Lexus UX 250h 2WD Executive – Lexus za „sirotinju“

Predstavljen javnosti 2018. godine, na Salonu automobila u Ženevi, Lexus UX 250h najmanji je i najjeftiniji model proizvođača. Za neupećene reč je o kompaktnom hibridnom SUV-u, koji je ujedno prvi i za sada jedini Lexus sa 100 % električnim pogonom.

Uzevši u obzir da je ovo prvi put nakon 22 godine „karijere“ da sam na jednosedmičnoj test vožnji imao jedan Lexus, nalazim da je red osvrnuti se ukratko na njegovu prošlost i životni put. Verujem da svi znaju kako se radi o japanskom proizvođaču iza koga je srcem, dušom i finansijama najveća svetka automobilska kompanija Toyota, odnosno da je Lexus luksuzna filijala proizvođača, s prestižnijim, dakle skupljim modelima.

Pojedini su nastali na bazi Toyotinih, kao što je to slučaj s ovde predstavljenim UX 250h, no par njih su rođeni isključivo znanjem i angažovanjem Lexusa. Brend je oficijalno kreiran 1989. godine, iako ideja datira još od 1983. godine, kada je predsednik Toyote Eiji Toyoda (nije greška, prezime mu je Toyoda, a ne Toyota) organizovao tajni sastanak s najvažnijim direktorima, sa samo jednim pitanjem; „Možemo li napraviti luksuzan automobil sposoban nadmetati se s referentnim svetskim modelima?“ Kako je odgovor verovatno bio pozitivan, ubrzo kreće top secret projekat nazvan F1 (F kao flagship, a 1 jer se radi o prvom modelu), čime se ujedno želeo „zavarati trag“, odnosno industrisku špijunažu konkurenta usmeriti ka Formuli 1…

Nakon višegodišnje analize tržišta, kako evropskog tako i američkog, kao i više od milijardu dolara uloženih u razvoj, svetlost dana ugledao je 1989. prvi model, nazvan Lexus LS 400. Velika limuzina od 5 metara, pokretana osmocilindričnim motor 4.0 od 245 ks, kao direktan konkurent nekadašnjem BMW-u Serije 7, Audiju A8 i Mercedesu S klase, odnosno pojedinim Cadillacima i Linkolnima, od kojih je bio jeftiniji i do 30%!

Pored ostalih kvaliteta, gde pre svega mislim na vrhunsku udobnost i opremu, u zemlji ujka Sema ovo su snažni aduti, tako da uspeh nije izostao! Samo dve godine kasnije Lexus u ponudi ima već tri modela (LS 400, ES 300 i SC 400), tako da vrlo brzo izbija na prvo mesto kao deluxe brend u SAD. Nakon toga modeli se nižu jedan za drugim, da bi u februaru 2019. proizvođač objavio kako je prodao 10 miliona vozila, od čega oko 1,5 miliona hibrida. E da, Lexus je prvi premijum konstruktor koji je masovno elektrifikovao svoja vozila uvođenjem hibridne tehnologije, da bi tek prošle godine lansirao i prvi 100 % električni model, tj. UX 300e. Dakle isti kao voženi, no naš je znatno polivalentniji, u kombinaciji s dvolitarskim benzinskim i električnim motorom od 109 ks. Krenimo redom…

Poverenje se isplati

Čitaoci koji prate moje aktivnosti verovatno su upoznati s poteškoćama koje imam kao dopisnik iz Francuske, nije lako dokazati se i dobiti test vozila kada se radi za jednu malu zemlju s više nego li skromnim automobilskim tržištem. Bez obzira na godine „staža“, vrata pojedinih proizvođača su mi i dalje zatvorena, ili su se tokom prohujalih godina zatvorila, pre svega zbog kadrovskih promena ili jednostavno izmenjene „politike“ prema novinarima. U Srbiji bi to bilo u stilu; „ne pišeš lepo o nama, nema više test vozila ni prezentacija…“, dok je u Francuskoj to uglavnom pitanje poverenja. Moje sede kose, hiljade testiranih vozila i nebrojene fotografije istih, imaju samo donekle udela, da bih se dočepao željenog modela neophodno je poznavati, da ne kažem „šarmirati“ odgovorne u pres centru!

