiranog vozila, kao što su pojedini konkurenti (VW Golf, Renault Megane, Ford Focus, Peugeot 308, Citroen C4, Toyota Corolla), ovoga puta Fiat se dobrovoljno svrstao u drugu ligu. Po rečima proizvođača Tipo je „racionalno jeftino“ vozilo, i kao takvo nije deo „game za zadovoljstvo“, odnosno svrstan je u isti koš sa malom Pandom i kvazi mini vanom Doblom.

Modeli u ovoj grupi imaju za cilj da kupcima ponude osnovne vrednosti, po najnižoj mogućoj ceni. Znači, pored svih sigurnosnih sistema i poprilično neophodne opreme, ubačeni su agregati skromne snage, do dolaska restilizovane verzije između 95 i 120 ks. Samim tim, jasno je da Tipo ne može da računa na primenu skupe hibridne ili električne tehnologije, a sve u cilju smanjenja štetnih izduvnih gasova. Sve što mu je ostalo je da po ugledu na Pandu posegne za „čistim“ i jeftinim gorivom, tj. plinom, odnosno da poboljša aktuelne SUS agregate, kao što je to slučaj sa 1.6 MJTD.

Jedva primetne izmene

Kao po običaju, nakon bezmalo pet godina postojanja red je došao na zatezanje bora, osvežene agregate i novu verziju Cross. O njemu možda uskoro znatno opširnije, u međuvremenu samo napomena da poseduje stilske elemente u stilu Dacije Sandero Stepway, tj. veće odstojanje od tla za bezmalo 4 cm, plastične zaštite na prorezima za točkove i izmenjene branike napred i pozadi.

Pokretan je istim agregatima kao i ostali modeli, dakle novim trocilindarskim 1.0 T3 od 100 ks, koji istovremeno zamenjuje 1.4/95 i četvorocilindarski 1.4 T-Jet od 120 ks. Mnogo važnije od tih 5 ks je obrtni moment, zahvaljujući turbo kompresoru 1.0 T3 razvija 190 Nm (1.4/95 samo 127 Nm), no kod snažnijijeg  1.4 T-Jet i dalje je veći (215 Nm). Pored benzinca Fiat je poradio i na dizelima, „novi“ 1.3 MJTD razvija 95 ks, a voženi 1.6 MJTD 130 ks, tj. 10 ks više od prethodne verzije.

Na parkingu Fiata France ugledah i izvedbu Sport, koja se razlikuje s jedva par detalja, kao što su drugačiji aluminijumski naplaci od 18 cola i oznake Sport na prednjim krilima. Nema iznenađenja ni kod njega, agregati su identični.

Pređimo zato na naš karavan, kao i sve ostale verzije ima novu prednju masku na kojoj nije više dobro poznati znak proizvođača, već velika slova FIAT. Izmenjena je i svetlosna grupa, kao i branici, no Tipo se i dalje može prepoznati iz aviona. Pozadi izmene su nevidljive, ovde je zadržana dosadašnja značka Fiata, samo je zadnja svetlosna grupa u LED tehnologiji.

Nešto je originalniji enterijer, pre svega zahvaljujući ekranima. Centralni za multimediju je kod mog Tipa veći i drugačije forme (10,25 inča), dok je kod Perinog Tipa i dalje od 7 inča, iako je i njegov restilizovan i u istom završnom nivou? Mala napomena, ukoliko ste eventualno kupac polovnog Tipa, odmah po pojavljivanju Sedan je imao ekran integrisan u centralnu konzolu, za razliku od hečbeka i SW, kod kojih je bio nakačen spolja. Tek par godina kasnije i kod limuzine je ugrađen u istom stilu.

Drugi ekran je ubačen umesto instrumenata, nekadašnji analogni zamenjeni su digitalnim. Lepo deluje pokazivač brzine, ne i obrtomer, kod koga desetak dioda samo „ofrlje“ pokazuju u kome je režimu rada motor. Igrajući se s mnogim opcijama i personalizacijom, pronađoh čak i indikator temperature ulja i stanja AdBlue tečnosti. Sve ostalo mi deluje više manje isto, što se pre svega odnosi na dizajn centralne konzole i sedišta.

Zapravo trebao bih navesti još jedan praktičan detalj, koji, ukoliko me sećanje ne vara, ne sretoh prilikom ranijih test vožnji Tipa, a radi se potenciometru za jačinu svuka, pored ručne kočnice. Pametno rešenje, tu gde je lako je dostupan i suvozaču. Navešću i neka nevidljiva poboljšanja, Fiat je pojačao opremu u želji da Tipo približi modernijim i mlađim konkurentima.

