Zanimljivost dana: Nemačko-američka veza – Chrysler Crossfire

Priča o saradnji između Daimlera i Chryslera je ona o kojoj je napisano mnogo knjiga i analiza, a autori su se uglavnom bavili time zašto je tako ambiciozni plan propao. Od ideje da zajedno dele troškove i pomognu jedni drugima u kategorijama gde je svaka strana imala slabosti, svega desetak godina kasnije Daimler i Chrysler su se međusobno optuživali na temu gde je uloženi novac potrošen i ko je kriv za propast.

Odgovarajuću priču možete detaljno da pročitate u našoj ranijoj analizi od pre nekoliko godina. Ali tokom spomenutih deset godina, svetlost dana su ugledali neki baš unikantni četvorotočkaši. U današnjem izdanju zanimljivosti dana ćemo obratiti pažnju na jedan od njih, a reč je o Chrysleru Crossfireu.

Ovaj američki brend je jedan od najstarijih aktivnih proizvođača u istoriji i osnovan je još 1925. godine od strane nekadašnjeg Buickovog menadžera Voltera Krajslera. Kroz većinski deo svoje istorije Chrysler je ciljao upravo na Buick, ali i na Lincoln kao glavnu konkurenciju. To nam govori da su njegovi četvorotočkaši bili veliki, tromi, udobni i napucani opremom da bi privukli kupce sa dubokim džepom.

Ali početkom 21. veka, nakon što se predsednik firme Bob Iton penzionisao, čelo Chryslera je preuzeo Nemac Diter Ceče i odlučio da je vreme da preporodi ponudu. Ruku na srce, debitovali su neki modeli koji će zaista proslaviti Chrysler, kao što su limuzina 300 i krosover Pacifica, ali je popularni „Brka“ želeo i sportistu koji će predvoditi firmu po pitanju imidža.

Da bi uštedeo na troškosima, Ceče je potražio već postojeću platformu i pronašao je u vidu generacije Mercedesa R170 SLK klase. Iako je bila stara pola decenije, i dalje je delovala izuzetno moderno, pa će budući Crossfire deliti oko 80% mehanike sa nemačkim rođakom.

Najviše pažnje je ipak posvećeno stilu, a za dizajn se postarao čovek po imenu Erik Stodard. On je već imao dugogodišnje iskostvo rada u firmi Chrysler i potražio je inspiraciju u nekim klasičnim modelima firme. To se pre svega odnosi na čuveni Airflow iz tridesetih godina koji je u svoje vreme bio jedan od prvih aerodinamičnih masovno proizvedenih automobila na svetu.

Kada to kažemo, najpre mislimo na zadnji deo vozila gde je krov bio u stilu fastbeka i prostirao se sve do branika, a slične linije su viđene i tokom šezdesetih godina na vozilima kao što su AMC Marlin i Dodge Charger. Sam Stodard je znao da će reakcije publike biti jake, a Ceče će jednom prilikom reći da je želeo dizajn koji će javnost „ili voleti ili mrzeti, ali u oba slučaja će znati ko je Crossfire“. Koncept je bio spreman za Salon automobila u Detroitu 2001. godine dok će serijska proizvodnja startovati tri godine kasnije.

Crossfire se mogao naručiti i kao fastbek i kao kabriolet, a pružao je neke zaista unikatne detalje. Primera radi, bio je jedan od retkih četvorotočkaša na svetu gde su prednje felne bile manje od zadnjih (18 prema 19 inča). Enterijer je bio napucan opremom i bez mnogo opcija, a takođe je pronašao inspiraciju u predratnom periodu. To se odnosi na dosta pojedinosti kojima je imitiran hrom, mada je reč bila o običnoj plastici, ali barem je i dalje delovalo jako moderno.

Mehanička ponuda je startovala sa Mercedesovim 3,2-litarskim benzincem sa šest cilindara koji je razvijao 215 konjskih snaga i maksimalnih 310 Nm obrtnog momenta. Snaga se prenosila na zadnje točkove preko šestostepenog manuelnog ili petostepenog automatskog menjača, a Chrysler je reklamirao ubrzanje od nule do 100 km/h za 6,4 sekunde uz maksimalnu brzinu od 250 km/h. Tokom 2005. i 2006. godine se mogla naručiti i verzija SRT-6 sa kompresorom, koji je dodao još 115 „grla“ i još maksimalnih 110 Nm obrtnog momenta, što je smanjilo trajanje ubrzanja do 100 km/h na 4,8 sekundi.

Proizvodnja će se odvijati u Nemačkoj u jednoj od fabrika Karmanna, a u periodu od 2003. do 2007. godine će biti prodato 76.014 primeraka. Najveća prodaja je zabeležena u 2005. godini (35.899 jedinica), a ostatak vremena fabrika će uglavnom raditi ispod kapaciteta. I šta je onda bio problem i zašto tako ambiciozni plan nije uspeo? Razloga zapravo ima nekoliko, a mi ćemo izneti one najbitnije.

Pa za početak, dok je Crossfire definitivno delovao moderno kada je debitovao kao konceptni automobil, do momenta kada je publika mogla da naruči serijsku verziju je počeo da pokazuje godine. Njegova snaga je bila ispod proseka kao i desetak godina stara tehnička rešenja. To možda i ne bi bio problem da je ovaj sportista kojim slučajem bio pristupačniji, ali za bazni model je bilo potrebno izdvojiti 33.895 američkih dolara, a za SRT-6 čak 45.070 zelembaća.

Ukoliko preračunamo brojke u današnju vrednost, dolazimo do 47.154, odnosno 62.700 najmanjih zelenih novčanica. To je bilo jeftinije nego spomenuti Mercedes SLK klase na kojem je bio zasnovan, ali moramo reći da je nemački sportista do tada bio u drugoj generaciji i debitovao sa značajno modernijom mehanikom.

Zatim dolazimo do još jednog velikog problema, a to je sam imidž Chryslera. Iako je Ceče imao možda dobre planove kako da uvede Chrysler u 21. vek, takođe je zanemario kakve mušterije ovaj brend ima. Kao što smo spomenuli, na njegove četvorotočkaše su novac uglavnom trošili stariji i tradicionalni američki kupci. U prevodu na neki jednostavniji jezik, možda je najlakše da kažemo da oni koji su kupovali Chrysler nisu želeli sportistu, a oni koji jesu želeli savremeni sportski automobili su ga potražili kod nekog drugog brenda.

Da je Daimler-Chrysler opstao možda bi dve strane pokušale da pronađu način kako da ga unaprede, ali do 2007. godine se približavao kraj saradnje. Amerikanci će nastaviti da koriste platforme za neke uspešne modele kao što su Dodge Charger i Chrysler 300, ali je prodaja Crossfirea pala na ispod deset hiljada jedinica na godišnjem nivou pa je odlučeno da se tiho ugasi.

U današnja vremena dobro očuvani primerci se mogu pronaći za manje od deset hiljada „zelembaća“, a kupuju ih najviše oni koji žele da se razlikuju.

Možda Crossfire nije uspeo u svojoj nameri i možda je zapravo sahranio Chrysler još brže nego što bi to inače bio slučaj, ali istovremeno i na momente, svako izvan „US and A“ je čuo za ovaj američki brend.

A ako ništa drugo onda barem zbog toga zaslužuje svoje mesto u istoriji…

Zoran Tomasović

(524)