Smrt SUS motora vodi ka tehnološkim viškovima zaposlenih u automobilskoj industriji

Kocka je bačena. Automobilskim proizvođačima će biti onemogućeno da od 2035. godine, nastave s prodajom benzinskih i dizel vozilima, ako zašivi Zeleni pakt koji je Evropska komisija predstavila juče, 14. jula. Ekološki orijentisane asocijacije se raduju naveliko, da se proizvođači automobila otvoreno brinu zbog uticaja te odluke na stopu zaposlenosti u industrijskom sektoru od kog žive.

Odluka koja je očekivana unosi nemir u automobilsku industriju Evrope. Komisija kao telo Evropske unije je predložila da se štetne emisije ugljen-dioksida koje donose putnički automobili svedu na nulu, počev od 2035. godine, pri čemu se misli na nova vozila. To de fakto znači da će od tog trenutka u Evropi biti moguće kupiti samo 100% električni automobil. Mera bi se, prema očekivanju predlagača, odrazila na dostizanje proklamovanih klimatskih ciljeva EU, ali bi donela i „brojne koristi građanima unije, kako bi udisali čistiji vazduh,“ izneli su zvaničnici Evropske komisije.

Mobilizacija proizvođača

Istini za volju, dok zabrana ne stupi na snagu, biće isporučeno na desetine miliona vozila širom Evrope, a ti automobili će moći da saobraćaju ulicama i nakon 2035. godine. Komisija računa da će donošenje ove odluke doprineti tome da se dostigne potpuna ugljenična neutralnost u sektoru transporta do 2050. godine, što i jeste deklarisana težnja. Očigledno je da predlagač zabrane računa na petnaestogodišnji životni vek automobila.

„Korišćena vozila će biti diskriminisana i uvođenjem lokalnih zabrana kretanja, nalik ovome što danas viđamo u centralnim gradskim zonama,“ kaže Julija Poliskanova iz Evropske nevladine organizacije „Transport i okruženje“. U tim oblastima, kakve su na primer metropele Pariz ili London, pristup bi trebalo da bude ograničen, odnosno dozvoljen samo elektromobilima.

Da li će proizvođači spremno dočekati budućnost? Prošla godina je bila ona koja je donela pravi proboj. Pod pritiskom Evropske unije i javnog mnenja, proizvođači su morali da se prilagode. Pristupili su elektrifikaciji vozila u gami, dok je prodaja hibridnih i električnih automobila dostigla rekordne nivoe u Nemačkoj, Francuskoj i Italiji. „Svaki proizvođač je odmerio kako će se poneti u budućnosti“, navodi Tomas Morel iz konsultantske kuće McKinsey.

„Ipak, nivoi planiranih ulaganja nisu ujednačeni i variraju od kompanije do kompanije“. Najambicioznije planove su predstavili Volkswagen i Volvo, pa tako planiraju da prodaju 60%, odnosno 100% električnih vozila na evropskom i svetskom nivou do 2030. godine, redom. Jedan od pionira evropske elektromobilnosti, kompanija Renault ubrzava tranziciju, uostalom na sličan način kao što to čini i Stellantis, ubrzavajući prodaju hibrida.

Neprijateljska reakcija evropskih proizvođača

Objava koja je naprosto oduševila sve one koji se deklarišu zaštitnicima prirode, šokirala je evropske proizvođače automobila. Ostali su zabrinuti ponajpre zbog manjka stanica za dopunu baterija elektromobila, a potom i zbog refleksije donete odluke na broj radnih mesta koja će verovatno morati da se redukuju. Nismo bili prinuđeni da dugo iščekujemo reakcije proiizvođača.

Briselski predlog koji donosi zabranu termičkih motora nije „racionalno rešenje“, stiglo je juče obaveštenje iz Asocijacije evropskih proizvođača automobila (Associaton of European Automobile Manufacturers – ACEA). „Zabrana tehnologije nije nešto što bi racionalan čovek uradio u ovom trenutku,“ piše u izjavi za javnost potpisanoj od strane asocijacije ACEA, i dodaje se da organizacija polaže nade u promociju svih opcija, uključujući i visoko efikasne termičke motore, kao rešenje za dostizanje klimatskih ciljeva.

Glasni su i proizvođači iz Francuske. „Francuska automobilska industrija bi mogla da ukine 32 hiljade radnih mesta do 2025. godine“, upozorio je Luk Šatel, na dan 9. jul. On je govorio u funkciji predsednika Francuske automobilske platforme. Istini za volju, ovakav scenario je u rangu katastrofičnih, ali je takođe i moguć, pod određenim okolnostima.

Nije ćutao ni izvršni direktor Renaulta Luka de Meo, koji je 7. jula, tokom govora pred komitetom za ekonomska pitanja Narodne skupštine Francuske, ocenio da bi oko 50 hiljada radnih mesta bilo ugroženo u francuskoj automobilskoj industriji. Za Kloda Šama, bivšeg predsednika Federacije koja okuplja proizvođače opreme za vozila Fiev (Federation of vehicle equipment industries) „na rok od dve godine bi privreda mogla da kalira za 15 do 35-40 hiljada radnih mesta“.

Ovo iskustvo bi se nadovezalo na ono što se u automobilskoj industriji Francuske već dogodilo u intervalu između 2005. i 2018. godine, kada je zatvoreno oko 205 hiljada radnih mesta. Kako je objasnio pomenuti Luk Šatel, na dan 12. jula u razgovoru s Emanuelom Makronom, tokom sastanka sa šefovima Stellantisa i Renaulta, to bi ujedno bio i najveći ekonomski rizik skopčan s tranzicijom ka elektromobilnosti.

Poznato je da je vlada u Parizu želela da oroči kraj konvencionalnih vozila na 2040. godinu, uz promociju hibridne tehnologije, ali po svemu sudeći, glas Francuza nije uvažen.

AutoRepublika

(502)