Mitsubishi Space Star MIVEC 1.2/71 – Svemirska zvezda za imućnu sirotinju

I dok pojedini mališani polako ali sigurno nestaju sa scene, Mitsubishi po drugi put restilizuje Space Star, u nadi da će popuniti prazninu nastalu njihovim povlačenjem.

U Francuskoj, kao i u ostalim zemljama EU, tržište malih gradskih automobila u A segmentu za sada dobro podnosi krizu. Prošle godine u zemlji Gala prodato je oko 185.000 primeraka, što je porast za oko 10  u poređenju s ranijom godinom. „Caka“ je pre svega u pristupačnoj ceni (u proseku od oko 12.000 evra), pored toga, zahvaljujući niskoj emisiji štetnih izduvnih gasova, nisu na udaru tzv. „malusa“, odnosno fiskalnih taksi koje pogađaju veće zagađivače.

Nažalost, njihova rentabilnost za proizvođače je mala, veoma mala, do te mere da mnogi nemaju više nikakvog interesa  prilagođavati ih sve strožim normama, te ih povlače iz proizvodnje i najavljuju prestanak razvoja. Pojedini, kao što su nedavno vožena Dacia Spring i Fiat e-500, klade se na elektrifikaciju, termičke verzije nisu uopšte predviđene. Drugi, kao što je Ford, povukao je s evropskog tržišta Ka+, kao i Opel modele Adam i Karl, dok nekadašnja grupacija PSA navodi da trojke C1, Peugeot 108 i Toyota Aygo neće dobiti naslednika, nakon što je saradnja s japanskim proizvođačem završena.

Slično je s Renaultom i grupacijom VW, njihovi predstavnici ubrzo će nastaviti da egzistiraju samo na baterije. U takvim okolnostima Mitsubishi veruje da može da profitira još koju godinu, zadržavši u ponudi Space Star, nakon što ga je po drugi put restilizovao. Razumljiva odluka ukoliko se zna da je ovaj na sceni još od 2013. godine, te da je pored evropskog namenjen i mnogim manje razvijenim tržištima, gde za njim postoji znatno veće interesovanje.

Uostalom Mitsubishi je odavno amortizovao ulaganja u njega, tako da rizik nije veliki, a ni restilizacija nije donela ništa novo osim izgleda. Ispod skuta razlike su minimalne, u tehnološkom smislu Space Star je isti kao i pre osam godina, kada sam ga po prvi put vozio. Pronađoh u mojoj arhivi i zapažanja, verujte mi mogao sam jednostavno prepisati tekst, toliko se nekadašnji utisci poduraju sa sadašnjim!

Jedino bih morao izmeniti deo vezan za agregat i izgled vozila, jer Mitsubishi je evidentno valorizovao spoljašnjost svog mališana. Ne toliko 2016. godine, kada je bila prva restilizacija, koliko poslednja. Lice je u aktuelnom stilu proizvođača (tzv.“Dynamic Shield“), dakle deluje mi nekako zaoštreno, uz obilje hromiranih površina.

Nije ružno, šta više rekao bih da je barokno, bogato i kitnjasto, što je prilično u kontrastu s ostatkom karoserije. Jer ukoliko i zadnji deo deluje relativno moderno, s LED svetlosno grupom i povećim spojlerom na petim vratima, sam profil je zaista banalan.

Malo istorije

Bez imalo sumnje osnovna „delatnost“ Mitsubishija i dalje je vezana za SUV vozila, kako ona predviđena za ozbiljnije avanture, tako i za lake krosovere. Nekada sa SUS motorima, danas sve više Hybrid Plug-in. No i pored toga, proizvođač s znakom tri dijamanta nikada nije odustao od gradskih automobila, Space Star trenutno je jedini model koji ima ovu nezahvalnu ulogu.

Stariji čitaoci verovatno se sećaju da je 90-ih godina ovaj naziv nosio jedan kompaktni minivan, a koji mu je protiv svoje volje ponovo nametnutno. Naime, u startu nazvan Mirage (čita se miraž), naziv pod kojim se prodaje u Aziji, promenjen je za evropsko tržište u Space Star, kako bi se izbegao sukob s „autorskim pravima“. Kao što verovatno znate, Mirage je između ostalog naziv francuskog borbenog aviona.