Možda i najbolji primer ovakvog funkcionisanja je slučaj Lexusa, dojučerašnji ataše Mazde za kontakte s novinarima otišao je u Toyota grupaciju, a kako smo se u međuvremenu združili (ponekad sam mu dovezao pojedine konkurentske modele do kojih nije mogao doći), odmah mi je ponudio saradnju. Ponuda koja se ne odbija, iako verujem da se broj Lexusa i zainteresovanih kupaca u Srbiji može izbrojati na prste jedne ruke. Upravo zato na prvu probnu vožnju poželeo sam najjeftiniji model UX 250h, čije je početna cena u zemljama EU nekih 36.000 evra.

Na prvi pogled deluje relativno povoljno za jedan Lexus, posebno jer se radi o kompaktnom SUV-u od 4,5 m dužine, koji uz dva motora razvija sasvim „lepih“ 184 ks. Posebno ukoliko se pogleda konkurencija, za najjeftiniji Audi Q3 40 TFSI/190 treba recimo 44.400 evra, BMW X1 sDrive 2.0i/192 ks 40.400 evra, Mercedes GLA 250/211 ks 39.300 evra i Volvo XC40 T4/190 ks 39.700 evra. Dobro ste zapazili da ni jedan od navedenih modela nije samopuneći hibrid kao UX 250h, direktnih konkurenata zapravo ni nema.

Ovaj Lexus je, kao i uostalom svi modeli kuće, priča za sebe, počevši od izgleda. OK, kao i kod ostalih proizvođača stil je sličan za sve modele Lexusa, drugim rečima prepoznatljiv je na prvi pogled. Zašiljena maska iz jednog dela, izdašnih dimenzija, ne prolazi nezapaženo, upravo kao i elegantni farovi. U zavisnosti od završnog nivoa sve je začinjeno obiljem hromiranih površina, računajući i lajsne oko prozora. Opšte linije su oštre, kao da su ih dizajneri Lexusa sekirom tesali, no na kraju sve deluje prilično skladno i atraktivno.

Mislim pre svega na zadnji deo, s spojenom LED svetlosnom grupom, koja se proteže čitavom širinom petih vrata. Kako i priliči jednom SUV-u sve je začinjeno prorezima za točkove od crne brut plastike, koju pronalazimo na pragovima i donjem delu zadnjeg branika, što se pokazalo kao znatno praktičnije rešenje od obojene plastike. Inače forma spomenutih proreza za zadnje točkove i svetlosne grupe nije samo za „šminku“, već i u cilju postizanja što bolje aerodinamike. Ukratko, ima nešto u ovom UX što ga distancira od ostalih SUV modela, iako je na kraju teško pronaći konsenzus, ili ga volite ili ga prezirete. Kome je do originalnosti, računajući i stil enterijera, eto prilike da se distancira od „klasičnih“ nemačkih predstavnika…

Rafinirana i nesvakidašnja unutrašnjost  

Kad kažem nesvakidašnja unutrašnjost naravno da ne mislim na sedišta, upravljač i ručicu menjača, postavljena tamo gde smo navikli da ih sretnemo. No, izuzmemo li par tih standardnih postavki, za sve ostalo treba vremena za privikavanje, bogami i tehničko uputstvo, smešteno u premalom pregratku za rukavice ispred suvozača. Dobro, u mojim rukama našao se najviši završni nivo Executive (ima ih čak sedam za evropsko tržište), čime se samo donekle objašnjava tolika količina dugmića, ekrana i informacija koje se serviraju vozaču.

Ne treba smaknuti s uma ni da se ovde radi o jednom hibridu, što samo po sebi podrazumeva još nekoliko dopunskih funkcija na numeričkoj instrument tabli. Nije kompletno digitalna, pokazivač za gorivo i temperaturu, s desne strane centralnog instrumenta, ostali su analogni. Pored njih, Lexus je predvideo i veoma bogat i pregledan „head up“ pokazivač, koji projektuje brojne informacije na vetrobransko staklo.