Mislim pre svega na inteligentni regulator brzine (održava željenu distancu s vozilom ispred i zadršava ga u svojoj traci), sistem za čitanje saobraćajnih znakova, auto adaptivna kratka/duga svetla, detektor mrtvog ugla u spoljašnjim retrovizorima, sistem „Keyless Entry/Go (otključavanje/zaključavanje vozila bez ključa i startovanje motora), induktivno punjenje smarfona, USB priključak za putnike pozadi…

Mnogi drugi elementi enterijera su već viđeni kod ostalih modela proizvođača, što ne znači da ne zaslužuju pohvalu. Točkići za podešavanje klima uređaja i upravljač, lep na oko i prijatan u rukama (isti kao kod 500X), spadaju u njih. Smešten u relativno tvrdo sedište, s dovoljno snažnim osloncima i mogućnošću električnog podešavanja lumbalnog dela, vozač lako pronalazi željenu poziciju. Amplituda podešavanja sedišta po visini je za pohvalu, Tipo se savršeno adaptira različitim gabaritima.

Ergonomija je sasvim korektna, sve komande postavljene su kako treba, računajući i one za električne podizače prozora (često smeštene preterano unazad). Slično je i sa udubljenjima i boksovima za odlaganje sitnica, pored standardnih, navedimo i jedan poveći u naslonu za laktove (podešava se po horizontali). U B molu je izbor plastike, posebno one na vratima i na donjem delu centralne armature, računajući i konzolu koja deli vozača od suvozača. Na gornjem delu armature ipak je sunđerasta, no i dalje smo daleko od standarda koje su nametnuli tenori u segmentu.

Uprkos tome, izbegnut je „efekat Logana“, enterijer ne deluje preterano jeftino. Ovo se odnosi i na kvalitet izrade, greše oni koji potcenjuju tursku fabriku u Bursi, ova spada među najmodernije u Evropi. Ni raspoloživ prostor u našem Tipu nije za potcenjivanje, štaviše, može se reći da spada u izdašnije.

Na zadnjem sedištu dve odrasle osobe putuju posve komotno, čak se i treća može smestiti u sredinu, a da ne mora neprijatno raširiti noge (nizak tunel). Zadnja stakla silaze kompletno u vrata, dok su za sve putnike, osim za vozača, predviđene ručice na plafonu. Pristup im je olakšan širokim otvaranjem vrata, pod maksimalnim uglom od 80°. Da bi se zatvorila nije neophodno zalupiti ih kao manijak, uz to, zvuk je pun i prijatan.

Sam prtljažnik je logično veći nego li kod sedana (520 l) i hečbeka (440 l), poseduje veoma solidnih 550 l. Polica se može postaviti u dva nivoa, kada se obore zadnji nasloni i podigne na viši nivo dobija se potpuno ravna površina. I pored toga u dnu pronađoh rezervni točak istih dimenzija, prava retkost kod savremenih automobila. Mala napomena, Tipo se do sada mogao dobiti i s pogonom na gas (samo uz 1.4 T/120 ks), u tom slučaju rezervoar za isti je eliminisao rezervni točak, ali je zapremina prtljažnika smanjena za samo 20 litara.

Dobri stari dizel

Da se razumemo, dizele ćemo sve manje voziti i testirati, upravo zato nisam oklevao da uzmem ovaj 1.6 JTDM kada mi je ponuđen! Verujem da još uvek nisam postao nostalgični metuzalem koji hvali sve što je nekada bilo (to ne znači da neću ubrzo postati), želim da kažem da respektujem novu tehnologiju, tj. hibride i električne automobile, ali kako „pljuvati“ po nečemu što je odavno dokazalo svoje kvalitete?

Jer savremeni dizeli nikada nisu bili čistiji i performantniji, nažalost ni to ih neće spasiti od izumiranja! I dok ih je najveći svetski proizvođač Toyota već izbacila iz ponude, Fiat, koji je od prošle godine u sastavu nove grupacije Stellantis, i dalje poseduje kućne agregate. Verovatno će pre ili kasnije odustati od njih, odnosno preuzeti čuveni 1.5 BlueHDi iz nekadašnje grupacije PSA, no za sada 1.3 i 1.6 MJTD i dalje pogone pojedine modele.

U Fiatu navode da su osveženi, tj. da su poradili na ubrizgavanju, kako bi se izvuklo više snage i pre svega smanjio nivo izduvnih gasova. Nista dakle revolucionatno, iako s 10 ks više 1.6 MJTD/130 ima isti obrtni moment od 320 Nm, kao i prethodni od 120 ks. Razlika je jedino što ga sada razvija pri 1.500 o/min, ranije je morao zavrteti se na 1.750 obrtaja.

