Početna Istorija Zanimljivost dana: Prvi krosover marke Alfa Romeo nije bio Stelvio već Sportut
Zanimljivost dana: Prvi krosover marke Alfa Romeo nije bio Stelvio već Sportut

Zanimljivost dana: Prvi krosover marke Alfa Romeo nije bio Stelvio već Sportut

2.25K
4

Alfa Romeo je jedan od proizvođača za koga se veruje da ne “maši” kada je reč o dizajnu automobila. Međutim, ovaj koncept iz devedesetih godina prošlog veka govori nešto sasvim drugačije. 

Ako ste verovali da je Stelvio prvi put da Alfa eksperimentiše sa SUV modelima, grdno se varate. Na tu ideju čelnici italijanske marke došli su još krajem prošlog veka, a prvi put zamisao je javnosti predstavljena kroz konceptualni model Sportut.

Za dizajn je bio zadužen studio Bertone koji je praktično dobio odrešene ruke u stvaranju novog automobila. Sportut bio je postavlje na platformu modela 145 i prikazao je neke stilske odlike koje će nakon njega naći primenu u Alfinim vozilima. Jedna od njih su “skrivene” kvake za otvaranje zadnjih vrata.

Kada je reč o pogonu, korišćen je dvolitarski agregat sa četiri redno postavljena cilindra koji je isporučivao 150 “konja”. Snaga se na sve točkove prenosila putem petostepenog manuelnog menjača.

Javnost je konceptualni Sportut videla prvi put na Salonu automobila u Ženevi 1997. godine.

Mogućnost serijske proizvodnje

Čelnici Alfa Romea tada su verovali da bi SUV segment mogao da eksplodira u godinama koje su im sledile. Sportut ne bi u ovakvom izdanju svakako ušao u serijsku proizvodnju, ali je bilo indicija da bi mogao zadržati slične forme.

Ipak, do toga nije došlo jer je patron Fiat odbacio mogućnost proizvodnje SUV-a. Tada su u Fiatu tvrdili da je u pitanju “marginalni segment” i da nema mogućnosti prodaje velikog broja vozila.

Tako je Sportut pao u zaborav, pre svega zbog svog nesvakidašnjeg izgleda, ali i zbog veoma uspešnog ostatka godine za Alfa Romeo. Iste 1997. godine, ali na Salonu automobila u Frankfurtu predstavljen je Alfa Romeo 156 koji će postići u prvim godinama prodaje odlične tržišne rezultate. Osim toga, ovaj model okitio se 1998. godine i prestižnom titulom Evropski automobil godine.

Alfa je nakon toga zaboravila na SUV segment, ali je dve decenije kasnije uvidela da se bez takvog vozila teško može napraviti neki veći prodajni uspeh.

Đorđe Platiša 

(2248)

Komentari objavljeni na portalu "Auto Republika" ne odražavaju stav vlasnika i uredništva, kao ni korisnika portala. Stavovi objavljeni u tekstovima pojedinih autora takođe nisu nužno ni stavovi redakcije, tako da ne snosimo odgovornost za štetu nastalu drugom korisniku ili trećoj osobi zbog kršenja ovih Uslova i pravila komentarisanja. Strogo su zabranjeni: govor mržnje, uvrede na nacionalnoj, rasnoj ili polnoj osnovi i psovke, direktne pretnje drugim korisnicima, autorima novinarskog teksta i/ili članovima redakcije, postavljanje sadržaja i linkova pornografskog, politički ekstremnog, uvredljivog sadržaja, oglašavanje i postavljanje linkova čija svrha nije davanje dodatanih informacija vezanih za tekst. Redakcija "Auto Republike" zadržava pravo da ne odobri komentare koji ne poštuju gore navedene uslove.

Ostavite komentar

avatar
Sub-Zero
Gost

Naravili su dobar klirens i male prepuste preko osovina, uz neki dovar pogon bio bi ovo prohodan terenac. Ali retrovizori…

Comang
Gost

Bolje što ostao samo ideja. Nadmašio bi Multipla u ljepoti 🙂

Pametan
Gost

Jel ima neko mozga, zaguglajte alfa romeo matta sta je..

DOn
Gost

bravo