Dakle, pred nama je jedan mali gradski automobil od 3,85 m dužine, negde između A i B segmenta. Fabrikovan na Tajlandu, ovaj mališan je u neku ruku „svetski“ automobil, jer se prodaje i na tržištima izvan Evrope, odnosno u Aziji i Južnoj Americi. Svojevremeno inženjeri Mitsubishija dobili su zadatak da naprave tehnološki jednostavno i niskobudžetsko vozilo, ujedno lagano i prostrano.

Tako gledajući, misija je u potpunosti uspela (875 kg), donekle i kada se radi o dizajnu, posebno nakon poslednje restilizacije. Budimo otvoreni, iako je bio pravi unikat na ulicama Pariza, malo ko se, tek iz znatiželje, okrenuo za njim. Ukratko, nešto kao japanska produkcija iz 2000-ih godina, bez mnogo šarma, kako spolja, tako i iznutra.

Ekonomija u prvom planu

Enterijer Space Stara ne izgleda previše „očerupano“, barem kada se radi o najvišem završnom nivou, u Francuskoj nazvan Intence. Gotovo sve što se poželeti može u ovom segmentu je tu, počevši od automatskog klima uređaja, ručice menjača i upravljača obloženih kožom, kolor ekrana, električnih komandi za sva četiri prozora i spoljašnje retrovizore, startovanja bez ključa, kvalitetne tkanine na sedištim, pa sve do aluminijumskih felni od 15 cola.

Ovo se odnosi i na elektronske sisteme, spomenuću samo pomoć pri kretanju na uzbrdici, senzore za kišu i svetlost (samostalno uključuje brisače stakla i svetla), automatsko kočenje u slučaju opasnosti, uz mogućnost da detekcije pešaka, signal za upozorenje ukoliko se napusti saobraćajna traka… Naravno da sve navedeno podiže cenu, u zemljama EU najskuplja verzija  (vožena) prebacuje 16.000 evra.

Mnogo, za slične novce mogu se pronaći znatno talentovaniji evropski predstavnici iz B segmenta (Dacia Sandero, Ford Fiesta, Citroen C3), možda ne toliko dobro opremljeni ali znatno savremenije koncepcije. Ukoliko je za utehu ovaj „mali žuti“, može se pohvaliti izdašnim prostorom za četiri odrasle osobe, posebno uzevši u obzir spoljašnje dimenzije.

Realno ima ga kao kod gore spomenutih evropskih mališana iz B segmenta, dužih za 20-ak santimetara, doista na štetu prtljažnika, zapremine 235 litara. Po želji i potrebi obaraju se nasloni, ali ostvarena površina nije ravna, dok je u dnu poveća rupa za rezervni točak (opcija za pojedina tržista).

Evidentno je da ekonomija caruje, i pored maločas navedene opreme jasno je da se radi o niskobudžetskom vozilu. Plastika je već kao po običaju u kategoriji tvrda, a podne obloge jedva da imaju par milimetara debljine. Komandna tabla je klasična, ali prihvatljivo dopadljivog dizajna i pre svega funkcionalna. Prostora za odlaganje sitnica ima dovoljno, dok je instrument tabla „prosta k’o pasulj“.

Naravno da je ananalogna, s velikim pokazivačem brzine u centru i malo manjim obrtomer s leve strane. Postoji i putni računar, ali da bi se dobili željeni podaci mora se proturiti ruka kroz upravljač, što u vožnji može biti opasno. A kad smo već kod volana, recimo da se podešava samo po visini, po ugledu na vozačevo sedište.

Nalazim da se uvek sedi previsoko, ako vam to kaže neko ko ima 1,72 m visine, možete zamisliti kako se na njemu oseća vozač s još 20 cm više… Sve u svemu „srednja žalost“, što se odnosi i na agregat, za francusko, ukoliko ne i evropsko tržište, jedan jedini! Radi se o trocilindarskom 1.2 od 71 ks, koji je do prošle godine bio potpomognut snažnijom izvedbom od 80 ks.

Nažalost, nekada bilo sada se pripoveda, jer je ovaj koliko toliko davao utisak dinamičnosti. Sada voženi, bez turbo punjača i sa skromnih 102 Nm, može da zavara u gradskoj vožnji i pri nižim brzinama, pre svega zahvaljujući maloj težini vozila. Kao i ostali motori ovakvog tipa poseduje karakterističan promukli zvuk, posebno u višim obrtajima, u koje se penje brzo i lako. Kazaljka obrtomera, barem u nižim stepenima prenosa, za čas se nađe u maksimalnih 6.500 o/min.

