Istraživanje: Ljudi pojma nemaju koliko puno košta posedovanje četvorotočkaša
Prema nalazima nedavno objavljene studije, mnogi Nemci nemaju predstavu o tome koliko, u stvari puno novca na mesečnoj osnovi, iziskuje posedovanje automobila. Kada bi proizvođači učinili takve podatke transparentnim, izvesno je da bi mnogi odlučili da se odreknu držanja automobila u posedu.
Većina vozača vam relativno precizno može navesti koliko novca troši na redovnim osnovama, na ime „točenja“ benzina ili dizela u rezervoar njihovog automobila. Rezultati studije takođe ukazuju na to da vlasnici vozila takođe mogu racionalno da sagledaju poreske implikacije skopčane s vlasništvom nad vozilom, kao i troškove osiguranja istog. Međutim, i dalje su procene ljudi u pogledu toga koliko ih posedovanje vozila zaista košta, otprilike dvostruko niže od onoga što je prava istina.
Ovo bi se u najkraćem moglo sublimisati kao rezultat istraživanja sprovedenog od strane istraživača Instituta za ekonomska istraživanja pri Univerzitetu iz Manhajma i Jejla iz Lajbnica. Oni su u procesu realizacije projekta razgovarali s članovima oko 6.000 domaćinstava u Nemačkoj. Svaka porodica je posedovala automobil(e), a odgovori u pogledu troškova eksploatacije su upoređivani s onim iz baze podataka koju neguje ADAC.
Sveukupno, prosečan mesečni izdatak za gorivo, posete servisima, poreze, osiguranje i amortizaciju (gubitak vrednosti), u Nemačkoj iznosi 425 evra. Nasuprot ovom empirijskom podatku, državljani Nemačke cene da na limenog ljubimca mesečno troše manje od polovine stvarnog iznosa, odnosno 204 evra. Izneti su uprosečeni podaci.
Ispostavilo se da ispitanici nisu imali predstavu o tome koliko su servisi skupi, kao ni koliko im automobil gubi na vrednosti usled fizičkog, a ponajpre moralnog (ekonomskog) rabaćenja, to jest amortizacije. Umesto, od ispitanika pretpostavljenih prosečnih mesečnih izdataka od 26 evra za servis i 20 evra na ime amortizacije, stvarni prosečni troškovi po osnovu ove dve stavke iznose 55 i 141 evro po mesecu.
Prema proceni istraživača, pogrešna percepcija koja je karakteristična za populaciju donosi nepredviđene negativne finansijske, ali i ekološke posledice. Autori iznose tvrdnju da automobili u ličnom posedu doprinose globalnoj emisiji CO2 sa oko 11%, uz opasku da je broj vozila u Nemačkoj, narastao na oko 47 miliona primeraka tokom poslednjih godina.
S druge strane, ukoliko bi ljudi u domaćinstvima bili bolje informisani u pogledu visine izdataka skopčanih s posedom vozila, to bi imalo strateške posledice po nemački koncept mobilnosti. Saznanja koja su istraživači preneli vlasnicima vozila u zabludi, doprinela je tome da njihova volja za trošenjem novca na javni transport, ojača za 22%.
Dalje, istraživači su zaključili da kada bi Nemci bili potpuno informisani o konsekvencama posedovanja vozila, broj automobila u ličnom vlasništvu bi pao za 37%, a što bi veoma blagotvorno delovalo na želju za očuvanjem prirode, čak i više nego rastuće cene fosilnih goriva.
Da bi postigli identičan efekat na želju ljudi za posedovanjem automobila, goriva bi morala do poskupe za oko 1.200%, smatraju i dokumentuju istraživači. Istovremeno, paralelno s ovim efektima, kada bi vozači na transparentan način bili upoznati s troškovima vlasništva konvencionalnog automobila, usledio bi i rast prodaje električnih četvorotočkaša za oko 73%.
Opadanje broja automobila u privatnom vlasništvu nemačkih državljana doprinelo bi na pozitivan način i ugljeničnom otisku koji ova država uzrokuje i to za oko 37 miliona tona godišnje, što je oko 23% od ukupnih emisija uzrokovanih saobraćajem.
Naučni komentar koji je objavio magazin Nature (Priroda) sadrži i zahtev istraživača upućen na adresu proizvođača vozila, prema kojem bi se uspostavila obaveznost navođenja ukupnog troška posedovanja vozila. Takva odluka ostvaruje jasan uticaj na odluku o kupovini, a pošto je ona već obavezna za proizvođače bele tehnike, nema smisla da ne bude i za proizvođače automobila.
