Da li neko uopšte može da stane na put Tesli?

Zvuči možda pomalo pretenciozno ali činjenice idu u prilog tvrdnji iz naslova.

Mada se ne može reći da smo „tvrdokorni ljubitelji“ Tesle, čak, često smo znali da kritikujemo ovu marku a posebno Ilona Maska, proizvođač iz Kalifornije je definitivno u svom domenu (za sada) daleko ispred svih ostalih.

Činjenica je da je marka iz Silikonske doline jedna od retkih u svetu koja proizvodi isključivo automobile na električni pogon, a isto tako je činjenica da je jedina koja ima sopstvenu infrastrukturu koja se ubrzano širi.

Uprkos ranijim tvrdnjama etabliranih automobilskih proizvođača i njihovih potonjih nastojanja da ugroze Teslu, američki brend nastavlja da dominira i praktično je nedostižan za konkurenciju. Pored toga, prodaja na domaćem tržištu daleko nadmašuje rivale a taj trend se prenosi i na ostatak sveta.

Da je neko od tradicionalnih proizvođača želeo (ili bolje reći mogao) da pretekne Teslu do sada, on bi to sigurno i uradio, jer resursi i finansije postoje. Međutim, to se nije desilo.

Proizvođači automobila su uvideli da kreirati automobil koji bi mogao da konkuriše Tesli, nije nimalo lak zadatak. Uzmimo kao primer Audi e-tron. Prvi električni SUV iz Ingolštata je pravi pripadnik svoje marke, tako da je sigurno privlačan grupi potencijalnih kupaca na koje cilja. Armaturna tabla, instrumentacija i info-zabavni sistem, gotovo su identični konvencionalnom pandanu. Međutim, nedavno smo pisali o procenjenoj autonomiji od 330 kilometara iz baterije od 95 kWh. Jaguarov pulen, I-Pace, poseduje bateriju od 90 kWh ali može da pređe više – 375 kilometara. Što se Porsche Taycana tiče, koji tek treba da bude lansiran na tržište, njegova autonomija od 500 kilometara po NEDC-u, trebalo bi da se svede na realnih 385 do 400 kilometara.

Tesla, s druge strane, je još 2012. imao u ponudi bateriju od 85 kWh koja je obezbeđivala autonomiju od 425 kilometara. Tek 2017. smo videli da je nekom drugom proizvođaču pošlo za rukom da probije barijeru od 360 kilometara dometa, a reč je o Chevy Boltu s autonomijom od 385 kilometara. Naravno, niko nije uspeo ni da se približi Teslinoj tehnologiji baterija.

Avgusta 2016., američki proizvođač je na tržište lansirao Model S P100D s autonomijom od 505 kilometara. Nakon toga, u januaru 2017., predstavljen je Model S 100D ublaženih performansi, ali s autonomijom od 540 kilometara. Varijante Modela X su pratile ovaj obrazac u rasponu od 465 do 475 kilometara. Tu nije kraj, jer najjeftiniji model u gami, Model 3, u verziji s produženim dometom nudi autonomiju od 525 kilometara iz baterije od 75 kWh. Dakle, uključujući budući Model Y, deset od dvanaest vozila koje Tesla trenutno ima na tržištu raspolaže autonomijom od 480 ili više kilometara.

Sasvim je jasno da se ovde nameće pitanje: zašto postoji toliki jaz između Tesle i ostalih sem ako nije u pitanju jasna prednost u tehologiji? Ono što je od ključnog značaja za kupce električnih automobila su autonomija i brzina punjenja. Samim tim, zašto bi neko „dozvolio“ Tesli da ostvari prednost?

Četiri od pet Teslinih modela, dostupnih danas, na prva su četiri mesta po dostupnoj autonomiji. Model 3 Standard Range Plus je jedini koji nije ušao u prvih pet, jer ga je nadmašila Hyundai Kona EV. U prvih 10, Tesla zauzima 50 odsto liste. Ukoliko se tu ubroji i Model 3 Standard Range koji je na čekanju, to je šest u prvih deset.

Ukoliko u obzir uzmemo i električne modele koji treba da budu lansirani ove godine, tu je jedan proizvođač na kojeg treba obratiti pažnju – Rivian Automotive. U novembru 2018., Rivian je iznenadio automobilsku zajednicu najavivši isporuku kamioneta i SUV-a krajem 2020.  2021., koji će raspolagati autonomijom od preko 640 kilometara. Rivian planira to da postigne „pakovanjem“ dva sloja baterija, s panelom za hlađenje između njih.

Gledajući listu aktuelnih i električnih modela koji samo što nisu stupili na tržište, jasno je da Tesla i Rivian dominiraju. Kada pogledamo prvih 20, uočavamo da neki, poput Audija i Mercedesa, nisu uspeli da se nađu čak ni tu.

U gotovo svakoj kategoriji, Tesla vodi po pitanju efikasnosti. Na neki način, proizvođaču iz Kalifornije je uspelo da ostvari dobitnu kombinaciju lepih aerodinamičnih vozila i baterija visoke energetske gustine.

Kao što smo spomenuli, drugu najvažniju stvar čini brzina punjenja. Mada se između 90 i 95 odsto punjenja odrađuje u kući, dostupna mreža stanica za punjenje i brzina su od ključnog značaja za ljude koji razmatraju kupovinu električnih automobila.

Za one koji planiraju da priušte električno vozilo, a često prevaljuju duge distance, razvijenost infrastrukture i brzina punjena su od primarnog značaja. Što se tiče gustine mreže stanica za punjenje, tu Tesla generalno dominira, ali kada govorimo o drugom parametru, ima nade i za ostale, posebno one skuplje automobile i primerke koji poseduju CCS standard.

Porsche kaže da će Taycan raspolagati brzinom punjenja od 350 kW. Rivian je najavio 160 kW, dok će Polestar 2, Mercedes EQC i Audi e-tron pružiti 150 kW. Svi će biti brži od aktuelnih Modela S i X, čija stopa punjenja iznosi 120 kW (očekivano povećanje na 145 kW). Ukoliko Tesla unapredi S i X sa sistemom iz Modela 3, tada će i dotični automobili moći da se pohvale brzinom punjenja od preko 250 kW.

Priredio: Pavle Barta

(718)