Zanimljivost dana: električni Opel Kadett
Pre tri decenije, nemačka marka predstavila je prototip električnog vozila baziranog na modelu Kadett. Konceptualni automobil nosio je naziv Impuls I.
Dakle, veza Opela sa EV modelima nije skorašnjeg datuma. Danas, Opel kao deo PSA grupacije, ima za cilj da plasira niz baterijskih vozila koje će mu dopustiti da se nadmeće u ovom relativno „novom“ segmentu, uz smanjivanje flotne emisije štetnih gasova.
Opel je početkom devedesetih godina prošlog veka imao projekat čiji je cilj bio ispitivanje upotrebe električnih modela u tadašnjim urbanim uslovima. Počelo se od standardnih vozila koja su predstavljali bazu, da bi se ona konvertovala u EV modele.
Nemci su ipak imali određene zahteve. Celishodnost prostora u kabini nije smela biti narušena, a transformisana vozila morala su imati i prtljažnik „pristojne veličine“. Odnosno da se korisna zapremina tovarnog prostora ne umanji previše.
Tako je nastao Opel Kadett Impuls I, koji je koristio jedan elektromotor čija se snaga prenosila na prednje točkove. Raspolagao je sa 22 ks, i maksimalna brzina iznosila je 100 km/h. Nikl-kadmijum baterije sa tečnim elektrolitom omogućavale su domet od oko 80 km, a masa baterija iznosila je 310 kg. One su delimično bile smeštene ispod prtljažnika, dok je drugi, veći deo bio postavljen ispod haube.
Opel je brzo shvatio na osnovu iskustava sa modelom Impuls I da postoji mnogo prostora za dalji napredak, pa je tako već 1991. godine predstavljen prototip Impuls II čija je baza ovaj put bila Astra F u karavanskom izdanju. Impuls II pokretala su dva asinhrona motora od kojih je svaki imao po 61 konjsku snagu. No, čudnom matematikom koja važi kod EV modela vozač je na raspolaganju imao 115 ks.
Što se tiče baterija, u upotrebi su bile one bazirane na olovnoj kiselini kapaciteta 13,6 kWh, a ukupan domet bio je 180 km. Impuls II je ostvario napredak na više polja, pa je tako maksimalna brzina iznosila 120 km/h, dok se sprint do 50 km/h završavao za 6 sekundi. Ujedno, ovaj automobil imao je masu od 1.330 kg, što je za 225 kg više od tipične Astre F sa 2,0-litarskim benzinskim motorom.
Kada je reč o samom dizajnu, Impuls II nije se bitno razlikovao od standardne Astre F. Ono što jeste bilo drugačije to hauba koja je sadržala jedan providni deo kako bi se videlo šta se nalazi ispod poklopca. Interesantno je da je priključak za punjenje vozila bio skriven iza prednje registracione tablice.
Ozbiljna ispitivanja
Opel je rešio da zaista testira sposobnosti svojih EV modela u programu koji je počeo 1993. godine, a završio se 1997. godine. Na nemačkom ostrvu Rugen urađen je opširan test deset vozila koja su nosila oznaku Impuls III.
Opet je baza bila Astra F karavan, s tim da je pet vozila koristilo pogonski sistem snage 115 ks i nikl-kadmijumske baterije, dok je drugih pet automobila raspolagalo sa 112 ks, ali su imali baterije na bazi natrijuma i nikl hlorida.
Nemačka marka je ovih deset vozila ustupila raznim kompanijama na pomenutom ostrvu, uključujući i neke javne službe, poput policije. Impuls III je zadržao praktično isti izgled kao i Astra F, a priključak za punjenje baterije bio je ovaj put smešten iza znaka Opela na prednjem delu vozila.
Opelova testna flota na ostrvu Rugen skupila je pređenih 300.000 kilometara što je bilo ogromno iskustvo za ovu kompaniju. Ipak, u godinama koje su usledile ovo znanje i potencijal nisu u potpunosti iskorišćeni, zbog različitih prilika koje su vladale na evropskom tržištu automobila.
No, to ne umanjuje činjenicu da je Opel daleko pre većine drugih evropskih proizvođača ozbiljno radio na razvoju EV tehnologije.
Đorđe Platiša
(2089)
