Kako ostvaruju istorijski visoke profite u „krizno“ doba?
Sudeći po mišljenju eksperata, nemački proizvođači automobila ostvaruju milijarde evra profita u bliskoj prošlosti, prevashodno zahvaljujući merama štednje koje su uvedene na početku zdravstvene krize, i koje su uglavnom bile usmerene na stezanje kaiša… Radnika! Naime, ogroman broj kompanija je na privremeni pad tražnje reagovao momentalnim smanjenjem broja radno angažovanih lica, ili u najblažem slučaju, obustavljenim prijemom novih ljudi, navodi u razgovoru s novinarima nemačnke novinske agencije dpa, ekspert za pitanja iz oblasti automobilske industrije, Stefan Rejndl. On vodi Insutitut za automobilsku industriju u Gizlingenu.
„Skoro sve do jedne korporacije su pribegle primeni mera štednje, a one su dale rezultat u ekstremno kratkom roku,“ navodi Rejndl. Efektivnost ovih mera se može veoma lako uočiti u ovim trenucima, onda kada se tržište ponovo budi. Iako je trenutno aktuelna kriza u nabavci poluprovodnika, dobiti koje ostvaruju, na primer VW i Daimler su iskazane u iznenađujuće visokim sumama.
Milijarde profita kod Volkswagena i Daimlera
Volkswagen je nedavno izvestio o tome da je generisao poslovnu dobit u iznosu od oko 11 milijadi evra tokom prvog polugođa. Takođe, Daimler je nadmašio očekivanja stručnjaka i prognozera, ostvarujući poslovni profit od 5,2 milijarde evra, i to samo tokom drugog tromesečja (a ne u prvoj polovini godine). Podaci o neto profitu još uvek nisu ni objavljeni.
Rejndl kaže da su proizvođači vozila iskoristili krizu s korona virusom kako bi realizovali davne zamisli o oslobađanju kompanija od „nepotrebnih“ troškova, a sve u navodnom cilju olakšanog napuštanja koncepta motora s unutrašnjim sagorevanjem, u korist elektromobilnosti. Virus je celu priču samo zamaskirao i pogurao promene koje su se odigrale „dinamičnije i brže“ nego što bi to bio slučaj da se nije pojavio kovid. „Mere koje su primenjene na početku pandemije su bile pažljivo selektovane i zaista održive,“ reče Rejndl.
Izduvavanje masnih naslaga u firmama i obustava zapošljavanja novih ljudi
Izvršni direktor Daimlera Ola Kelenijus je izvršio pritisak i proširio, podebljao već planirano uvođenje programa štednje tokom prethodne godine. Tako bi, shodno medijskim izveštajima, trebalo da ispari 20 hiljada radnih mesta, mada Daimler nije obezbedio tačan broj na uvid javnosti. U BMW-u je priča malo blaža. Ideja je da dođe do smanjenja broja proletara i to za 6 hiljada radnika. VW je obelodanio da zamrzava programe novog zapošljavanja. Trgovinski savezi i radnički sindikati su sve ovo prihvatili, sve pod utiskom strašne krize koja je navodno u toku.
Ipak, nije izvesno da li će velike korporacije moći da održe stope profita na ovako visokom nivou, to nije podrazumevano po automatizmu, navodi Rejndl. Ako se kriza s poluprovodnicima bude produbila, uticaj će biti više negativan nego što je to do sada bio slučaj, a što se sve odražava na profit. U isto vreme, vreba opasnost i od eventualnog uvođenja novih mera izolacije zbog korone. „Ako se pak ništa od ovoga ne dogodi, onda očekujem debele profite ponovo,“ prognozira Rejndl dešavanja u drugom delu godine.
Globalna nestašica važnih elektronskih komponenti zabrinjava proizvođače automobila mesecima unazad i donosi osakaćene obime proizvodnje u kontinuitetu. Kompanije se s nestašicom bore na način što skuplje pozicionirane modele opremaju komponentama koje zahtevaju deficitarne materijale, pa zato stope dobiti i ostaju na tako visokom nivou. Sve prognoze stručnjaka govore o tome da se očekuje da se problem nastavi sve do kraja aktuelne godine.
AutoRepublika
(745)