Setićete se sigurno onih nalepnica na artiklima koje prodaju firme poput Tehnomanije, Gigatrona i sličnih, gde se navode energetski razredi konkretnih proizvoda. Skoro identično važi i za novoizgrađene objekte. Nešto slično, naučnici žele da vide i na konkretnim automobilima, a deluje da se i elementarna logika u potpunosti slaže s njihovim viđenjem.
AutoRepublika
(5308)
Ajd da naprave koliko država uzima poreza, koliko para uzima po litri goriva (juce prvi put bila cijena 98 centi za litru dizela), koliko uzima po struji, zasto je struja u Njemackoj skupa, koliko drzava uzima po kW za punionice,a koliko će uzimati kad se omasovi (kad bude dovoljno budala, trenutno ide pranje mozga i izmjena svijesti), koliko vremena ćeš gubiti nakon svakih 300 km sto prijedjes jer moraš puniti (ako imaš gdje) itd. Gdje su članci o lpg i populariziranju tog energenta? Zar vam nije važna ekologija (ko fol)? Ne, neg je naredba da se popularizira struja, a ostalo… Pročitaj više »
Evo šta se desi sa ljudima kad su pod uticajem nemačke propagande. Polude.
Kada sam 2004. kupio jedan nov automobil, počeo sam da vodim softverski statistiku apsolutno SVIH mojih životnih troškova, pa, posebno/odvojeno i onih koji imaju veze sa vozilom. Kada sam posle pet godina „podvukao crtu“, pa usporedio trošak sekcije „vozilo“ sa nekim drugim sekcijama, nije mi bilo dobro. Jer, ne samo da je trošak „gorivo“ (na oko 25 kkm godišnje ) bio na neki način zanemariv u odnosu na ukupne troškove sekcije „vozilo“, već je trošak „vozilo“ ispao veći od troškova nekih „drugih sekcija“ koje su mi, ako sam iole normalan, valjda životno važnije, odnosno, MORAJU DA MI BUDU VAŽNIJE (pri… Pročitaj više »
Nisi ti kriv, kriva je država koja n asve živo stavlja porez od igle do lokomotive, harač je bio jednogodišnji porez i to malecki, ovo je deranje kože. Zamisli da ne moraš plaćati poreze, osiguranja, da nema nameta n acijenu benzina… 25 k km je respektabilna kilometraza, a to mora da košta. I probaj ostati kod kuće, odjaviti auto i imati samo bicikl(mada kako čovjek stari, tome i ide, al je poanta da kao mlad odustanes od toga , pa da vidiš kako je. Evo, probaj se odesliti , ispočetka nećeš imati troškove auta, osim nekih 90e mjesečno na tramvajsku… Pročitaj više »
Ja imam daciju logan 2016to god, 1.2 benzinac, uzet nov za 8200. Ono sto sam uspeo da ispratim je da mi mesecno ode cc 80e na gorivo, 18k din na registraciju i 18-22000 na mali servis u ovlascenom (ukljucujuci ciscenje klime). Na moj budzet mesecni, ne osetim troskove, a auto mi definitivno treba. Kasko nisam uzimao i ne znam sta da mislim o kasku generalno
O svakoj vrsti osiguranja, po pravilu, oni koji ga ne plaćaju počnu da misle onda kada im se dogodi nešto, što bi to osiguranje pokrilo. Da li bi doplatio za produženu garanciju? Ako ti se ništa ne desi, bacio si pare; ali, ako ti se desi, naknada štete može biti višestruko skuplja od premije.
Od kada kod nas nema osiguranja sa 0% učešća u šteti, isplativost kaska je vrlo upitna, posebno za marke / modele neinteresantne “pozajmljivačima”.
Mislim da je sad 50e opste minimalno ucesce u steti. Uzimati kasko ili ne, pa, sto se kaze, kako ko proceni, dobra je ova analogija sa produzenom garancijom. Ne mora svaka steta biti kradja, moze biti npr. grad, pukne ti soferka, neko ti izgrebe kola, padne drvo i polomi far i par stakala itd. da ne nabrajam. Sudeci po prosecnoj starosti voznog parka, u vecini nabrojenih situacija, premija za kasko bi bila manja cak i od troska radnih sati u servisu (a kamoli delova). Tako da, na licnoj je proceni.
Meni su nedavno (mada nisam tražio) dali ponudu za kasko, u više varijanti, svaka je imala učešće u šteti od najmanje 200 evra.