Šta još reći, a ne ponoviti se? O ovom motoru verovatno mnogi već sve znaju, tako vam je izvesno poznato da ukoliko i ne spada medu najdiskretnije, svakako je jedan od najperformantnijih. Toliki obrtni moment nijedan blok u segmentu ne razvija (najbliži je 1.5 BlueHDi sa 300 Nm, dok Renautov 1.5 Blue dCi ima samo 260 Nm). Samim tim, jasno je da je „pun k’o oko“, što se odražava na veoma dobra međuubrzanja.

Nije neophodno sići u niži prenos čim je ispred vas laka uzbrdica ili malo delikatnije preticanje, ovaj MultiJet vuče „k’o blesav“. Probah da ubrzam s 50-60 km/h u petoj brzini, uz jedva nešto više od 1.000 o/min (kao što rekoh obrtomer nije ni malo precizan), nema problema, bez „štucanja“ i negodovanja prihvata gas. Pri višim obrtajima se čuje i svima stavlja do znanja o kakvom se pogonu radi, no nije to buka koja će vam iritirati slušni sistem.

S ovakvim zvukom družim se nekoliko proteklih decenija, gotovo da mi prija! S porastom brzine na auto-putu utihne, tada se mogu čuti neki drugi šumovi, od vetra i kotrljanja točkova. Nista strašno, ali stekoh utisak da su izraženiji nego li kod najsavremenijih predstavnika u segmentu. Slično zapaženje se odnosi i na ogibljenje, Tipo previše „suvo“ prenosi udarce odozdo, tek da vam stavi do znanja da ste ga platili mnooogo jeftinije od jednog Golfa, Focusa, Megana ili 308-ice!

Za prosečnog srpskog vozača ovo je od sporedne važnosti, osmeh na lice izmami mu putni računar, koji u optimalnim uslovima pokazuje prosek potrošnje od samo 4 litre. Na auto-putu je viša za oko jednu litru, dok u gradu poraste i do 7 litara. Ukupan zabeležen prosek nakon nekih 800 pređenih kilometara i nedelju dana prilično zahtevne vožnje (gradske gužve i oko 500 km auto-puta pri „jačim“ brzinama), stabilizovao se na 5,4 litre!

Inače vozna dinamika je korektna, Tipo SW je siguran auto, ne i preterano zabavan za vožnju. Težak je na upravljaču, a kada se pritisne na famozno dugme City, prejaka servo asistencija briše „dodir“ s podlogom. Jednostavno ovaj Fiat pošteno odrađuje svoj posao, bez većih pretenzija. Isto se odnosi na šestostepeni ručni menjač (Tipo nema automatski ni u jednoj verziji), kao i na kočnice.

Sve u svemu jedan veoma upotrebljiv automobil, posebno u karavan izvedbi. Podsećanja radi, titula AutoBest, koju je dobio po lansiranju (za neupućene, žiri od 26 specijalizovanih evropskih novinara, dodeljuje svake godine ovu titulu, na osnovu 13 kriterijuma, kao što su koncepcija, udobnost, odnos kvalitet/cena, vozna dinamika, cena rezervnih delova, polivalentnost, preprodajna vrednost), nije mu dodeljena na lepe oči.

Dobar ili vrlo dobar na svim poljima, Tipo se vratio osnovnim vrednostima proizvođača, uz pristupačnu cenu. Ukoliko je istinito to što piše na sajtu Fiata Srbija, osnovna cena za Pekijev 1.4/95 (i dalje u ponudi kod nas, verovatno dok se ne isrpe zalihe) iznosi samo 11.490 evra (mesečna rata samo 110 evra), za te pare teško je pronaći model i iz B segmenta! Karavan izvedba je nažalost skuplja, počevši od 14.390 evra (akcijska cena), no ovde nije više u ponudi s 1.4/95, već s novim 1.0 T3/100.

Za ovde predstavljen u najvišem završnom nivo Life treba ipak 21.800 evra (nije na akciji), no i tada je ubedljivo jeftiniji od recimo aktuelnog Peugeota 308 (1.5 BlueHDi/130 Allure Pack košta 25.890 evra). Jasno vam je sada zašto je moj drugar posegnuo za najjeftinijim Tipo Sedan, za razliku u ceni kupovaće gorivo još dugo, dugo godina, dok će bebi odeća i oprema, osim u gepeku biti i na zadnjim sedištima.

Uostalom porudžbine preko interneta sve su brojnije, ne oklevajte ukoliko ćete vi ili neko od vaših bližnjih uskoro postati roditelj, Milbi ima retko široku i kvalitetnu ponudu, kao i Fiat Tipo odličan odnos uloženo/dobiveno.

Tekst i fotografije: Perica Rajković  

	Dobre strane:
	Agregat, potrošnja, unutrašnji prostor, bogata oprema, promotivna cena za slabije verzije
	Loše strane:
	Pomalo zasterela koncepcija, ne preterano udobno ogibljenje, kvalitet pojedine plastike, SW osetno skuplji od ostalih karoseriija

(8914)