1. Почетна
  2. Istorija
  3. Zanimljivost dana: Knjiga koja je promenila američku automobilsku industriju
Zanimljivost dana: Knjiga koja je promenila američku automobilsku industriju

Zanimljivost dana: Knjiga koja je promenila američku automobilsku industriju

448
5

Bezbednost je u današnja vremena jedna od ključnih prodajnih karakteristika novih automobila. Sve osim maksimalnih ocena na testovima se smatra neuspehom, a proizvođači se često suočavaju sa rekordnim kaznama ukoliko se propusti dokažu na sudu. Znajući sve to, teško je zamisliti, da sve do sredine šezdesetih godina prošlog veka u američkoj industriji, gotovo i nije bilo zakona koji bi štitili kupce, a onda je jedna knjiga mladog advokata promenila sve to.

Iako zvaničnih državnih zakona praktično nije ni bilo, mnogi proizvođači su pokušavali da reklamiraju bezbednosne karakteristike svojih automobila, s ciljem da privuku kupce.

Prvi poznatiji pokušaj se desio sredinom tridesetih godina prošlog veka, kada je debitovao legendarni Chrysler Airflow. On je imao posebnu zaštitu za agregat zahvaljujući kojoj bi u direktnom sudaru postojale manje šanse da se povredi vozač kao i šoferšajbnu koja je kompletno ispadala pri kontaktu i na taj način sprečavala posekotine putnika.

Airflow nije uspeo u svom pokušaju da privuče kupce najviše zbog neproverenog aerodinamičnog stila, a slična situacija je zadesila i legendarni konceptni model Tucker Torpedo desetak godina kasnije.

Posle Drugog svetskog rata proizvođači su po prvi put ponudili i bezbednosne pojaseve kao deo opcione opreme, ali se malo ko odlučivao za njih. Primera radi, tokom 1956. godine samo 2% kupaca novih automobila je izabralo ovu opciju iako je cena bila cimboličnih 27 dolara (oko 257 zelenih novčanica prema današnjoj vrednosti novca). Činilo se da standardni način poslovanja u Detroitu funcioniše kao i decenijama ranije i da izmene nisu potrebne.

To nas dovodi do mladog advokata po imenu Ralf Nejder koga možete videti na donjoj fotografiji. Rođen 1934. godine, Nejder je bio edukovan na čuvenim fakultetima Prinston i Harvard i posvetiće ceo život radu na zaštiti interesa potrošača, a nekoliko puta će se i kandidovati za predsednika Amerike.

Međutim, početkom šezdesetih godina je još uvek bio advokat za koga niko nije čuo. A onda je njegova knjiga “Unsafe at Any Speed” (“Nebezbedan pri bilo kojoj brzini”) stigla u centar pažnje i napisala istoriju. Prve stranice knjige su analizirale samo tržište i zaključile da u saobraćajnim nesrećama godišnje gine oko 40.000 osoba i da cifra svake godine raste. a osiguravajuće kompanije svake godine potroše oko 8,3 milijardi dolara da pokriju troškove štete, lečenja i izgubljenih plata.

Naravno, kompanije bi povratile novac tako što bi od mušterija naplaćivale veće sume za svoje usluge, pa je Nejder zaključio da ukoliko automobilske firme urade svoj deo posla onda bi i potrošači jeftinije prošli.

Njegova prva žrtva je bio Chevrolet Corvair (naslovna fotografija). Tokom 1960. godine tri najveće kompanije General Motors, Ford i Chrysler su predstavili svoje prve moderna kompaktne automobile u vidu modela Chevrolet Corvair, Ford Falcon i Plymouth Valiant. Dok su Falcon i Valiant bili samo umanjene verzije većih modela, Corvair je bio sprecifičan po podatku da je pružao bokser agregat sa šest cilindara postavljenih pozadi.

Takav potez ne samo što se nije dopadao kupcima već je doneo i određene bezbednosne probleme. Zbog lošeg rešenja zadnjeg ogibljenja i velike težine koju je isto moralo da nosi, zadnji kraj je bio Corvairova Ahilova peta. Prilikom ulaska u krivinu nešto većom brzinom, zadnji kraj bi svojim težinom ugrozio trakciju prednjih točkova koji su u ekstremnijim uslovima često gubili kontakt s podlogom. U tim slučajevima, izletanje sa puta je bilo neminovno.

Posebno nesigurna je bila prva generacija ovog automobila (1960.-1963.), a kada je Nejder uradio detaljnu pretragu shvatio je da već postoje na stotine žalbi nezadovoljnih vlasnika. Među njima nisu bili samo “obični smrtnici” već i familija čuvenog komičara Ernija Kovača koji je poginuo upravo za volanom Corvaira. Nejderovo istraživanje će pokazati da je Chevrolet ignorisao čvršće amortizere koji bi sigurno spasili živote u želji da održi troškove razvoja nižim.

Prva linija odbrane General Motorsa je bila u zoni prebacivanja krivice na kupce. U ovom slučaju američki gigant je donekle i imao pravo, posebno zato što je u servisnoj knjizi specifiran zahtev da pritisak u prednjim pneumaticima (15 psi) mora biti niži od zadnjih (26 psi). Većina vlasnika automobila je bila navikla da održava identičan pritisak pa tako nije ni obraćala pažnju.