Ja sam za poslednji automobil od svih osiguravajućih kuća dobio isključivo dve varijante: 200 (250) ili 500 €, ali pretpostavljam da isto zavisi od njihovih „skala”. Mada plaćam kasko iz razloga što sam imao „pozajmljivanja” u prošlosti, meni učešće u šteti obesmišljava koncept. Kada god se desi mala šteta, ide vaganje – da li prijaviti i time eventualno izgubiti kasnije bonuse / smanjiti broj šteta uključenih u period, ili i pored kasko osiguranja popravljati o svom trošku? Recimo za Slavkovih 50 € učešća dogodi se šteta od 70 € odmah na početku, a osiguranje „pokriva” dve štete bez dodatnih malusa… Pročitaj više »
Nama na lizing fobiji pukla šoferka, učešće u šteti je bilo min. 100 evra, ali, kada su nam u osiguranju rekli za koliko nam iduće godine skače premija, platili smo sami šoferku sa zamenom ( bila je oko 25-26k). Za poslednjih godinu dana samo imali „limarsko lakirerske“ radove na fobiji dva puta, a i na yariću dva puta i sve to smo platili iz svoga džepa, jer smo imali povoljnog limara-farbara (koji nam to odradii za vikend, kada nam kola ne trebaju). Kada je video kako redovno „lupamo“ (tj. kako imamo talentovane mlade vozačice), ponudio nam je povoljan mesečni „paušal“… Pročitaj više »
Eto kod hendlera uzmeš za onog golfa od 90ks, produženu garanciju tvorničku na 4 godine ili 120k km za 400 i kusur eura.
To ti je 100 i kusur godišnje, zanemariva stavka.
Tačno tako, evo ja sam mijenjao šajbu jer je dijete udarilo glavom dok je čistio instrument ploču. Cijena 1333eura, s obzirom da ima Teil Kasko, učešće je 150 eura, a kako nisam otišao u servis koji im sa mojim osiguranjem veze, nego sam otišao tamo me će mi biti sve džaba, kazna mi je 200e, tako da mi je osiguranje dalo 983eura. Razlika izmedju Teil kaska i običnog osiguranja je 150e godišnje. Teil Kasko osigurava auto od kradje ali ne od štete koju ti neko nanese dok je auto parkiran. Kako se ovdje 70% vremena vozi po autoputu, šajba puca… Pročitaj više »
Davno su proizvodjaci auto-stakala prebacili proizvodnju u Kinu .
Jeste, postoji upitnost da li osigurati kasko automobil koji nije u grupi rizičnoj za krađu. Ali isto tako ako automobil ulazi u kategoriju „egzotike“ t.j. onih modela kojih nema na otpadu u slučaju da zatreba neki limarijski deo ili svetlosna grupa onda kasko ima smisla. Čak i meni za automobil star 10 godina kasko ima smisla donekle jer je ceo prednji kraj od aluminijuma, farovi su i dalje skupi čak i polovni a u slučaju aktivacije vazdušnih jastuka (što može biti i na manjim kucanjima jer su senzori odmah kod farova) šteta izlazi na više hiljada eura. Prijatelj je prošle… Pročitaj više »
Balkanboj
Da, sva ta plovila su zaista ekonomska priča za sebe i u odnosu na njihove vlasnike i ukupne godišnje troškove, mislim da vlasnici vozila ne bi smeli reč da zucnu (ako imaju obraza).
Živim na moru i razmišljam o brodiću ali kako nemam vez blizu kuće (kod rođaka ili prijatelja na obali) isti bi me koštao u marini koja mi je najbliža oko 2.000 eura godišnje za plovilo do 6m dužine. Kolega s posla je pazario brod (polovan) od 20m i plaća vez 5.000 eura godišnje. Bez goriva i servisiranja. Leti 2 meseca čitava familija živi na tom brodu.
Znam za te cene zakupa veza u marini. Zato sam i rekao to što sam rekao. Skupo je to i ovde kod nas, „na reci“, a tek na moru.
