Početna Glas Republike Nemački automobili – između mita i realnosti
Nemački automobili – između mita i realnosti
12

Nemački automobili – između mita i realnosti

1.30K
12

Nemačka automobilska industrija, posebno na balkanskim prostorima, u ravni je božanstva. Bilo da se radi o premijum, velikoserijskim ili sportskim automobilima, „Nemci“ su mnogima neprikosnoveno na prvom mestu.

Šta je ono zbog čega ih ljudi obožavaju, dok ih možda neki drugi (zbog istih stvari) baš nešto i ne vole? Ipak, na umu moramo imati da su Nemci ti koji su praktično izmislili automobil, zar ne?

V12 motor

V8 definitivno „pripada“ automobilskoj kulturi preko „velike bare“, a ukoliko bismo nekome morali da pripišemo najveće zasluge za V12, onda su to nemačke kompanije. Naravno, po moćnim dvanaestocilindrašima u „V“ rasporedu cilindara, poznate su i neke druge marke, kao što su Ferrari, Lamborghini, Jaguar… Ipak, BMW i Mercedes-Benz se ovde nameću kao „glavni“, jer su svetu podarili neke od najboljih, najluksuznijih i s aspekta inženjeringa najusavršenijih motora u istoriji automobilske industrije.

U današnje vreme, V12 motori su dalji nego ikada, i vrsta su u izumiranju.

BMW M760Li xDrive

Ono što je sigurno je da će većina nemačkih V12 modela ostati da žive kao cenjeni klasici, nažalost dostupni samo za kolekcionare dubokih džepova.

Dizel motori

Da spojimo prethodno poglavlje s ovim? Tu na scenu stupa Audi sa svojim V12 turbo dizelom koji je u R10 TDI trkaču „žario i palio“ u Le Manu, a našao se i u serijskom izdanju u moćnom Q7.

Čuvene po svojoj efikasnosti, dizel motore su usvojili i s pažnjom negovali i BMW, Mercedes i naravno Volkswagen. Najmanji, radne zapremine od 800 kubnih centimetara, našao se u isto tako minijaturnom Smartu ForTwo.

Ipak, najveća slavu je TDI tehnologija stekla uz VW-ovu ikonu, Golf. Razlozi su sasvim jasni: praktičnost, upotrebljivost, prostranost, solidan prtljažnik, i to sve uz potrošnju od nekih pet litara nafte na pređenih 100 kilometara.

Audi R10 TDI

Još jedan faktor zbog kojeg su dizel motori omiljeni kod našeg sveta, a i drugih, je visok obrtni moment, dostupan pri niskim obrtajima kolenastog vratila. Bilo da se radi o V12 ili V10 „naftašima“ ili onim mnogo skromnije radne zapremine, obrtni moment je recipročno uvek natprosečan za segment u kojem se automobil nalazi.

Trkački potencijali dizel motora su dugo osporavani, čemu je u prilog u velikoj meri išlo i njihovo odsustvo s trkačkih staza. Međutim, Audi je sve to promenio na Le Manu, dokazavši da dizel, sem što može biti ekstremno izdržljiv, može biti i ekstremno brz.

Nadmoć prekomplikovanog inženjeringa

Nemački automobili su od strane specijalizovanih medija često bili čašćavani jedinstvenim atributima. Koliko puta ste čuli „ovaj Mercedes je kao tenk“, „VW-ova karoserija ne zna štaje korozija“ „sipaj i vozi“ i slično? Nije slučajno što su Nemci stekli ovakvu reputaciju, a posebno spomenuti Mercedes-Benz.

Stvaranje reputacije o suverenom kvalitetu vuče korene iz vremena W126 (1979-1991.) i W140 (1992-1998.) limuzina, koje su bile, a i danas su, pojam sjajnog spoja kvaliteta, dizajna, prestiža i performansi. Čak i danas, kada izađete iz jednog 300 SE iz osamdesetih, možete to uraditi s ponosom, zadovoljni automobilom i sobom, što nije slučaj s većinom automobila iz te ere.

Neko će argumentovano konstatovati da se inženjerski jaz između nemačkih automobila i njihovih evropskih, japanskih i američkih rivala u današnje vreme suzio do tačke nepostojanja, bar u segmentima u kojima svi imaju svoje pulene. Međutim, Nemci kao Nemci, uvek imaju neke „kečeve“ u rukavima, kao što je to bio slučaj s Porscheom 918 Spyder.

Porsche 918 Spyder

Doduše, postoji i „mračna strana“ usložnjavanja inženjeringa, jer da bi opravdali svoju visoku cenu, nemački proizvođači, posebno oni premijum, poslednjih godina uvode prekomplikovana mehanička rešenja što zna da dovede do raznih problema i izazivanja „glavobolje“ kod vlasnika.

