Grupa B iz osamdesetih godina je možda najpoznatija u dugogodišnjoj istoriji Svetskog Reli Šampionata (WRC), a bio je dovoljan samo jedan smrtni ishod da je u potpunosti sahrani. To se desilo 1986. godine kada je miljenik publike Henri Toivonen izgubio kontrolu nad svojom Lanciom na neobjašnjiv način i doveo u pitanje bezbednost celokupnog auto-moto sporta.
Kao većina finskih vozača, i Toivonen je odrastao u trkačkoj familiji, a njegov otac Pauli je osvojio evropski reli šampionat 1968. godine. Posle nekoliko relativno mirnih godina i vožnje u privatnim timovima Simce, Chryslera, Citroena, Porschea, Fiata i Forda, Toivonen dobija posao u fabričkom timu Talbota i u 1980. sezoni pobeđuje na prvom profesionalnom reliju u sezoni, održanom u Velikoj Britaniji.
Usledeo je i poziv Opela, a posle dve godine u nemačkom timu Toivonen je ispunio svoj životni san i potpisao za Lanciju. Italijanski tim se takmičio samo na najvećim trkama na svetu tako da finski vozač u početku nije mogao da pokaže svoje umeće, ali je bio spreman za svoju prvu titulu u 1986. sezoni.
Nakon startne pobede u Monte Karlu, Toivonen je doživeo kvar na motoru u Švedskoj uz odustajanje u Portugalu i preskakanje u Keniji pre kobnog relija na francuskom ostrvu Korzici. I pre tog relija među vozačima je vladalo mišljenje da su se automobili oteli kontroli i postali gotovo nemogući za kontrolisanje.
Grupa B gotovo i nije imala restrikcije pa su Lancia Delta, Audi Quattro, Peugeot 205 T16 i ostali pružali minimalnu težinu i moćne agregate od preko 600 konjskih snaga. Već u trećem reliju u sezoni (Portugal) domaći vozač Haokim Santos je izgubio kontrolu nad svojim Fordom RS200 i “uleteo“ u publiku, što je rezultiralo sa tri smrtna ishoda i još preko 30 povređenih osoba.
Kada je reli na Korzici započeo, Toivonen se brzo izdvojio kao favorit i izgradio veliku prednost. Tokom drugog dana vožnje, u 18. etapi, finski vozač je iznenada izgubio kontrolu u jednoj oštroj krivini i srušio se u provaliju pre nego što je njegova Lancia završila na krovu i planula. U vreme kada video kamere još uvek nisu bile česte jedini snimak nesreće je sa velike daljine jednog od gledalaca.
Sami organizatori u početku nisu ni znali šta se desilo i poslali su spasilačku ekipu tek kada se Tivonen nije pojavio na cilju u planirano vreme. Kada je spasilačka ekipa konačno stigla na mesto nesreće 30 minuta kasnije pronašli su samo izgoreli automobil i ugljenisana tela Toivonena i njegovog suvozača Serđija Kresta.
Kako je školjka Lancije bila proizvedena od laganog, ali lako zapaljivog materijala kevlar, a kada se pri tom doda da je i rezervoar imao lošu zaštitu automobil je praktično eksplodirao onog momenta kada je kamen probio njegov rezervoar.
Šta je tačno uzrok nesreće je enigma do današnjeg dana. Italijanski inženjeri nisu uspeli da analiziraju mogućnost kvara pošto je Lancia previše uništena u incidentu. Sa druge strane, na mestu nesreće nisu pronađeni tragovi kočenja tako da su analizirane neke druge teorije.
Toivonen je imao istoriju sudara u momentu dok je čuvao veliku prednost, a misteriju su možda otkrili njegove klupske kolege. Volter Rorl je izjavio da je Toivonen tokom kobnog vikenda imao grip i bio pod lekovima dok je Malkolm Vilson kasnije dodao da je finski vozač često gubio svest još od velikog sudara iz 1985. godine kada je slomio vrat, ali je krio informaciju od čelnika tima zbog brige da bi mogao dobii otkaz.
U svakom slučaju, samo nekoliko sati nakon tragedije WRC je zabranio automobile iz Grupe B pa su sezonu završili proizvodi sa slabijim agregatima. WRC je takođe ugasio planove za novu Grupu S (koja je trebala da debituje naredne sezone) pa su automobili postali značajno sigurniji, ali i sporiji.
Zoran Tomasović
(1002)