To za cenu servisa bezobrazluk,6-7 hiljada puna kapa
Ljudi bu mogli i da smanje apetite po pitanju veličine i snage automobila. Svakako da bi emisija štetnih gasova bila značajno manja, kao i troškovi posedovanja, ako bi se ljudi okrenuli manjim automobilima. Ja imam dva automobila, ne zbog luksuza već zbog potrebe. Jedan od njih je Twingo. Mnogi su komentarisali da sam mogao „bolji“ auto za te pare da kupim, ali boljeg auta od ovog nema ako se gledaju mesečni ili godišnji troškovi. Pritom ja vozim auto, ne idem peške, ne idem autobusom…
Pa i tebi bi neko mogao da kaže da i ti “smanjiš apetite” pa da koristiš bicikl ili električni trotinet, na primer. Oni tebi sa nipodaštavanjem o Tvingu, a ti ovde nama sa nipodaštavanjem o svim drugim vidovima transporta sem vožnje automobila, posebno podvukavši šetnju i autobus…
Činjenice iznete u članku više govore o lenjosti i površnosti kupaca nego o bilo čemu drugom. Realno, mnoge mrzi da provere cenu i za neke jeftine proizvode na barem još jednom prodajnom mestu PRE kupovine, a to onda prenesu i na najskuplju nabavku posle krova nad glavom. Automobile mnogi zaista kupuju apsolutno nesvesni troškova, a pri tom npr. ADAC više od 15 godina ima info / kalkulator na sajtu za ogromnu većinu marki / modela. Taj kalkulator se u najvažnijem segmentu (pad vrednosti + troškovi održavanja) bez problema može primeniti i kod nas, ili barem upotrebiti kao dobra polazna tačka… Pročitaj više »
TNT, da li to mene veruješ da je mene bilo sramota samog sebe kada sam na period od pet godina, softverski usporedio ukupan iznos troškova u sekciji „kola“ sa sekcijama: „Odmor i putovanja“ (letovanja, redovna zimovanja/skijanja, vikendi, planski izleti ..) „Deca i sve oko dece“ To poredjenje me je baš zabolelo. Nisu meni deca bila „ni gladna, ni žedna, ni gola, ni bosa“, a putovali smo porodično kada god smo mogli i kada smo to želeli (doduše, uglavnom samo kolima), ali, prokleta „kola“ (kada sabereš apsolutno sve oko njih, ali, znači, bukvalno SVE ( a plaćao sam i PPK oko… Pročitaj više »
Ajd čika moron, pljuni cifre da vidim o kojim se iznosim radi .
Don,
ne mogu, stranice te horor knjige sam davno zatvorio i imperativ mentalnog mira ( posebno u sadašnjim uslovima, kada sam „slobodan koliko i ptica u kavezu“ ionako dosta labilan), mi ne dovoljava da opet budim moje zle duhove iz doba analitičke prošlosti.
Znam samo da je bolje ne znati, odnosno, da je, ako se želi imati lepo „vlasničko iskustvo, stvari treba sagledavati samo parcijalno i veoma površno.
Tačno znam o čemu pričaš. Jednom sam i sam pravio sličnu kalkulaciju za jedan automobil. Moja računica je bila zasnovana na tome da na kraju dobijem kalkulaciju po km. Za taj automobil sam plaćao i „otkup”, desilo mi se i da napravim „klobuk” na gumi nakon 100 km, tri puta sam menjao šoferku a prelazio sa njim relativno male kilometraže jer sam tada imao još dva automobila koje sam pretežno vozio… Sve u svemu, imao sam trošak od 1,03 € po kilometru! Bilo, ne ponovilo se…. Sada mesečno, za trenutni automobil, prema ADAC-u, samo pad vrednosti ako prelazim 15.000 godišnje… Pročitaj više »
TNT,
može li taj ADAC link, da vidim kol’ko „Germani“ to objektivno sagledavaju.
I taj tvoj način sagledavanja, cena po 1 km, jeste veoma realna, ali, može biti jako deprimirajuća (ako godišnje imaš malo km).
Pre upotrebe, uputstvo u skladu sa tvojim prvim komentarom na ovu temu – ne koristite ove podatke, nisu dobri za mentalno zdravlje:
https://www.adac.de/infotestrat/autodatenbank/autokosten/default.aspx
TNT,
Uh, jesam očekivao deprimirajuće podatke, al’ opet, nisam želeo da ih vidim … I ovako „pandemijski“, skoro da sam „kao čovek koji stoji na litici“ i samo je pitanje na koju stranu ću da napravim korak … Uz one ADAC podatke, nema dileme 🙂 Bem ti prokletu statistiku …
Ne daj se @moron, generacijo, nije baš sve tako crno – evo i sledeći vikend smo zatvoreni od četvrtka u stanovima, tad će se kolektivno samoubijamo 😀😀😀. Ono što je meni u tim podacima najzanimljivije je koliko je u stvari razlika u potrošnji, o kojoj svi toliko pričamo, procentualno beznačajna u poređenju sa padom vrednosti i ostalim troškovima.
