Niski troškovi radne snage, odlično organizovana mreža snabdevača, blizina američke države… Sve su to razlozi koji su naveli mnoge proizvođače automobila da investiraju u meksičku privredu. Međutim, onda je na vlast u Sjedinjenim Državama došao Donald Tramp i stvari u trgovinskim odnosima postaju sve napetije. Naime, američki predsednik je zaoštrio odnose i sa komšijskom državamo Centralne Amerike, najavljujući uvođenje carinske odmazde za robu koja se sa teritorije južnog suseda uvozi u SAD.
Donosimo vam pregled proizvođača automobila koji osećaju ili bi barem trebali da osećaju ozbiljnu dozu anksioznosti povodom najava američkog Bogoljuba Karića, odnosno Donalda Trampa.
BMW
Vremenski okvir za puštanje u rad nove fabrike minhenske kompanije nije mogao biti tragikomičniji. Otvaranje pogona je predviđeno za 6. jun, odnosno samo par dana ranije u odnosu na najavljeni početak primene novih carinskih stopa koje bi mogle ići na gore za čitavih 25%.
BMW je u izgradnju fabrike u meksičkom gradu San Luis Potosi uložio iznos od 800 miliona evra, a na godišnjim osnovama bi prema planovima kompanije, oko 150.000 primeraka serije 3 trebalo da bude sklopljeno.
Sav kontigent je namenjen kupcima koji su rezidenti severnoameričkog kontinenta.
Volkswagen
Kolika je pogodnost posedovati fabrike u Meksiku pa njihove proizvode izvoziti na tržište Amerike među prvima je shvatio upravo Volkswagen. Prisutan je u proizvodnom smislu na ovom tržištu još od pedesetih godina prošlog veka.
Tokom 2018. godine, nemačka grupacija je proizvela više od 600.000 četvorotočkaša u svojim meksičkim pogonima. Najsvežija fabrika VW grupe je počela sa radom 2016. godine, a bezmalo celokupna proizvodnja u njoj namenjena je izvozu. Audi je marka kojoj je ova lokacija posvećena u punoj meri.
U Puebli je 1967. godine, na površini od 740 hektara, otvorena fabrika koja je po veličini najveća Volkswagenova proizvodna lokacija mimo Nemačke.
Ford
Investiciona politika ima posebno simboličko značenje za vodeće američke proizvođače automobila. Ford je pozdravio izbor Trampa čak i pre nego što je ovaj ušao u Belu kuću početkom 2017. godine i u znak podrške otkazao investiciju vrednu 1,6 milijardi dolara namenjenu gradnji fabrike u San Luis Potosiju.
Godišnji proizvodni kapaciteti Forda u Meksiku su oko 280.000 vozila.
FCA Grupa
Fiat Chrysler Automobiles (FCA) već znatno više zavisi od meksičke proizvodnje od Forda. Nekih 640.000 vozila je proizvela italo-američka grupacija u Meksiku tokom prošle godine.
Proizvodni kapaciteti u centralnoameričkoj državi igraju vitalnu ulogu u planovima rukovodstva FCA grupe koji predviđaju hvatanje priključaka sa ostalim proizvođačima velikih pikap kamioneta. Ukupno je sedam fabričkih postrojenja kompanije izgrađeno u Meksiku, od kojih su dva smeštena u okolinu prestonice, a ostalih pet se nalaze u severnijoj regiji, odnosno neposredno uz američku granicu.
General Motors
Čak je i General Motors organizovao proizvodnju svojih teških pikap kamioneta južno od reke Rio Grande. Modeli poput Chevrolet Silverada ili GMC Sierre se u sve većem broju sklapaju u Meksiku.
Nakon što je GM nedavno obelodanio planove o zatvaranju nekih američkih fabrika, Tramp se obratio direktno rukovodstvu kompanije s pitanjem koje glasi otprilike ovako: “Majstori, a da razmislite malo, pa da zatvorite neko postrojenje u Meksiku ili Kini.”
Svakako je važno napomenuti da je General Motors ubedljivo najveći proizvođač automobile u Meksiku s obzirom na činjenicu da je u toj državi, američki džin montirao ukupno 830.000 četvorotočkaša, od čega je predmet izvoza bilo čak 810.000 primeraka. Sve brojke koje smo naveli u prethodnoj rečenici se odnose na 2018. godinu.
Nissan
Drugi proizvođač po veličini, mereno godišnjim proizvodnim obimom na teritoriji Meksika je Nissan, s obzirom na činjenicu da vozila hispano-japanskog porekla čine cifru od 760.000 primeraka.
Međutim, za razliku od prvoplasiranog General Motorsa koji svega 2 do 3% godišnje proizvodnje i prodaje u Meksiku, Nissan trećinu svoje proizvodnje plasira u državi gde su vozila i sklopljena. To je jedan od osnovnih razloga zašto je Nissan tržišni lider u ovoj latinskoj zemlji.
U Agvaskalijentesu, Japanci su otvorili nova postrojenja za šta je bila dovoljna investicija vredna milijardu zelenih novčanica, a partner na tom projektu im je nemački Daimler. Tu se proizvodi Infiniti Q30 zasnovan na Mercedesu GLA, kao i Mercedes A klase.
Kia
Južnokorejski proizvođač Kia poseduje fabriku u Meksiku počev od 2016. godine, a od tada beleži snažan prosperitet. Nedavno je Kia proizvela 295.000 vozila, pri čemu se misli na prošlu godinu.
Kompanija je obznanila strategiju koja bi trebala da omogući minimiziranje zavisnosti od nepredvidivog severnoameričkog tržišta, odnosno preorijentisanje na potencijalne kupce u Meksiku i one na ostalim tržištima.
Toyota
Toyota je takođe, poput gromobrana elektricitet, privukla Trampov bes. Razlog leži u planovima Japanaca da proizvode bestseller Corollu u Meksiku.
Tramp u ovom slučaju izrazito nije u pravu, pre svega zbog činjenice da sa obimom proizvodnje od 190.000 vozila za godinu, meksička proizvodnja ove marke ne može ni da “primiriše” američkoj, gde uzgred budi rečeno, Toyota namerava da uloži dodatnih par milijardi američkih dolara.
Mazda
Mazda je otvorila svoju prvu fabriku na teritoriji Severne Amerike baš u Meksiku i to 2014. godine. Ova japanska marka je u taj projekat uložila 580 miliona evra, a lokacija postrojenja je negde oko 300 kilometara udaljena od Meksiko sitija ka severozapadu.
Prošle godine su meksički trudbenici uspeli da sklope 150.000 primeraka automobile iz nižih segmenata na toj lokaciji.
Honda
Honda poseduje dve fabrike za proizvodnju automobila na teritoriji Meksika. Prethodne godine je u toj državi proizvedeno 147.000 vozila sa karakterističnim slovom “H” na haubi.
Japanski proizvođač koji prevashodno izvozi u Ameriku svoj meksički kontigent je objavio da će budući planovi zavisiti od Trampovih poteza.
Njih je međutim, sve teže predvideti.
AutoRepublika
(227)
U kojoj meri Amerika zavisi od uvoznih proizvoda? Elektronika, mobilni telefoni, IT sektor, obuća, odeća.
Više nego od nafte koju uvoze.
Ne mogu ratovati na toliko frontova a dve godine brzo prođu, možda se opamete pa izaberu drugačije.
https://fee.org/articles/a-made-in-america-iphone-would-cost-2-000-studies-show/
Manjak kvalifikovane radne snage, resursi, logistika.