Zanimljivost dana: Kada je Oldsmobile debitovao s najbržim automobilom na svetu
U bogatoj ponudi General Motorsa, Oldsmobile je uvek zauzimao izuzetno bitnu poziciju. Osnovana davne 1897. godine od strane Roli Oldsa, istoimena kompanija je postala deo General Motorsa posle 11 godina i bila je pozicionirana u neku “ni na nebu ni na zemlji“ sredinu. Ispod su se nalazili Chevrolet i Oakland/Pontiac, a iznad Buick i Cadillac, što znači da je Oldsmobile ciljao na kupce u svojim četrdesetim godinama koji su se zasitili sportskih automobila i žele mirniji i bolje opremljeni automobil bez da potroše veliki novac.
Takva strategija je funkcionisala relativno dobro, a dostigla je vrhunac sredinom osamdesetih godina prošlog veka. Tokom 1985. godine Oldsmobile je “Jenkijima“ isporučio 1.165.649 automobila i završio na odličnom drugom mestu po prodaji – odmah iza Chevroleta, ali ispred značajno jeftinijeg Forda.
Krajem 1984. godine kompanija je bila u poslednjoj fazi razvoja novog revolucionarnog “Quad 4“ agregata koji je razvijao 150 konjskih snaga i 217 Nm maksimalnog obrtnog momenta iz atmosferskih 2,3 litara zapremine. Dok navedena cifra možda nije visoka za današnji period, u navedena vremena je bila veća nego što je ijedan rival iz Evrope i Japana mogao da ponudi iz četiri cilindra zapremine.
Tim predvođen inženjerom Tedom Lukesom je započeo da razmatra opciju izrade specijalnog modela koji bi pokazao potencijal Quad 4 agregata pre nego što se on nađe u serijskoj ponudi. On je uspeo da nagovori General Motors da odobri proizvodnju specijalnog prototip modela na kome se ne bi štedelo. Kao rezultat je nastao Oldsmobile Aerotech koji će kasnije napisati istoriju.
U razvoju Aerotecha tim se obratio poznatom proizvođaču bolida March Engineering, a ovaj je razvio šasiju identičnu onoj sa kojom je pobedio na čuvenoj trci Indianapolis 500 tokom 1985. godine. Za dizajn se postarao Ed Velburn, tada glavni stilista Oldsmobilea, a kasnije će postati ključni dizajner celokupnog General Motorsa.
On je razmatrao mnoge trkače koji su se pojavljivali na trkama izdržljivosti (pre svega 24 sata LeMansa), a konačno delo je bilo izuzetno aerodinamično i teško svega 726 kilograma. Spomenuta aerodinamičnost nije pružena samo po pitanju školjke izrađene od plastike ojačane ugljeničnim vlaknima, već i protoku vazduha ispod vozila. Srce je činio spomenuti 2,3-litarski motor sa turbo punjačem koji je podigao snagu na preko 900 “konja“. Iako je reč o prototipu, potrebno je spomenuti da je Aerotech bio potpuno legalan i za uličnu upotrebu.
Prvi prototip model je bio kompletiran do kraja 1986. godine, a uloga test vozača je poverena legendarnom Ej Džej Fojtu. On je već tokom prvog testa dostigao brzinu od 350 km/h, što je bilo za preko 30 km/h više od tadašnjeg rekordera Porschea 959. Fojt je posebno hvalio stabilnost pri većim brzinama, ali je nagovestio da uz minimalne modifikacije Aerotech poseduje značajno veći potencijal.
Tim je nastavio sa testovima, a drugi prototip model je povećao snagu na 1.000 “konja“. On je doneo nekoliko dizajnerskih modifikacija, posebno po pitanju dužeg repa, a 26. avgusta 1987. godine oba primerka su se pojavila na stazi za testiranje u saveznoj državi Teksas. Onaj originalni je dostigao brzinu od 404 km/h, a noviji čak 443 km/h. Oldsmobile će na kraju da proizvede još jedan primerak sa 900 konjskih snaga, kao i četvrti sa novim 4,0-litarskim V8 benzincem, sa ciljem da testira izdržljivost.
Aerotech je doneo veliku medijsku pažnju Oldsmobileu, ali je ona nažalost bila kratkog veka. Quad 4, iako moćan agregat, se nije pokazao preterano pouzdanim i već do početka devedesetih godina je zamenjen. Oldsmobile je takođe počeo da gubi svoje verne kupce kada su debitovali japanski premijum brendovi, kao što su Acura, Infiniti i Lexus, i samo desetak godina nakon što je privukao 1,2 miliona kupaca prodaja je pala na ispod 400.000 jedinica. Ona će nastaviti da pada i narednih godina, a brend je zvanično biti ugašen početkom 2004. godine.
Sva četiri Aerotech primerka su sačuvana kao deo General Motorsove takozvane “heritage“ (legendarne/klasične) ponude i danas se mogu videti na skupovima. Oni nas vraćaju na vremena kada je Oldsmobile bio inovantni proizvođač iz Detroita i prolazio kroz najveće momente slave.
Zoran Tomasović
(478)
BMW 323i, e30 iz te 1984. godine ima 150ks. Atmo.
Malo starija generacija e21 323i iz 1978. godine je imala malo manje, 143ks.
Just for the record.
“ iz četiri cilindra „
U tom slučaju, 4 cilindra, Porsche 944.
2.5 motor m44/40 sa 165ks. Trunku više snage po litri zapremine od ovog famoznog Quad4 motora.
Pise „konkurencija“. BMW i Porsche nisu konkurencija sa Oldsmobileom.
443 km/h u to vreme