Gradski autobusi sigurno nisu ona vozila od čije pojave će nam zastati dah, i za kojima bismo se okrenuli, i duboko udahnuli kao za nekim sportskim ili luksuznim četvorotočkašima, ali britanski grad London je odavno izmenio takvo nepisano pravilo.
Prvi od njih je u službu ušao još 1829. godine, ali je najviše pažnji privukao onaj sa dva krova koji je debitovao tokom pedesetih godina prošlog veka. Zvao se Regent III RT i proizvodila ga je firma AEC (Associated Equipment Company).
I danas su takvi autobusi izuzetno popularni, verovatno najpre zahvaljujući podatku da su uspeli da maksimiziraju broj sedišta u malom pakovanju, ali kao i svi drugi, i Britanci smatraju da je vreme za vozila na struju. I pritom ne pričamo samo o električnim autobusima, već i o onima samovozećim.
Kako bi sve moglo da izgleda, pokazuje nam prototip koji vidite na priloženim fotografijama.
Za takav posao se postarala firma Aurrigo iz Koventrija u saradnji sa nekoliko partnera, a njihovo čedo će se uskoro naći na ulicama jednog drugog grada na ostrvu, to jest u Kembridžu. Ideja zapravo nije nova i slične autobuse već možemo da vidimo na ulicama Norveške, Finske, Estonije, Grčke i Holandije, a u slučaju Velike Britanije, primerak je u stanju je da prevali oko 160 kilometara s jednim punjenjem baterije.
Ako je verovati firmi Greater Cambridge Partnership (GCP), koja zapravo finansira ceo poduhvat, autobus bi bio u stanju da bude u pokretu ceo dan bez da zahteva punjenje baterija, ali samo ako se ne bi kretao brzinom većom od 30 km/h. Na kraju dana bi se vratio u garažu na punjenje i sutradan ponovio postupak.
Kao što smo spomenuli, Aurrigov autobus računa na tehnologiju autonomne vožnje, pa samim tim ne zahteva prisustvo vozača, ali će se u vozilu nalaziti jedan od inženjera firme, čije postavljenje je zamišljeno s ciljem da može da reaguje ukoliko se za tim ukaže potreba.
Čelnici kompanije se nadaju da će tehnologija vremenom napredovati do te mere, da potreba da ljudima u autobusu više neće ni postojati, naravno sa izuzetkom putnika.
Od tehničkih detalja se spominju ugrađeni električni motor od 22 kW, kao i baterije zapremine 47 kWh. Jedina mana je ona da se u autobusu nalazi samo deset sedišta, ali u ovom momentu, najbitnije je testiranje tehnologije koja će jednog dana biti preneta i na druge modele.
Čelnici Aurriga ponosno kažu da je ovo prvi korak da vidimo sličnu tehnologiju i na čuvenim autobusima na sprat, takozvanim dabldekerima, koji će jednog dana voziti Londonskim ulicama.
Mlađariji će se sigurno dopasti i futiristički dizajn koji čini da autobus izgleda kao nešto što bismo rado videli u futurističkim filmovima, ali Aurrigo smatra da je „budućnost počela već danas“ i da Velika Britanija mora da se prilagodi modernim standardima.
AutoRepublika
(358)
Kakva je ovo karakondžula…
Aman