TNT,
Joj, ne staj mi na muku sa tim najavljenim trodnevnim karantinom … Jesam ja idiot na kvadrat, ali, ja barem nisam na vlasti, a tamo očito i mnogo većih od mene ima…
Nego, gledah na onom ADAC sajtu, koja god kola pogledah da su sa nabavnom cenom 25-30k, svako to vozilo ima „ukupan mesečni trošak“ od 550-650 evra …
Imaš li ti brate da ponudiš neki „lepši sajt“ ? 🙂
Kao osvedočeni T(otalno) N(esposobni) T(eletabis) za političare se slažem, ali kako mogu da konstatujem da se večeras baš lupalo u šerpe i zviždalo u 20:00, možda za nas kao narod ipak ima nade. Vezano za kalkulaciju, nade nema. Ne znam da li si selektovao tačno određeni automobil prema motoru i opremi i poigrao se sa kilometražom u kalkulatoru? Ako nisi, onda probaj i odaberi 5.000 km godišnje, pa će trošak za period od 5 godina pasti ispod 500 €, ako je za utehu. Svojevremeno sam pravio kalkulaciju koja je dokazala da mi je jeftinije da koristim taksi nego lični automobil… Pročitaj više »
Da, i ovde se malo pre u šerpe i lonce 🙂 Bilo je lepo čuti, da čovek zna da je okružen normalnima …
Moje neko iskustvo kaze, za mali gradski auto, B segmenta, i to polovan npr 6god star. Da je trosak posedovanja tog auta otprilike 2 x godisnja potrosnja goriva, na mojih 20 K km godisnje.
Da, ja sam bi došao do sličnog zaključka sa 307, ali samo ako bih zanemario pad vrednosti/amortizaciju 🙂 U konačnom sledu, na svaki euro koji sam dao na gorivo (npr. znam iz klasične moje „sveske vozila“ da sam na prvih 100 kkm sa njim potroši 6.240 litara goriva), dao sam po još jedan euro na sve ostale troškove oko kola (registracija, gume, održavanje, putarine, parkiranje, jedan pauk, „par puta“ sitna čast za kazne za prekršaje … ). No, kada u kalkulaciju eventualno ubaciš i amortizaciju vozila za prvih pet godina … Pa, mo’š samo da sedneš i da se smeješ,… Pročitaj više »
Kod mene, a bez tih tvojih troskova, pauk, kazne itd.
Na oko 1000eur goriva, jos 1000 ode na pad vrednosti, registraciju i odrzavanje. Sve to na 5000 eur vredan Polovnjak.
Ne smem ni da pomislim na pad vrednosti Novog auta B segmenta od u proseku 1000eur / god, prvih 6godina.
Ne možeš to tako da posmatraš – za koji automobil B segmenta? Bitno je koliko je takav koštao nov, pa se amortizacija računa u procentualnom iznosu. Nije isto ako taj automobil nov koštao npr. ispod 10.000 € ili je bio preko 30.000 €.
Srbija brate, B segment, cca 10-12000eur, za nov auto….
Pad vrednosti po katalogu se računa 50% kataloške vrednosti nakon 4 godine.
Lagano.
Ova rečenica je ključna:
„…kada bi vozači na transparentan način bili upoznati s troškovima vlasništva konvencionalnog automobila, usledio bi i rast prodaje električnih četvorotočkaša za oko 73%.“
A kako izgleda sesti u električno vozilo staro preko 100 godina i gotovo bez održavanja i provozati se možete videti ovde:
https://www.youtube.com/watch?v=OhnjMdzGusc&feature=youtu.be&t=205
kad bi obican vozac znako kolko kostaju zamene baterija nikad ne bi kupili elektroauto a kolko traju baterije na elektroauto samo uporediti sa trajanjem na mobilnim telefonom. kod nas se auti tek kupuju i koriste posle 7 do10 godina pa se vidi da mesta za struju nema
kola,
baterije traju „skoro pa večno“, pisalo je negde u nekom PR saopšetnju, pa o pitanju zamne razumno i ne treba da se razmišlja…
nista ja neverejum proizvodjacima i njihovim reklamama te savremene tehnologije koju moze malo pismeniji covek da ugradi u svojoj garazi a zna se da baterija slabi svakim novim danom a ako tako ne kazu znaci lazu. zamisliti samo kolko propadaju baterije na tim brzim punjacima. videcemo kad dodju polovnjaci od 10 kod nas koje ce probleme imati a da ne pricam sto se tim autima nece moci otici dalje od 50km, jer posledica starosti je smnjenje kapaciteta baterije. realno najbolje baterije sto postoje se ugradjuju u skupe mobilne telefone a posle 3 godine ti telefoni su truba neizdrze ni ceo… Pročitaj više »
Trakcione baterije, kod elektro viljuskara, kostaju oko 5000eur, traju po 10 god, rad od 8 do 16h dnevno. Naravno nemaju bas sve to radno vreme. Ali veruj mi da debelo traju. Ove savremene, cenim da su dugotrajnije, ali i skuplje. Ne bih ja puno brinuo o baterijama.