Snage evidentno nedostaje za sigurna preticanja, za volanom Space Star preporučljivo je biti „zen“! Zapravo ovaj mali Mitsubishi podsetio me je Rent-a-car automobile koje iznajmljujem kada odem na godišnji odmor u Španiju ili Srbiju, dakle bazične verzije s najslabijim agregatima. Sve što se očekuje od njih je da imaju klima uređaj, odnosno da me prebace od aeodroma do željene destinacije, kao i za odlazak na plažu i lokalne deplasmane.

Nula emocija i uživanja u vožnji, jednostavno prevozno sredstvo za svaki dan, dovoljno prostrano, sigurno i pre svega ekonomično. S nepunih 6 litara u proseku Space Star to i jeste, posebno ukoliko se vozi na otvorenom putu, uz respektovanje ograničenja. Odvezoh se tako s njim od predstavništva Mitsubishija do kuće (nepunih 50 km) sa samo 4,6 l, što je tek za 0,2 litra više od mog matorog ali i dalje izuzetno ekonomičnog Renaulta Megane 1.5 dCi/100 (isti put u dolasku i pri istim uslovima).

Protiv volje provozah ga i auto-putem, gde se uverih u osetljivost na bočni vetar i površnu izolaciju kabinskog prostora. Nije ovo njegov teren, skoknuti za vikend negde u prirodu, stotinak kilometara od kuće, naravno da nije problem. Međutim, da bi se“zapucalo“ do Srbije mora se biti teški mazohista, iako, kada se zaleti, ovaj mali Mitsubishi može da pogura i do bezmalo 170 km/h…

Neuporedivo se bolje oseća u urbanoj sredini, gde do izražaja dolazi odlična vidljivost, mali poluprečnik okretanja (4,6 m) i kao što rekoh temperamentan agregat pri nižim brzinama. Nažalost, električna asistencija nije dovoljno snažna prilikom parkiranja, dok je upravljanje nedovoljno precizno i „lepljivo“.

Što se tiče cene, koliko sam mogao videti Space Star nije u ponudi na našem tržištu, tako da vam mogu preneti samo one koje se praktikuju u Francuskoj i zemljama EU. Kreće se između 12 i 16 hiljada evra, no i to je samo teorija, lako se može „ograbati“ za značajne popuste. Dileri Mitsubishija prodaju ga 15-20% jeftinije, dakle od 10 do 12 hiljada evra, doista s nižim paketima opreme, ali uvek s manuelnim klima uređajem (serijska oprema za sve nivoe).

Može i mnogo jeftinije, u Francuskoj i za samo 7.000 evra, zahvaljujući specijalnom popustu proizvođača od još 2.000 evra, plus 3.000 evra državnih subvencija, ukoliko se vrši zamena „prljavog“ i starog vozila za ekološki čisto. Kome je i to mnogo predviđen je lizing, nakon učešća od 3.000 evra ostaje još 48 rata od 79 evra mesečno (maksimum 40.000 km). Radi se naravno o osnovnoj i slabijoj verziji, na pojedinim tržištima i dalje je u ponudi snažniji motor 1.2 od 80 ks.

Osim što je performantniji, kao i kod voženog može se dobiti s automatskim menjačem CVT, uz doplatu od 1.000 evra. To bi bilo to, verujem da ovaj mali Mitsubishi ne zaslužuje više prostora. A da li zaslužuje da se nađe u vašoj garaži ili ispod prozora, zavisi od vaših potreba i pre svega sume koju treba izdvojiti za njegovu kupovinu. Ukoliko se dobije uz sve navedene povlastice i popuste, što da ne, u protivnom za te novce mogu se pronaći znatno interesantniji i performantniji modeli, čak i u superiornijem segmentu. Space Star je ipak u zrelom dobu, nikakva šminka i restilizacija ne mogu sakriti težinu godina.

Tekst i fotografije: Perica Rajković

	Dobre strane:
	Odnos spoljašnje dimenzije/unutrašnji prostor, potrošnja, težina, oprema, privlačno „lice“
	Loše strane:
	Kataloška cena, performanse, pozicija za upravljačem, samo jedan motor

(3105)