Ono što pomalo zbunjuje u prvom kontakti su još dve ručice pri vrhu instrumentalne table, kakve ranije ne pronađoh ni u jednom test vozilu. Zapravo radi se komandama za isključivanje elektronske kontrole stabilnosti i za promenu programa vožnje, (Eco, Normal, Sport i Sport +), za koje je evidentno mogao biti zadužen i samo jedan prekidač…

Elem, očigledno se tražila izvesna ekskluzivnost koju pronalazimo i kod ekrana „na balkonu“ (10,3 inča), daleko od prstiju vozača. Da bi se po njemu „surfovalo“ mora se prstom kliziti po pločici pored ručice menjača, nešto kao kod laptopa, bez klasičnog „miša“. Koliko je sve to praktično, posebno u vožnji, ostaje za raspravu, što se odnosi i na komande za medije, koje pronalazimo pri početku naslona za laktove između sedišta (ispod je zgodan poveći boks). Kada polože ruku na njega, vozač ili zuvozač mogu prstima, bez skidanja pogleda s puta, menjati radio stanice, izvor zvuka i podešavati jačinu.

Naravno da iste pronalazimo i na upravljaču, no ono što me je pozitivno iznenadilo je prisustvo CD čitača, za koji sam verovao da definitivno pripada prošlosti. Na širokom centralnom grebenu smeštena je i lepo oblikovana ručica menjača, kao i velika udubljenja za limenke i bežični punjač za smartfon, koji se dugmencetom pored aktivira/deaktivira. Pametno, jer tako se mogu odložiti i metalni predmet, što nije slučaj kod većine automobila gde nema ovog prekidača.

Ima tu još na desetine razno-raznih komandi s leve i desne strane retko „mesnatog“ upravljača (za klima uređaj, grejanje i ventilaciju sedišta…), koji se u našem slučaju podešava električnom komandom. Dakle, nakon što se upozna i srodi sa svojim radnim mestom, vozač shvati da je pozicija za istim odlična, pod uslovom da nije natprosečnih dimenzija. Električno podesivo sedište je savršeno udobno i obloženo prefinjenom kožom (prava), ali se za dvometraše ne spušta dovoljno nisko.

Zapravo svi „vidljivi“ delovi enterijera su od kvalitetnih materijala, dok je centralna konzola blago zaokrenuta ka vozaču. Zamerke možemo uputiti ne preterano brojnim i kapacitetnim boksovima i policama za odlaganje sitnica, Lexus očigledno nije želeo da ovaj „mali“ SUV pretvori u minivan, što se odnosi i na unutrašnjost. Prostor za putnike pozadi je zaista skroman, bez obzira na 4,5 dužine UX bi pre uporedio s recimo jednim Peugeotom 2008, nego li 3008-icom!

Nekako mi više deluje da su mu na ovom polju konkurenti tipa Jeep Renegade i Mazda CX-30, nego li njihova veća braća Compass i CX-5. Osim toga, čak i u ovoj luksuznoj izvedbi na zadnjoj klupi ne pronađoh gde se može odložiti telefon ili flašica s vodom, dakle nema ni džepova na poleđini prednjih sedišta ni polica u vratima. OK, prozori se kompletno spuštaju, što je danas prava retkost, ali korpulentnije osobe kolenima guraju naslone prednjih sedišta, čak i ukoliko se vozač i suvozač nisu preterano razbaškarili.

Sticajem okolnosti prevezao sam četiri „jača“ radnika do stotinak kilometara udaljene vikendice koju često spominjem, osim što su bili na muci da se uđu i zatvore vrate pozadi, nakon sat vremena vožnje svi su izašli pogrbljeni i ukočeni, ali srećni što su najzad napolju… Ništa dakle od familijarne upotrebe u stilu par klinaca i gomila prtljaga, za to su zaduženi veći i naravno skuplji NX i RX. Jer kod UX prtljažnik ima zapreminu kao kod jednog gradskog mališana u B segmentu, konkretno iznosi 320 litara, odnosno samo 283 litea kada se radi o verziji s integralnim pogonom.

Sva sreća pa su inženjeri predvideli mekani pokrivač, kada se ubaci nešto više stvari ovaj se adaptira njima, dok se obaranjem zadnjih naslona dobija potpuno ravna površina. Podrazumeva se da su peta vrata s električnom asistencijom i da se mogu otvoriti/zatvoriti daljinskom komandom, odnosno podvlačenje noge ispod branika. Ukoliko ste se zapitali ima li prostora za rezervni točak „ćopavac“, odgovor je negativan, skromna zapremina rezultat je hibridne koncepcije, odnosno baterija u dnu prtljažnika, računajući i klasičnu bateriju od 12V. Za vlasnike kojima treba više, Lexus je predvideo aerodinamični krovni prtljažnik od 300 litara, naravno uz doplatu!