Fabričke tjuning kuće

„AMG“, „M“ i „RS“ su akronimi, omiljeni među ljubiteljima performantnih nemačkih automobila. Naravno, nikako ne treba zaboraviti na Brabus, RUF i Quattro. Ovi ogranci su iznedrili brojne legendarne modele.

Mercedes AMG GT

Mnoge od ovih kompanija su postale do te mere povezane s matičnim firmama da su ove na kraju bile primorane da ih integrišu, krerirajući na taj način „podbrendove“, što su automobilski entuzijasti pozdravili s oduševljenjem. Konačno, mogli su da dobiju ono što su želeli direktno iz fabrike, i još s garancijom. Danas je nemoguće i zamisliti Mercedes bez AMG-a ili BMW bez M-a.

Dinamizam

Ovo je možda malo ironično, ali hajde da se „vozimo“. Nemačke automobilske kompanije vole termin „dinamizam“. Mi, automobilski novinari to vrlo dobro znamo jer dugi niz godina to čitamo u pres materijalima i slušamo dotičnu reč koja decenijama izlazi iz usta PR-ova. Bilo da se radi o proizvodima Audija, BMW-a, Mercedes-Benza ili Volkswagena, oni se konstantno opisuju kao „dinamični“, a često i kao „vodeći u klasi“ po tom pitanju. Dobro, verovatno se malo smeškate na ovu konstataciju (kao i mi).

Uglavnom, „dinamični“ ili ne, lepo je znati da se nemački inženjeri poslovično trude da u svoje kreacije utkaju dotični atribut.

Povratak u realnost?

V12 motori generalno troše više i skuplji su od V8. Višak cilindara je potpuno nepotreban u okvirima moderne tehnologije. Danas imamo četvorocilindarske motore koji su moćniji i performantniji od nekadašnjih V12.

Dizel motori mogu biti izuzetno efikasni, ali da li su svetu zaista potrebne „egzibicije“ u vidu V10 i V12 TDI motora koji šalju čađ u atmosferu? Jasno je da ne, baš kao ni dizel tehnologija, jer postoje ne tako skupe alternative kojima se treba okrenuti.

Inženjerska ekspertiza? Da li to znači da ostali nisu sposobni da kreiraju nešto fascinantno ili napredno? Da budemo realni, sva slava nemačkog inženjeringa potiče iz prošlosti i nekadašnjih uspeha. Danas, proizvođači poput Lexusa, Honde ili Ferrarija, u nekim stvarima su otišli daleko ispred BMW-a ili Mercedesa.

Nekada s razlogom, pojam pouzdanosti, nemački premijum proizvođači to danas više nisu, jer, ušli smo u razdoblje automobilske dekadencije kada ima malo prostora za realan kvalitativni napredak ostvaren kroz sam inženjering, a promene se uvode više radi promena (čitaj viših cena) nego radi istinskih beneficija za kupce.

Što se tiče fabričkih tjuning ogranaka, oni su sjajni, ali nisu rezervisani samo za nemačku automobilsku industriju.

Kada je o „dinamizmu“ reč, hajde da definišemo šta to uopšte znači. Možemo li da ga izmerimo? Teško. Da li je to nešto što je primenjivo u nekom racionalnom smislu? Pa, ne baš. To je samo reč i to nebulozna u kontekstu u kojem se koristi.

Kod nas vlada jedna floskula, koja je bazirana na predrasudi, a radi se o onoj čuvenoj „kad Nemac napravi“. Mnogi ljudi zastupaju nedvosmislen stav da Nemci prave najbolje automobile na svetu i mi to poštujemo, jer definitivno ne bismo imali sve one kilometarske diskusije na internetu u vezi s „nemačkom medecinom“.

Pavle Barta

 

(1302)

Komentari objavljeni na portalu "Auto Republika" ne odražavaju stav vlasnika i uredništva, kao ni korisnika portala. Stavovi objavljeni u tekstovima pojedinih autora takođe nisu nužno ni stavovi redakcije, tako da ne snosimo odgovornost za štetu nastalu drugom korisniku ili trećoj osobi zbog kršenja ovih Uslova i pravila komentarisanja. Strogo su zabranjeni: govor mržnje, uvrede na nacionalnoj, rasnoj ili polnoj osnovi i psovke, direktne pretnje drugim korisnicima, autorima novinarskog teksta i/ili članovima redakcije, postavljanje sadržaja i linkova pornografskog, politički ekstremnog, uvredljivog sadržaja, oglašavanje i postavljanje linkova čija svrha nije davanje dodatanih informacija vezanih za tekst. Redakcija "Auto Republike" zadržava pravo da ne odobri komentare koji ne poštuju gore navedene uslove.

