Zanimljivost dana: Ruski GAZ je proizvodio Chrysler i prodavao ga kao Volgu

Iako se njihova politička idealogija ne može razlikovati više od toga koliko se već razlikuje, iako i svoje nacije doživljavaju kao sasvim suprotsavljene nacije, Amerikanci i Rusi zapravo imaju mnogo toga zajedničkog. To se posebno može primetiti ukoliko pogledamo automobilsku industriju.

Iz obe države su debitovali neki zaista glomazni proizvodi sa astronomskim cenama, a o sličnosti vojne opreme bismo mogli da napišemo dosta stranica. Ipak, ovaj put ćemo se koncentrisati na četvorotočkaše i jedan od modernijih pokušaja da se pod licencom američke firme izdradi sovjetski automobil. Reč je o modelu Volga Siber koji je opstao na tržištu svega tri godine.

GAZ (Gorkovsky Avtomobilny Zavod) je pružao jedan od prvih masovno proizvedenih automobila u Sovjetskom Savezu. Kompanija je osnovana 1929. godine kada je GAZ kupio licencu od Forda i to za proizvodnju Modela A, a do 1938. godine fabriku će napustiti više od 100.000 jedinica. To je bio tek početak veze sa „Jenkijima“ pa su mnogi modeli GAZ-a kroz istoriju bili američke kopije, a posebno se izdvajaju legendarna Volga kao i premijum limuzina Chaika.

Ipak, do početka 21. veka, Volga je definitivno pokazivala godine dok je GAZ isključivo zavisio od prodaje kombija i kamiona. S druge strane okeana, u američkoj saveznoj državi Mičigen, Chrysler se spremao da premijerno prikaže treću generaciju modela Sebring i modernizovao je fabriku u gradu Stirling Hajgts.

Sebring, kao i njegov mehanički blizanac Dodge Stratus, nikada nije uživao Bog zna kakvu reputaciju, iako je nudio veliki izbor opcija i opreme. Primera radi, bio je jedan od retkih automobila u klasi, dostupan kao limuzina, kupe i kabriolet, a GAZ je očigledno nešto video u njemu pošto je odlučio da kupi celokupnu opremu i prebaci je u Nižni Novograd. Ovo nije bio prvi put da dve kompanije sarađuju i godinama ranije Amerikanci su isporučivali neke od motora za model Volga.

U svakom slučaju, GAZ se dao na posao. Kontaktirana je britanska firma UltraMotive da osveži dizajn, a iako su modifikovani farovi i maska hladnjaka, verovatno niko nije bio zavaran o kom automobilu je zapravo reč. Dogovor je zahtevao da Chrysler nastavi sa proizvodnjom motora i ostale mehanike u svojoj fabrici u Meksiku, koja bi zatim bila poslata u Rusiju, gde bi GAZ sklopio vozilo. Očekivana je godišnja proizvodnja od oko 40.000 jedinica, a četvorotočkaš je dobio ime Volga Siber.

Kupac je mogao da bira između dva paketa opreme. Onaj osnovni pod imenom Comfort je pružao 2,0-litarski benzinski motor sa 141 konjskom snagom i bio je relativno bogato opremljen. Spomenućemo da je među standardnom opremom bio klima uređaj, ABS, servo volan, vazdušni jastuci za vozača i putnike, audio sistem sa šest zvučnika i pomeranje sedišta na dugme.

Možda pobrojana oprema zvuči kao nešto šta se očekuje od nekog modernog vozila, ali ćemo spomenuti da je Siber debitovao 2008. godine s cenom koja je niža od današnjih 15.000 evra. Za one koji su bili spremni izdvojiti nešto više novca, tu je bio i Lux paket sa moćnijim 2,4-litarskim benzincem, kožnim enterijerom, boljom zaštitom protiv krađe i još mnogo toga.

Proizvodnja je zvanično startovala 25. jula 2008. godine u prisustvu ruskog predsednika Vladimira Putina, ali i diplomate iz američke savezne države Mičigen. GAZ se nadao do kraja godine proizvesti 20.000 jedinica, a onda udvostručiti prodaju do 2009. godine. Pored civilne prodaje, kompanija je planirala da predstavi i model za flotnu ponudu pošto je kapacitet fabrike bio 100.000 jedinica.

Iako je prodaja započela prema očekivanjima, svetska recesija iz navedenog perioda je smanjila potražnju za novim automobilima u većoj meri. Kada GAZ okonča proizvodnju na kraju 2010. godine, tek 8.952 jedinice će napustiti fabriku. Istovremeno je prekinuta prodaja i ostalih verzija Volge, čime je GAZ okončao istoriju dugu čak 54 godine.

Oni koji su imali prilike da voze Siber uglavnom imaju reči pohvale. Kažu da završna izrada enterijera nije baš najbolja, što se i očekivalo od nekog američkog automobila, kao i da potrošnja ume da dostigne brojku od 14 litara na 100 kilometara (na autoputu iznosi podnošljivijih sedam litara), ali po pitanju pouzdanosti nema pravca.

Na internetu se mogu pronaći priče vlasnik kako su prešli više od 300.000 kilometara samo sa regularnim održavanjem mehanike, a posebno hvale prostor, udobnost i snagu za automobil sa relativno niskom cenom.
Ironičan je podatak da je istorija putničkih vozilia iz GAZ-a startovala i završena sa licencom američkih četvorotočkaša.

Zoran Tomasović

(2933)