Istraživanje o poštovanju Zakona o bezbednosti saobraćaja u Srbiji

Vozači se ne boje kazni, prvi nude mito

U prvih šest meseci 2019. godine na putevima u Srbiji stradalo je oko 300 ljudi, dok je prema podacima MUP-a saobraćajna policija napisala 680.000 prekršajnih kazni, od kojih blizu 200.000 zbog prekoračenja brzine.

Za samo sedam dana pojačane kontrole u avgustu, policija je zabeležila 25.000 prekoračenja brzine, napisala 2.500 prekršajnih naloga zbog nekorišćenja sigurnosnog pojasa i 400 zbog nepropisne upotrebe telefona tokom vožnje, a iz saobraćaja je isključeno 350 vozača pod dejstvom alkohola.

Kako bismo proverili koliko se vozači pridržavaju Zakona o bezbednosti saobraćaja i kako se ponašaju u saobraćaju, sajt www.polovniautomobili.com sproveo je istraživanje u kojem je učestvovalo 18.118 osoba.

Želeli smo da saznamo koliko često vozači prave saobraćajne prekršaje, koji su to najčešći prekršaji koje prave, kao i da li je pooštravanje pojedinih kaznenih odredbi u Zakonu uticalo na njihovo ponašanje za volanom.

Takođe nas je zanimalo koliko često ih je zaustavljala saobraćajna policija, kolika je visina najčešće plaćanih kazni, kao i da li su pokušavali da izbegnu plaćanje kazne za počinjeni prekršaj. 

Vozimo prebrzo, pričamo telefonom

Više od polovine ispitanika priznalo je da su u proteklih godinu dana napravili neki saobraćajni prekršaj – 52% vozača je u prethodnih godinu dana počinilo bar neki saobraćajni prekršaj (bez obzira na to da li ih je policija zaustavila zbog toga ili nije).

Od toga, 26% anketiranih navelo je da je bilo zaustavljeno zbog počinjenog prekršaja.

Prekoračenje brzine je prekršaj koji vozači najčešće prave. Čak 72% ispitanika, od onih koji su rekli da su napravili prekršaj, navelo je da je vozilo brže od zakonom propisane brzine.

Takođe, istraživanje je pokazalo da volimo da telefoniramo tokom vožnje. Polovina je navela da je tokom vožnje koristila mobilni telefon.

Ostali prekršaji koji se najčešće čine su nevezivanje pojasa, nepropisno parkiranje, vožnja tehnički neispravnog, ili vozila sa neadekvatnim gumama.

Podatak koji zabrinjava jeste da je 12 odsto ispitanika navelo kako je vozilom upravljalo pod dejstvom alkohola, a 11% da je prošlo kroz crveno svetlo.

Kazne nas ne disciplinuju, kamera se plašimo

Iako su u proteklom periodu pooštrene neke od kaznenih odredbi Zakona o bezbednosti saobraćaja (kao što su kazne za prekoračenje brzine, vožnja pod dejstvom alkohola, nevezivanje pojasa…), prema rezultatima naše ankete, to nije umnogome uticalo na ponašanje vozača.

Jedno od pitanja u anketi bilo je i “Da li od pooštravanja kazni u Zakonu o bezbednosti saobraćaja ređe pravite saobraćajne prekršaje (bez obzira na to da li ste zaustavljeni od strane saobraćajne policije)?”

Najveći procenat ispitanika tvrdi da vozi isto kao i pre (oko 64%), dok je 34% njih izjavilo da sada ređe pravi prekršaje. Takođe, skoro polovina ispitanika smatra da oštrije kazne ne utiču na vozače, odnosno da zbog njih vozači ne poštuju saobraćajne propise više nego ranije.

Ipak, naše istraživanje je pokazalo da su saobraćajne kamere delotvorne, odnosno da utiču na ponašanje vozača. Da voze pažljivije tamo gde znaju da su postavljene kamere navelo je 65% ispitanih.

Oko 31% ređe obraća pažnju na kamere, a oko 6% ne može da proceni da li u tim momentima vozi pažljivije.

Čak 30% ispitanika navelo je da su u proteklih godinu dana jednom ili više puta platili kaznu.

Prosečan iznos kazne koja se plaća na našim putevima u poslednjih godinu dana je 5.000 dinara i nju je platilo oko 75% anketiranih koji su rekli da su platili neku kaznu.

Međutim, čak 46% tih ispitanika navelo je da nije promenilo svoje ponašanje u saobraćaju nakon plaćene kazne, dok je 38% izjavilo da nakon toga vozi pažljivije.

Vozači uglavnom prvi nude mito

 Korupcija je jedan od najozbiljnijih problema sa kojim se suočava naše društvo, a ona je prilično izražena i u saobraćaju.

Čak trećina ispitanika je navela da su pokušali da izbegnu plaćanje kazne nakon što ih je zaustavila policija, 12 odsto njih nije želelo da odgovori na ovo pitanje, a 55 odsto je reklo da nije pokušalo to da uradi.

Najviše je onih koji su plaćanje kazne izbegli kroz razgovor (pričao/la sam o nekom razlogu zbog kojeg sam počinio/la prekršaj) – 40 odsto, dok je njih 28 odsto platilo mito. Nije zanemarljiv ni broj onih koji su se sa saobraćajnom policijom dogovorili da dobiju manju kaznu od one koju je trebalo da dobiju (17%).

Više od polovine onih koji su naveli da su platili mito istaklo je da su sami direktno ili indirektno inicirali plaćanje mita (53%), a u oko 37% slučajeva sami policajci su zatražili mito.

Najčešći iznos mita koji se daje je između 1.000 i 3.000 dinara (51% ispitanika koji su platili mito), zatim 1.000 dinara (28%). Od 3.000 do 5.000 dalo je oko 10% ispitanika.

Kao najčešći razlozi zbog kojih vozači pristaju da plate mito, navedeni su: davanje manje novca nego za kaznu (72%), izbegavanje privremenog oduzimanja vozačke dozvole (17%), izbegavanje kaznenih poena (7%). 

Svega 2% ispitanika navelo je da je prijavilo policajce kojima su platili mito, dok je 51 % njih izjavilo da ne žele time da se bave, a 23% nije prijavilo policajca jer ne znaju kome bi trebalo da ih prijave.

Nakon plaćanja mita oko 51% ispitanih osetilo je olakšanje jer nisu bili kažnjeni, njih oko 26% je sasvim ravnodušno, nemoćno se osetilo oko 9%, dok je svega oko 5% grizla savest jer su davanjem mita prekršili zakon.

AutoRepublika

Izvor: Polovni automobili

(932)