kad bise uvele akcize na struju kao na benzin i dizel eletroauto bi odmah mogao da prestane da postoji a uvesce akzie i namete samo dok se navata dovoljno pacijenata. auto nije isplativa imovina nikako. najvise se gubi na njemu u prve 3 godine, zatim se gubitak smanjuje jednako do 10 godine, a onda ti ostane dzabe pa je poenta kupiti automobil stariji od 7 godina do 10 najvise i onda si bez gubitaka ali odrzavanje tada se povecava. posto za te starije od 7 godina postoji dosta delova sa otpada i alternative odrzavanje je dzabe ko za jugo pod… Pročitaj više »
kola,
Ja mislim da bi ekonomski bilo najcelishodnije kupiti neki (prosečno očuvan ) polovnjak star oko 5 godina ( i oko 100-120 kkm ) i terati ga narednih 5 pet godina ( tj. još 100-120 kkm).
Pokusavam bas toga da se pridrzavam. I tezim da kupim restajling, facelift, jer su obicno otklonjeni manji nedostaci. A i nize je cene, od one cim izadje kao nov model.
2018.g. kupio auto iz C segmenta staro 4 godine sa predjenih 85 kkm 😉
Osim redovnog odrzavanja, ulozio sam jos 50 € u njega.
Znaju oni to dobro samo je danas „sramota“ imati lošiji auto od komšije. Makar ga upalili samo jednom godišnje, šta košta da košta.
Najmanje trecina prosecne plate! Toliko se u globalu racuna mesecni trosak za vozilao iz C ili B segmenta do 20.000 evra, za vozace koji godisnje ne prelaze vise od 15.000 km. Ukoliko se zna de je ovde prosecna plata oko 1.800 evra, znaci da nekih 600 evra odlazi na metalong ljubimca. U tu sumu je uracunat i kredit od oko 300 evra mesecno, plus gorivo i odrzavanje, bez eventualnih kvarova. Kasko osiguranje se ovde podrazumeva za vozila do 4-5 godina starosti, posle moze i samo obavezno. Kazem podrazumeva se posebno jer su pojedini modeli „osetljivi“ na kradu, osiguravajuci zavod u… Pročitaj više »
mi nastavljamo tamo gde evropa stane kupimo te aute koji su zavrsili lizing a neke racunice nema jer se krpari po radionicama snalazi se kao ko zna i umje. uradi se servis za 5 puta manje para nego tamo u evropi. ti auti koji dodju sa 7 godina otud su bolji nego ovi ovde stari 2 godine a nekad bolji nego i novi jer se ovde prodaje roba loseg kvaliteta. ja vozim auto koji je obicno ovde druga ruka, to jeste ako je prva ruka kostala 12 do 10 hiljada posle 3 godine ja ga uzmem za 4 do 5… Pročitaj više »
Peki , pa kako od 1800 platiš stan 1100 i ostane ti za paštetu da imas cijeli mjesec … mala plata
Peki,
Jeziva je ta prosečna FR kalkulacija. Baš nekako deprimira.
Vjeruj, moron, tako je …nazalost jako deprimirajuce. Lako je u SFRJ kad imas iz doba socijalizma, pod uvjetom da ti varvari sa istoka i zapada nisu spalili sve dok su bili povampireni, pa nemas stavku podstanarstva, ali evo od 1800 das na stancic 1100 , i ono sto ti ostane je dovoljno za cuclanje palca. Doduse, baustelci bolje prodju, naberu oni mjesecno i po 4 ili 5 keka, oko jedne struse u kafani, ali…bolje prodju. Ako ces raditi samo za platu, mos se j…t.
Nije to ništa, zamislite koliko bi skočio procenat sepuku ritualnih samootvaranja trbušne duplje kad bi se izvukla statistika troškova na godinu dana za obrok dnevno koji bi uključivao meso, a za one koji su navikli da jedu i po dva puta dnevno (ako takvih uopšte ima) ne smem ni da zamislim kakva bi to bila pandemija.. Inače: „Istovremeno, paralelno s ovim efektima, kada bi vozači na transparentan način bili upoznati s troškovima vlasništva konvencionalnog automobila, usledio bi i rast prodaje električnih četvorotočkaša za oko 73%.“ – ovu vest svrstava u pro-elektricni pamflet, te joj kao takvoj ne bih posvećivao dalju… Pročitaj više »
Pomalo besmisleno odn. nepotrebno istraživanje. Mada nije čudno obzirom da dolazi od proračunatih Nemaca. Naime, zamislite koliko recimo žene pojma nemaju koliko puno košta posedovanje punih ormana i cipelarnika, gde se neki komadi odeće nikad, ali nikad ne obuku? Ili cipele koje ne pređu ni par km u svom životnom veku.
