Analiza: Kako to što prodavci ne nude elektromobile može postati problem za VW?
Grupacija okupljena oko Volksvagena pokušava da se prikaže kao ekološki prihvatljiv konstruktor automobila, posebno nakon prevare poznate u svetu pod nazivom dizelgejt. Herbert Dis, je kao šef Volkswagena javno objavio da je usmerio kurs razvoja koncerna ka promociji elektromobilnosti i smanjenju štetne emisije ugljen-dioksida. On takođe poziva na donošenje strožih propisa o neželjenim emisijama i intenzivnije odmazde prema onima koji nedovoljno mare za uticaj jedinjenja CO2 na prirodu.
Možda se i može smatrati jednim od pionira u automobilskoj industriji kada je u pitanju zaštita klime, ali se mnogima u kompaniji, ovaj iznenadni električni zaokret očigledno može učiniti prebrzim. Organizacija za zaštitu životne sredine Greenpeace sada optužuje VW grupu da ne žele da proizvode više električnih automobila nego što je apsolutno neophodno, kako izveštava „Wirtschaftswoche“.
Razlog tome se može pronaći u činjenici da se konvencionalni automobili i dalje bolje prodaju od čisto električnih pandana, čija je cena koštanja (proizvodna cena) još uvek značajno više, zbog skupjih sirovina, u prvom redu.
Dileri i kupci su još jedan potencijalan, a možda i realan problem. Predstavnici pretežno nezavisnih distributerskih kuća bi mogli da ometaju planove šefa Volkswagena, što može postati biti problem i za sam konglomerat.
Greenpeace: Distributeri savetuju kupce da ne kupuju električni automobil
Na osnovu studije, Greenpeace je otkrio da se mnogi trgovci ne slažu sa promenom i još je verovatnije da će savetovati kupce da ne kupuju električna vozila.
Ukupno je 56 misterioznih (lažnih) kupaca poslato u pedeset izložbeno-prodajnih salona Volkswagena u 38 različitih nemačkih gradova. Ispitanici su se predstavili kao kupci električnog heča ID.3 s amblemom VW.
Ipak, električno vozilo im je preporučeno u samo 25 slučajeva, od ukupno podsetićemo 56 upita. To je bio slučaj čak i onda kada su testni kupci izričito naveli ID.3 kao prioritetnu želju i nisu mogli da odluče „između električnog ID.3 i konvencionalnog Golfa“. Prema rečima Benjamina Gersa, stručnjaka za mobilnost iz organizacije Greenpeace, prodavci su često izražavaili sumnju ne samo u vezi sa ID.3, već i u pogledu celokupnog koncepta električne mobilnosti.
Prema mišljenju ekološke organizacije Greenpeace, nisu samo prodavci odgovorni za lošu prodaju modela ID.3. već je i VW odgovoran jer daje mlake podsticaje distributerskoj mreži, kako bi se pospešila prodaja elektromobila. Ovo važi posebno znajući da sa novim prodajnim sistemom koji je VW uveo za ID.3, trgovci jedva da i imaju koristi od prodaje čisto električnih vozila.
Distributeri svedeni na nivo amebe
Dok je sada VW direktni ugovorni partner spram kupaca, prodavcima je preostalo samo da preuzmu ulogu prodajnih agenata. To znači da distributeri kupcima uglavnom nude savete, probne vožnje i organizaciju isporuke. Više ne morate sami da unapred finansirate nabavku vozila, čime minimizirate finansijske rizike. „Ovako organizovan poslovni model, onaj u kom su distributreri samo posrednici, odnosno agencije, pruža nam nam priliku da osiguramo posebno visoku stabilnost cena (…) pomoću heča ID.3. To je pak osnova za sigurnu i odgovarajuću proviziju za naše trgovinske partnere“, stigla je izjava iz Volkswagena za„ WirtschaftsWoche “.
Sudeći prema analizi organizacije Greenpeace, međutim, ovako postavljen poslovni model sadrži ozbiljne nedostatke za poziciju dilera. Oni su izneli pomenutoj organizaciji za zaštitu životne sredine, da je prvobitna osnovna marža od 16 do 18%, koliko su ostvarivali pri prodaji konvencionalnih automobila, novim konceptom, pala na svega 6% zahvaljujući novom sistemu prodaje, odnosno zahvaljujući „genijalnim potezima uprave Volkswagena“.