2.0 Hybrid/184 i „basta“!

Iako na sajtu za hrvatsko i slovenačko tržište pronađoh Lexus UX 200 s isključivo benzinskim agregatom 2.0/171 ks, u Francuskoj je ponuđena samo vožena hibridna verzija, i krajem prošle godine spomenuta 100 % električna UX 300e od 204 ks, s baterijom od 54,4 kWh (po WLTP normama ima autonomiju od 315 km). Klasični benzinac je osetno jeftiniji, u Sloveniji se recimo prodaje za 30.900 evra, što je za 5.000 evra jeftinije od voženog UX 250h. Samim tim, mogli bismo se zapitati vredi li investirati toliku sumu novca u jedan samopuneći hibrid snažniji tek za 13 ks?

Možemo ali nećemo, neka to ostane na potencijalno zainteresovanim kupcima, bitnije je da vidimo šta zna i ume ovaj naš? Da je hibrid jasno je odmah po „paljenju“, no u odsustvu bilo kakvog zvuka motora neupućen vozač ponovo će pritisnuti na dugme Start i ugasiti ga. Jer sve dok u bateriji ima energije, ili se odmah uključi neki od većih potrošača, pokreće se na struju. Nežno, s laganim stopalom na gasu, može čak i preći par kilometara u 100% električnom režimu, koji se po želji aktivira prekidačem na centralnoj konzoli. U protivnom, odmah se diskretno aktivira termički blok od 152 ks, s obrtnim momentom od 190 Nm. Sa svoje strane električni motor razvija 109 ks i čitavih 202 Nm, no kako se ove vrednosti ne sabiraju na kraju ne znamo koliki je maksimalni obrtni moment, za razliku od maksimalno deklarisane snage od 184 ks.

Pomalo zbunjen, u prvom kontaktu pokušavam da ukapiram kada koji agregat radi, no sistem funkcioniše toliko diskretno i sinhonizovano, da ovo u suštini i ne treba da interesuje vozača. Naravno da se benzinac čuje kada se snažno nagazi na papučicu gasa, posebno kada se angažuje progam Sport +, čime se ostvaruju veoma dobra ubrzanja i pre svega međuubrzanja (samo 6,3 s od 80-120 km/h). Do 100 km/h UX 250h stiže za 8,5 s, i veoma brzo do maksimalnih 180 km/h. Sasvim dovoljno za francuske auto-puteve, gde se pri ovoj brzini izgubi vozačka dozvola i konfiskuje vozilo (ukoliko se radi o „ponavljaču“), no malo za pojedine nemačke auto-banove i znatno inferiornije od gore navedenih konkurenata, koji poguraju i preko 220 km/h.

Za pohvalu je i odlična izolacija kabinskog prostora, mekoća komandi i udobnost ogibljenja. U zavisnosti od završnog niva ili uz doplatu, može biti aktivno, kao u našem slučaju, ili klasično. Izborom progarama Sport + osetno se ukruti, uz smanjenu asistenciju upravljača i maksimalnu snagu oba agregata, ovaj Lexus postaje znatno agresivniji, performantniji. Kome treba više polivalentnosti može doplatiti 1.550 evra za integralni pogon, u tom slučaju ugrađen je još jedan elektro motor na zadnjoj osovini. Naravno da time UX ne postaje nekakav terenac (klirens iznosi skromnih 16 cm), niti su mu performanse poboljšane kao kod pojedinih SUV (nekadašnja grupacija PSA u 3008 i Grandland X ubacuje 4×4 pogon, kada snaga s 225 ks poraste na 300 ks).

Sve u svemu vozna dinamika je bez ikakvih zamerki, s tim da UX 250h uvek ostaje primerno udoban. Podsećanja radi, platforma i pogonska grupa su identični kao kod Toyote C-HR 2.0 Hybrid, ali su na kraju inženjeri Lexusa imali poslednju reč. Znanje i iskustvo Toyote s hibridima (23 godine od prvog modela i preko 17 miliona prodatih jedinica), osim u odličnoj sihronizaciji oba motora ogleda se i u niskoj potrošnji, što je normalno ukoliko se zna da se u pojedinim okolnostima (grad) i do 70% vožnje odvija na struju.