I?
I ništa, ljudi smo, imamo različite potrebe i hirove, neko automobile (i to razne), neko obuću, hobije…
Ne može baš sve da se posmatra sa stanovišta racija, inače Alfa nikad ne bi postojala 😉
P. S. : „ti auti koji dodju sa 7 godina otud su bolji nego ovi ovde stari 2 godine a nekad bolji nego i novi jer se ovde prodaje roba loseg kvaliteta.“
Je l’ ovo iz opusa „Nutele za srpsko tržište“ i „kad sipam naftu u Mađarskoj, auto mi poleti, a troši duplo manje..“?
Bez zezanja, šta (neke) ljude opredeljuje da formiraju ovakve stavove?
gledam neki dan auto iz uviza star 5 godina na satu 130 iljadarki a on ko nov, sija se farba bez poliranja, nema jedna tačka na njemu, enterijer nov volan nov papučice nove sija se srce diskova sve novo. kod nas vecina auto 2 godine ko da je bio u ratu aimas novih auta koji se kod nas prodaju kojima fali svasta i po opremi i po kvalietu dodje iz turske pa kaze novo a ono se vide slivke farbe enterijer ko da nema takav nigde na svjet. evo i skode takve samo imas u srbji fali tu svasta opreme… Pročitaj više »
Pazi to za različite kvalitete je bolest ,ali da se bolje drže kola iz inostrastva za neke stoji za neke ne. Primer ja dosta prelazim kolima po srbiji od 40k do 70k mi je godišnja kilometraža Ali ja perem automobil ako hoću da spolja bude čist jedanput nedeljno, a u jesen i zimui na dva dana. Drugr radi u NL i prelazi oko 40k godišnje njegov auto je čist u jesen i posle mesec dana vožnje. Ja iađem na auto put leti i gotovo od insekata n vozi nedelju dve pa nema taj problem. Ja nisam imao servis posle 100kkm… Pročitaj više »
Ako je po zdravom razumu (citaj ekonomskoj racunici), svako od nas bi trebao sloziti prioritete u zivotu (troskovi zivota, odmor, stambeno pitanje, itd.), pa videti gde je tu auto, tj koliko para ostaje za njega, ako je vec potreban. Kad kazemo sebi da hocemo auto, onda treba videti sta su kriterijumi, tj. kakav nam auto treba, koja karoserija, koliki kabinski prostor, potrebna jacina motora, oprema itd zbog tog i tog razloga. Sve ovo su racionalni razlozi. I spram toga ga kupiti. A neko prosto kaze, „Ej, ja hocu taj i taj auto!“ Nebitno sto je skuplji, sto je skuplje odrzavanje,… Pročitaj više »
Slušajući zdrav razum pre par godina nađoh ženi jednu sllatku Seat Ibizu od prvog vlasnika sa malo km, odlično očuvanu i lep paket opreme. Za godinu dana jedna registracija i redovni servis ulja i filtera, mačka mala. Ali đavo ne da mira, čitav život želim da vozim jedan određeni brend ali usled visokih troškova održavanja istog uglavnom je razum odnosio pobedu prilikom izbora novog (i polovnog) automobila. U jednom momentu shvatiš da život brzo prođe i da slušajući razum nikad neću voziti automobil koji sam želeo. Seat je prodat a kupljen automobil koji rado vozim iako su godišnji troškovi (održavanje,… Pročitaj više »
Upravo to.
Šta si kupio,golfa …
Mislim da se u troškove posedovanja auta ne bi trebalo računati opadanje cene auta. Cenu smo platili kupovinom auta i ne treba da je još jednom računamo svake godine prilikom gubljenja vrednosti. To je iza nas. Dalje treba da nas interesuju budući troškovi. Dakle, gorivo, registracija, osiguranje, servisi, (po izboru kazne i putarine), itd. Imajte na umu da je auto potreba, a ne luksuz (ne računam luksuzna i premijum auta, jer ova priča ne važi za njih). Kako bi vozili dete u vrtić po lošem vremenu i stigli na posao da nemate auto? Zamislite ljude koji žive u većim gradovima… Pročitaj više »
Ima svoje logike i ovo što ti zboriš … 🙂
Reci ti to bandi na vlasti, kad kupuješ auto, opale ti porez, pa onda svake godine porez, pa te natjeraju da uzimas osiguranje, pa ti na benzin lupe porez….neću pdv, hoću harač!