Iz Volkswagena nije stigao nikakav komentar povodom ovoga. Povrh svega, da bi prodajom elektromobila uopšte mogli zaraditi novac, distributeri više ne mogu da nude kupcima sopstvene popuste.
Trgovci i prodavci ne zavise samo od osnovne marže, već i od pružanja pratećih usluga kupcima kao i od ostvarenih dodatnih bonusa koje proizvođači odobravaju na kraju godine, a što je opet deo marže. Kada pričamo o bonusima, treba reći da se oni ostvaruju, na primer, i prodajom demonstracionih (test) vozila, ili pak određenog broja automobila ili odabrane opreme.
Međutim, prema distributerima Volksvagena, ne postoji posebna, zahtevana kvota u pogledu broja plasiranih elektromobila koju oni moraju da ispune, niti je predviđena posebna isplata bonusa za veći broj prodatih električnih automobila, ili pak automobila s nižim emisijama CO2.
Odmakli bismo mnogo dalje s elektromobilnošću da postoji odgovarajući sistem nagrađivanja
U stvari, VV ovo nije demantovao kako prenosi list „Wirtschaftswoche“: „ Kod prodaje električnih vozila ili pak konvencionalnih automobila, ne ostvaruje se neka posebna komponenta u određivanju bonusa, već se prema njima jednako postupa, nezavisno od toga da li je u pitanju realizacija tradicionalnog ili električnog četvorotočkaša“.
Dalje, bruto provizija (razlika između prihoda od prodaje i nabavne vrednosti) predstavlja važan prihod za dilere i prodavce, ali je to takođe dovodeno u pitanje zahvaljujući primeni novog sistema prodaje elektromobila. Za razliku od Volkswagenovih modela iz porodice ID, prodavci i dalje mogu dobiti visoku cenu za konvencionalne automobile, primenom svojih pregovaračkih veština.
Pored toga, prodavci iskazuju tendenciju da prodaju manji broj električnih vozila i zbog velike količine saveta i pojašnjenja koje je neophodno pružiti kupcu takvog tipa vozila. „Mi bismo otišli daleko dalje u elektromobilnosti da postoji adekvatan sistem koji nagrađuje dilere i prodavce koji prodaju takve automobile. Umesto toga, apsurdno je i situacija je potpuno obrnuta. Kupci nas za dvostruko nižu zaradu, opterećuju razgovorom dvostruko više“, rekao je Volf Varnke, generalni direktor auto kuće Varncke za germanski poslovni list „Wirtschaftswoche “.
Umesto da nastavi da promoviše prodaju automobila pogonjenih dizel i benzinskim motorima, VW bi imao mnogo mogućnosti, na primer prekvalifikacijom osoblja, bonusima ili subvencijama za oglašavanje, da promoviše prodaju pojedinačnih električnih modela, i da podrži distributere i prodavce. „Ali uprkos umerenim prodajnim uspesima, proizvođač ovo teško koristi sa ID.3“, kaže Gers.
AutoRepublika
(610)
U kojem to svemiru dileri auta imaju 16% – 18%? 😂😂😂 Možda 6% – 8% brutto i to za skuplje aute prije popusta, poklona itd. Za B segment 3% – 4% ako.
Uhuhu. Verujte da imaju. Pogledajte im bilanse, ako znate da ih čitate i videćete da neretko prodavci premijum vozila imaju i 22 – 24% bruto marže, a da prodavci „običnih“ automobila glatko ostvaruju po tih 16 do 18 posto. Radio sam analizu iz hobija i na bazi javno dostupnih podataka, pa vam na osnovu toga pričam. Ima članaka na portalu, ako kucate „Čitam ti dušu kroz bilanse“ naći ćete za distributere više marki.
Na kojem tržištu? U Hr provjereno ne, a sumnjam da je u Srbiji drugačije. Pričamo o dilerima (maloprodaji), ne o uvoznicima.
Branko, pa rekoh vam odakle mi to, čak sam naveo i članke koje na portalu možete da pročitate. Dakle, odgovorio sam vam sveobuhvatno na pitanje i pre nego ste ga napisali u komentaru.