Za ne poverovati je da se po Parizu može zadovoljiti sa samo 5-6 litara, odnosno i s manje od 5 litara na otvorenom putu, pod uslovom da se njega ne izvlači i poslednji atom snage. No, čak i tada ne uspeh da prebacim 7,5-8 litara, u sličnim uslovima jedan klasični benzinac, slične snage, „ladno“ bi popio 11-12 litara. Proizvođač kao po običaju preteruje i deklariše prosečnu potrošnju od 4,1 l (CO2 iznosi 94 gr/km), no realni prosek je negde oko 5,5 do 6 lit, što je i dalje odličan podatak za jedan SUV od 1.620 kg, koliko teži voženi sa svom opremom. Nije malo ali nije ni preterano, zahvaljujući bogatoj upotrebi alumijiuma.

Pozitivno me je iznenadio i CVT menjač, iako poznat po svojoj sporosti, da ne kažem lenjosti. Jer ovde se nema osećaj da „melje“ u prazno, zvuk motora propocionalan je s ubrzanjima. Stiče se utisak kao da zaista poseduje „brzine“, uostalom kada se ručica menjača privuče ka sebi, mogu se menjati i ručno (ukupno 6). Jednim delom zahvaljujući njemu, pod stopalom zaista osećamo navedenih 184 ks, ne kao kod starijih Toyota koje sam bio u prilici voziti, gde sam se zapitao gde nestadoše deklarisani „konji“.

Tek poređenja radi provozah jedan 5-6 godina star Prius od mojih komšija UBER vozača, koji masovno koriste ovaj model. Razlika je zaista flagrantna, kao i upotrebljeni materijali u unutrašnjosti, očigledna je dakle želja da se Lexus distancira od matične kuće. U tome uglavnom i uspeva, ali po koju cenu!? Iako voženi UX 250h u Sloveniji košta par hiljada evra manje nego li u Francuskoj, to ga sprečava da dogura do 50.000 evra! Za uzvrat, praktično sve što se poželeti može uračunato je u ovu cenu, čak i oprema koja se u principu doplaćuje kod premijum modela.

Mislim pre svega na metaliziranu boju, kožna sedišta s tri memorije, ujedno grejana i ventilirajuća, lisnata bočna stakla, električni stakleni krov, aluminijumske naplatke s gumama dimenzija 225/50 R18, prednja trostruka LED svetla, alarm, fantastičan hi-fi sistem Mark Levinson s 13 zvučnika, kamere napred i pozadi s pogledom od 360°, analogni časovnik Lexus, kao i sve elektronske sisteme, računajući i adaptivni tempomat.

Ne uzmite ovo zdravo za gotovo jer oprema može da varira od tržišta do tržišta, no globalno uzevši UX 250h je retko bogato opremljen, što se odnosi i na bazičnu verziju. Ako zbog ničeg drugog onda zbog toga i izvesne „egzotičnosti“ ovaj Lexus zaslužuje pažnju, mada je i odnos performanse/potrošnja za svaku pohvalu. Mane sam isto tako naveo, te se nakon svega navedenog možemo zapitati kome je zapravo namenjen ovaj luksuzni SUV?

Na pamet mi odmah padaju mladi i dinamični kadrovi, bez ili sa omanjom familijom. No i „metuzalemi“ kao što je moja malenkost se u njemu savršeno osećaju, posebno ukoliko imaju izvesnu ekološku svest. Rafiniran, udoban i prijatno uzdignut, u svakom pogledu mi je dobro „leg’o“! Od kako su se deca udaljila od nas skroman prtljažnik i prostor na zadnjoj klupi nisu mi više mana, na duži put uglavnom idemo u dvoje ili avionom. Osim toga, Lexus nije toliko izvikan kao nemački premijum modeli, a i „potražnja“ (čitajte krađa) za njim je znatno manja. Ostaje cena, evidentno visoka, ali i to se može relatizovati jer je na kraju jeftiniji od ovih. Uostalom tu je Toyota za one s plićim džepom, spomenuti C-HR nije ništa skučeniji, plus je jeftiniji za više hiljada evra.

Tekst i fotografije: Perica Rajković

	Dobre strane:
	Odnos potrošnja/performanse, sinhronizovan rad oba agregata, opšta udobnost, kvalitet fabrikacije, bogata oprema, vozna dinamika, cena u poređenju s premijum konkurentima
	Loše strane:
	Prostor na zadnjoj klupi, zapremina prtljažnika, maksimalna brzina, skroman rezervoar za gorivo, cena u poređenju s konkurentima „generalistima“, ograničen izbor agragata

(4975)