Istorija automobila je, može se reći, podjednako burna kao i ljudska istorija. Postojali su mnogi modeli kojih se danas gotovo niko i ne seća, mnoge marke su nastajale i gasile se. Kolega Tomasović nas povremeno podseti na neke proizvođače i modele za koje nismo ni sanjali da su postojali, naročito ne u Americi. Mada, i Evropa ima svoje proizvođače koji su davno prešli reku Stiks. Pomenuti kolega Tomasović nam je nedavno spomenuo jedan zanimljiv model s kraja dvadesetih godina prošlog veka. U pitanju je Opel 24/110 PS Regent.
Predstavljen je novembra 1928. na sajmu u Frankfurtu kao limuzina sa četvoro vrata, ali i u konfiguraciji kao dvovratni kupe. Naziv 24/110 potiče od toga što je automobil spadao u klasu 24, po nekakvoj poreskoj kategorizaciji, dok se druga numerička odrednica slagala sa Regentovih 110 konjskih snaga. U Opelu su uvek voleli da daju automobilima imena koja se vezuju za vojsku i vladare, tako da naziv Regent (vršilac kraljevske vlasti) uopšte ne iznenađuje.
Automobil je bio dugačak 5,4 metara, u širinu se prostirao na 1,83 metara dok je bio visok 1,76 metara. Međuosovinski razmak je iznosio ogromnih 3,7 metara, dok je masa bila na nivou od čak 2.200 kilograma.
Ovaj model je imao motor čija je zapremina dostizala 6 litara (5.972 cm3), sa redno postavljenih osam cilindara. Kao što rekosmo, agregat je isporučivao 110 konjskih snaga pri 3.200 obrtaja kolenastog vratila, dok je maksimalni obrtni moment iznosio od 231 Nm, i bio je dostupan tek pred kraj skale, odnosno pri 2.800 min-1.
Posebno je zanimljivo je to što je ovaj osmocilindrični motor bio prvi i jedini koji je Opel sam konstruisao. Snaga se prenosila na zadnju osovinu pomoću suvog kvačila s više lamela, trostepenog ručnog menjača i pogonskog vratila sa zglobovima od tkanine.
Navedena maksimalna brzina bila je 100 km/h. Sa promenljivim brzim zupčanikom iz Maybacha, koji je bio dostupan uz doplatu od tadašnjih 1.000 nemačkih maraka, automobil je efektivno posedovao šest stepeni prenosa za vožnju u napred, kao i dodatna dva za vožnju unazad, povećavajući maksimalnu brzinu na 130 km/h.
Regent je u proizvodnji opstao veoma kratko. Razlog za takvu zlu sudbinu se krije preko bare. Jasno, u pitanju je General Motors. Dakle, u martu 1929. godine, najveći američki proizvođač automobila je kupio 80% osnovnog kapitala kompanije Adam Opel AG.
Budući da se GM plašio prevelike konkurencije sa vrhunskim modelima sopstvenih marki Cadillac i Buick, svih 25 prethodno prodatih modela Regent su otkupljeni nazad, a potom i uništeni od strane Jenkija. Zbog toga, nijedan Opel 24/110 nije sačuvan, a takođe je i tehnička dokumentacija raskomadana. Jedino što je od Regenta ostalo je priča i par priloženih fotografija…
Shodno tome, nažalost, jako malo podataka imamo o ovom automobilu. Očigledno je da u to vreme, svest o budućem značaju nekih modela nije bila izražena. Prava je šteta što nijedan primerak nije sačuvan, a za to krivicu snose pomenuti GM, ali svakako i sama porodica Opel.
Milan Grozdanović
(6969)
Secam se kad sam prvi put citao o ovom autu i ni tad ni danas mi nije bilo jasno ne samo zasto je ugasen vec zbog cega su svi primerci otkupljeni i unisteni. Jer Cadillaca nije bilo u Evropi, a Opela nije bilo u Americi … Kako su tacno smetali jedan drugom?
Bio je „avion“ !
super izgleda, pogotovo ovaj kupe