P.s. trebamo osnovat stranku i obecat ljudima sus do groba bez poreza i nameta,samo jedan porez kod kupnje novog itd…:-)
@Don
Ni meni nikad neće biti jasno zašto se neke stvari oporezuju više puta (kupiš pa prodaš nekretninu, auto,…), a ni zašto se niko ne buni oko toga. U „poštenijim“ zemljama imaju makar godišnji povrat poreza pred kraj godine (obično pred Božić), pa je to manje izraženo.
@moron
Pa kako drugačije. Jedino da (kao ovi za porez) uračunamo cenu auta nekoliko puta.
Znamo da ljubav nema cenu (u ovom slučaju prema limenim ljubimcima), ali ipak neku granicu treba povući. Greška se najčešće javlja prilikom odabira auta. Da citiram tatu: „Nije problem kupiti auto, problem ga je održavati“.
tu leži zec, u srbiji se jednostavno voli / ceni kada imaš limuzinu od 5m, VW, audi, merc, bmw.. koje i jesu jeftine sa npr 10 / 15god starosti, i zato se kupuju. ALi su to rupe bez dna za održavanje. Ima i slučajeva gde se dobro prođe u kupovini, ali ima i onih koji bukvalno naje#u… kolega kupio astru za 4k eur, i morao da uloži još 800e vremenom, pa je zamrzeo, ne može da je gleda….
Kakvo je to pitanje: “Kako bi išli na posao da nemamo auto“? Pa išao bi gradskim autobusom u BG bar dobro funkcioniše gradski prevoz. A ko živi u malom mestu, ide kako se ko snađe,neko peške, neko biciklom. Da vidiš oko 15 časova u Pirotu kad se vraćaju radnici s posla, to je ceo grad zakrčen biciklama, ako upadneš kolima u gužvu ne možeš da se izvučeš. Nemaju ljudi pare za gorivo, nemaju za održavanje i ni ne vozekola.
Све паре које би једне године дали на Каско осигурање, ставите са стране. Следеће године ако нембуде било штете додајте још толико, треће године такође. Овако увек имате паре за евентуалну штету, а ако је не немате онда паре остају у вашем фонду. ТО је вишак који се гомила из године у годину. Након три године ако сте издвајали око 300 евра, можете скупити и до 1000 евра на име штета. То је сасвим довољно за свају поправку и да вам остане. Наравно, осим ако вам не украду ауто.
Ja nisam uplatio kasko za kola 30 godina … Nikada mi automobil nije ukraden. Uz uvažavanje svih šteta na automobilima koje sam imao 30 godina, a platio iz svog džepa(ali i uz uvažavanje noga što sam naplatio po osnovu obaveznog osiguranja jednog motocikliste koji me opalio u dupe kod Bosanske Dubice), bez dileme kažem da sam „uštedeo“ barem za jedan nov automobil. Možda i više, jer premija (u prcentima) nije bila uvek ista (bilo je tu velikih oscilacija tokom ovih decenija). Sećam se, kada sam 2009. kupio nov automobil, za kasko su mi tražili jedno 7-8% ( vozilo je bilo… Pročitaj više »
Sve je to tako i svodi se na verovatnoću. Naravno da je Kasko, kao i svako drugo osiguranje, napravljen tako da osiguravajuće kuće zarade. Kuća uvek dobija, kao i kod kockanja / klađenja. Ja malo drugačije od vas dvojice gledam na stvari – obično uplaćujem kasko, ali ne uvek. Zavisi od toga koliko je automobil star i interesantan lopovima, koliko koštaju delovi i popravke, gde “spava” noću i koliko je u uslovima kako se vozi “podložan” riziku oštećivanja. Nekada mi se Kasko odmah isplatio pri prvoj šteti, nekada budu takvi “minusi” o kojima vi pričate. Samo jedno prednje svetlo, ćiji… Pročitaj više »
TNT,
Sve je to tačno što ti kažeš, nema tu greške.
Ne kažem ja da ja pametno postupam time što izigravam svoju „ličnu osiguravajuću kuću“ …
Mjesečno auto me košta cca 500€ (u Hrvatskoj), gorivo oko 120€, 260€ kredit, kasko,osigranje i ostale stvari minimalno 120€ mjesečno.
Auto je skup sport al i ugoda, probaj napravit 20 000km sa javnim gradskim prijevozom, autobusima, taxijem…svaka čast.
Zar nije lepše kada čovek sve to ne zna o „zbiru“, već samo plaća i plaća, bez sabiranja?