Zvezdane, pročitao sam članak, hvala. Ipak nisam promijenio mišljenje, jer su podaci iz 2017 već zastarjeli. No čak i u članku se naglašava nesrazmjer između veleprodajne i maloprodajne marže u korist uvoznika. Vidim da dilere nazivate poddistributerima, na njih sam mislio. Osim toga, neki prijatelji rade u maloprodaji, pa sam imao uvid i u komercijalne politike nekoliko marki. Najviše nominalno imaju premium marke (uz najveće očekivane popuste), a najniže masovne marke. U prosjeku se to kreće onako kako sam napisao. Marže na RD su nekoliko puta veće i maloprodaja uglavnom preživljava na postprodaji. Primjer Toyota centra u Srbiji vam sve… Pročitaj više »
Veliki pozz dragi Branko, dopisijemo se i po drugim pitanjima 🙂 biće da je razlika, manje-više terminološke prirode, a neka relativno sitna razlika proizilazi i iz toga što je bonuse koji se izračunavaju na kraju godine, računam kao deo razlike u ceni, za razliku od toga kako su trgovci nekada knjižili 🙂
Hvala Zvezdane, veliki pozdrav i vama. Mogu se složiti po pitanju terminologije, ali postoje i razlike između brdovitog Balkana i Njemačke; barem do sada su dileri u Njemačkoj bili zaštićeni raznim cehovskim i drugim regulativama. Mislim da se to mijenja te da se Zapad približava Balkanu. Trenutno mi se čini da sve ide u pravcu internetske prodaje, a trgovci će biti puki “delivery point” uz neku vrstu “glavarine” po klijentu kako bi poslovno opstali. Nešto slično već prakticira Tesla Motors.
Delimo zapažanja. Zaista i jeste nerezonski da se čine tako visoki troški prodaje. Veoma često je mali broj kupaca u salonima, kad ih uopšte ima, ali je broj ljudi uvek pozamašan. Sve to uvećava maržu, mada da se opet vratimo na početak, problem su apsolutno nezasiti proizvođači, to jest njihovi vlasnici i rukovodstvo. Kada bi mogli da razviju poslovni model da im šaljemo novac, bez da prstom mrdnu, verujem da bi im se ostvarili životni snovi.
👍
A kad računaš maržu? Nakon pokrića svih troškova (na osnovu pretpostavljenog obima poslovanja) ili je dodaješ na nabavnu cijenu robe i zavisnih troškova nabavke, pa onda iz te razlike pokrivaš ostale troškove (plate, zakupnina, energenta…)? U prvom slučaju 6-8% je dovoljno,. A u drugom 15% je minimalno (osim kad su akcije)…
U prvom slučaju se to zove (bruto) marža, a u drugom se radi o stopi dobiti (profita). Smajli
Hvala Zvezdane i sam se bavim analizom različitih poslovnih modela.
Ovaj drugi se zove projektovani profit koji ne mora da se ostvari , može se otići i u minus 😉. Mada stručni termini i termini koji se koriste u štampu ne moraju da korespondiraju, zato sam i naveo oba „modela“. Ako u maloprodaji ne možeš ostvariti profit, onda ćeš izaći iz „kola“. Možeš progutati gubitak nekoliko godina ali onda dođe prirodni kraj. Sjećam se kad sam profesora marketinga pitao kako primijeniti marketing kod proizvoda gdje cijena dominantno određuje tražnju. Odgovor mi još odzvanja u ušima i često sam ga primjenjivao: Pa marketing je i odustati od posla…
Ne, nego nakon eventualnog popusta u salonu, znači razlika između nabavne i prodajne cijene. Maloprodaja već dosta dugo nije profitabilan posao, ali kad jednom uđeš “u kolo”, nije lako izaći.
Evo kako, sad je sve jasno, im različitih metoda računanja procentnih računa 😂🤣 https://rs.sputniknews.com/regioni/202012201124151868-cenovnik-iz-dalmacije-koji-je-nasmejao-mnoge/
Dakle svaka priča o ekologiji završava sa ekonomijom, i to ne zdravom – dugoročnom, već onom kratkoročnom- špekulantskom …
EV sekta
„Kupci nas za dvostruko nižu zaradu, opterećuju razgovorom dvostruko više“
Zlo kada kupac pita, zlo kada ne pita. Prokleta avlija.
Najbolje da dođeš i uzmeš najskuplje auto bez puno pitanja…kruha bez motike, svi bi tako.
Gdje da dođeš? Naručio internetom… A možda ajde bolje da prije toga dobiješ katalog sa uzorcima materijala da ih pošteno ispipaš, jer tako se sad auti testiraju…😂