Ostavite komentar

avatar
Zvezdan Božinović
Admin

Sklonost ka “over-engeneering” rešenjima i izvanredan poslovni model koji garantuje veoma popularne cene vozila (za proizvođača popularne – naravno)

Yankee
Gost

Americki zakljucak na racun svaba je, “fantasticni su … dok ne istekne garancija”.

Eki - Mercedesoman
Gost

Meni je istekla ’92. :/ i dalje je fantastičan hahaha 😀

Zvezdan Božinović
Admin

Ti si jedinstven slučaj Enese. Auto ti je izašao iz garancije i pre nego što si ti rođen 🙂

Eki - Mercedesoman
Gost

I to 6 godina prije 😀

Eki - Mercedesoman
Gost
Ova rečenica je sve kazala:”ušli smo u razdoblje automobilske dekadencije kada ima malo prostora za realan kvalitativni napredak ostvaren kroz sam inženjering”… Putnički automobili se već godinama samo razvijaju na IT polju, te novim generacijama dobijamo samo brže procesore za nešto naprednije infotajment sisteme, više senzora za bezbjednost jer su šasije praktično dostigle sam vrhunac otpora u sudaru, a na ogibljenje se samo dodaju električni motorčići koji podešavaju amortizere, upravljanje itd, bez značajnih mehaničkih promjena… Potrebe za više snage i nema, jer već sada gotovo svi automobili do 100 ubrzavaju ispod 10 sekundi, motori su poprilično štedljivi, te se sada… Pročitaj više »
Реној Пеугеотаре
Gost
Реној Пеугеотаре

Текст је ,,врхунско,,млаћење празне сламе, које треба да нам покаже како немачка аутоиндустрија (читај немачки инжињеринг) није водећа у свету. На жалост још увек јесте, остали су се приближили, у неким стварима су чак и егал са њима али још увек недовољно.Прекборске комплексаше и дебиле, чија филозофија 5000 цм , 10000 цм кубна под хаубом је смесна , тачније жалосна јер се заснива на крађи нафте по белом свету .

TNT
Gost
Ne slažem se sa autorom. Neću o motorima, vešanju, menjačima, pa i vrsti pogona – mislim da su „nemci” tu ispred (barem MB i BMW), ali postoje tu i druge stvari. Prednosti nemačke automobilske industrije, za mene, ogledaju se i u svakodnevnim sitnicama koje čine razliku. Stvari kod nemaca, barem prema mom iskustvu i shvatanju, rade tačno onako kako bi to trebalo da bude. Na primer, nisam vozio „nemca” koji je imao neprecizan merač preostalog goriva ili koji nije signalizirao da je tečnost za pranje stakla pri kraju. U moderno vreme svaki nemac koga sam vozio imao je senzor za… Pročitaj više »
Yankee
Gost

Ironicno je da hvalis elektroniku, a 9 od 10 slucajeva na putevima kada jedno prednje ili zadnje svetlo ne radi – obavezno je svapski auto

TNT
Gost
Moja zapažanja baš za sijalice su upravo suprotna od toga. Nebitno, reč nisam rekao o pouzdanosti, već o upotrebljivosti. Jednom sam se prevario i kupio Rav4, sada već prethodne generacije, pre restilizacije. Bilo mi je mnogo da doplatim 10-15.000 za GLK. Nebrojano puta sam se pokajao zbog toga. Kada, na primer, zaboravim da preklopom retrovizore, morao sam da ponovo otključam automobil, dam kontakt, pritisnem taster, sačekam da se sklope, izvučem ključ, izađem, ponovo zaključam… umorim se i dok kucam. Kod GLK prilikom zaključavanja sami bi se sklopili. Redovno vozim decu na zadnjim sedištima. Na Rav4 kada pritisnem child lock za… Pročitaj više »
TNT
Gost
A sad o pouzdanost – staro je pravilo da ono što nemaš ne može ni da se pokvari. Ako je automobil A nabijen senzorima, kamerama, radarima… a automobil B to nema, na automobilu A naravno ima potencijalno mnogo više mesta gde može doći do problema, ali to ne znači da su komponente ugrađene u brend A lošije ili bolje. Gotovo svi danas koriste iste komponente, posebno kada je elektronika u pitanju, pa je verovatnoća kvara pojedinačne ploče gotovo identična. Problem je što je excel rekao da je jeftinije menjati ploču u garantnom roku, nego raditi ispitivanje iste pre ugradnje, koje… Pročitaj više »