Takva odbrana nije donela rezultate pošto je Nejder tvrdio da je General Motors bio dužan da javno objavi takvo upozorenje, pa je tada najveći svetski proizvođač odlučio da se koncentriše na samog advokata. Unajmljen je tim privatnih advokata s ciljem da pronađu mrlju u njegovom životu.

Proizvođača je najviše interesovalo zašto 31-godišnji Nejder još uvek nije oženjen pa je unajmio grupu prostitutaka i pokušao da ih uslika “u akciji”. Kada ovaj potez nije dao željene rezultate, General Motors je tvrdio da je advokat anti-semita zato što su njegovi roditelji poreklom iz Libana. Nejder je na kraju tužio kompaniju za invaziju na njegovu privatnost i uspeo da dobije odštetu od 425.000 američkih dolara (oko 3,4 miliona dolara prema današnjoj vrednosti novca) kao i javno izvinjenje.

Iako je Corvair bio u centru pažnje radnje u knjizi, ni ostali proizvođači nisu bili pošteđeni. Inostrani modeli kao što su Volkswagen “Buba” i Renault Dauphine su kritikovani zato što vozaču i putnicima ne pružaju nikakvu zaštitu, dok su američki modeli iz pedesetih godina služili kao primer agresivnog stila koji može da pešacima nanese velike povrede.

Naravno, nisu se svi složili sa Nejderom. Određenoj grupi kritičara je zasmetalo što je fokus samo na automobilima i što vlasnici, koji se nisu udostojili da pročitaju obična uputstva, ne snose nikakvu krivicu. Kasniji testovi na račun Corvaira će kasnije pokazati da on nije ništa manje bezbedan u sudarima u poređenju sa domaćom konkurencijom i da je značajno bolji nego spomenuti “Buba” i Dauphine.

Posle “Unsafe at Any Speed” karijera Nejdera je eksplodirala, a i u današnja vremena radi u nevladinim organizacijama s ciljem da poboljša život građana. Chevrolet je bio primoran da opozove i popravi Corvair, a narednih godina će bezbednost i mere u pogledu čistoće izduvnih gasova igrati sve veću ulogu.

Kao rezultat uticaja ostvarenog popularnošću navedene knjige je osnovan i Institut za Bezbednost u Saobraćaju (NHTSA ili National Highway Traffic Safety Administration) 1970. godine, koji je tokom poslednjih pet decenija je igrao veliku ulogu u nekim od najvećih opoziva u američkoj automobilskoj industriji.

Zoran Tomasović

(448)

Komentari objavljeni na portalu "Auto Republika" ne odražavaju stav vlasnika i uredništva, kao ni korisnika portala. Stavovi objavljeni u tekstovima pojedinih autora takođe nisu nužno ni stavovi redakcije, tako da ne snosimo odgovornost za štetu nastalu drugom korisniku ili trećoj osobi zbog kršenja ovih Uslova i pravila komentarisanja. Strogo su zabranjeni: govor mržnje, uvrede na nacionalnoj, rasnoj ili polnoj osnovi i psovke, direktne pretnje drugim korisnicima, autorima novinarskog teksta i/ili članovima redakcije, postavljanje sadržaja i linkova pornografskog, politički ekstremnog, uvredljivog sadržaja, oglašavanje i postavljanje linkova čija svrha nije davanje dodatanih informacija vezanih za tekst. Redakcija "Auto Republike" zadržava pravo da ne odobri komentare koji ne poštuju gore navedene uslove.
guest
5 Komentara
Inline Feedbacks
View all comments
s mile

svaka mu čast, počeci borbe protiv proizvođača, koji uštede malu cifru para na račun nebezbednosti, i oteraju nekog u smrt

Yankee

Ima toga, ali valjda i vlasnik ima odgovornost da procita i prati uputstva. Veliki broj smrtnih slucajeva u Corvairu se ne bi ni desio da su vlasnici samo procitali uputstva i odrzavali pritisak u gumama kako ta uputstva kazu. Nader je “osnovao” mnoge kasne tuzbe gde musterija ne snosi nikakvu odgovornost za svoje postupke i mnogi advokati su se obogatili zahvaljujuci tome. U Americi je posebno poznata prica o babi koja je kupila solju kafe u McDonaldsu i onda je prolila po sebi i onda tuzila McDonalds za opekotine i dobila odstetu od skoro $3 miliona. Zbog Nadera licna odgovornost… Pročitaj više »

s mile

jel to ono, press any key, a nigde na tastaturi nema da piše ANY…. 😉

Bungi

Odličan je bio taj Ševrole Korver, prvi šetoklipni bokser vazduhom hlađen,veoma pouzdan. Predstavljen tri godine prije Poršea.Ipak, težak zadnji pogon nije za svakoga.Proizvođac je napravio propust u konstrukciji, zadnja oscilujuća ramena nisu imala tvrđe amortizere i što je još važnije, antirolbar-stabilizator protiv prevrtanja, što ga je na kraju, veoma skupo koštalo.

Yankee

Corvair je bio razlog zasto su Amerikanci postali manje inovantni, posebno na jeftinijim autima. Jer ga je po prodaji debelo nadmasio Ford Falcon, koji je bio jedan obican prost i jednostavan kompakt i ni priblizno inovantan kao Corvair. Posle je GM pratio formulu Falcona na svom Chevy II i taj auto je bio daleko popularniji od Corvaira. Ista stvar se desila i sa nekim drugim GM autima, tipa Oldsmobile Toronado i Buick Riviera u poredjenju sa Fordom Thunderbirdom.