Zanimljivost dana: Kako je pronađen model Shelby Daytona
Svi smo čuli za Shelby Cobru kao jednog od ultimativnih sportskih automobila u istoriji, ali koliko ljudi zna za Shelby Daytonu i kako je pronađen jedini primerak proizveden u Americi?
Kerol Šelbi je za volanom Aston Martina pobedio na trci LeMans 24, održanoj 1959. godine i uvek je imao želju da sa automobilom pod sopstvenim imenom pobedi veliki Ferrari. Međutim, koliko god da je Cobra bio brz automobil, on je imao jedan veliki hendikep, a to je aerodinamičnost.
Cobra, inače dostupna samo kao kabriolet, je mogla da dostigne brzinu od „samo“ 253 km/h na čuvenom Mulsanne pravcu dugačkom 4,8 kilometara, na Le Manu. Ferrari 250 GTO je jurio skoro 300 km/h, što je rezultiralo skoro deset sekundi boljim vremenom po krugu.
Početkom 1960-ih godina Kerol je naredio inženjeru Pitu Broku da mu razvije Cobru sa krovom. Ovaj je to učunio i prvi novi Daytona primerak sa brojem šasije CSX2287 je izašao iz fabrike u saveznoj državi Kaliforniji.
Kompanija je zahtevala još dodatnih pet primeraka, a za njihovu proizvodnju se postarala firma Carrozzeria Gransport u Italiji. Vozač Ken Majls je na testu dostigao brzinu do 310 km/h, a Daytona je uspela da pobedi gotovo na svim takmičenjima u kojima je učestvovala, uključujući pobedu u GT klasi na LeMans 24 sata trci 1964. godine.
Međutim, samo godinu dana kasnije Šelbi odlučuje da prihvati poziv Forda da sarađuje na novom GT-u pa Daytona pada u drugi plan. Ovaj automobil je nastavio da se takmiči sa dosta uspeha je nastupao sve do kasnih 1960-ih godina.
Istorija svih pet „italijanskih“ Daytona je odlično dokumentovana i oni su se uglavnom našli u privatnom vlasništvu. Šelbi je imao običaj da preproda automobile nakon što njihova trkačka karijera bude gotova, a Daytone su promenile vlasnike za relativno nisku sumu od svega 4.000 dolara.
Američku Daytonu je kupio čovek po imenu Džim Rasel, koji je stekao imperiju sa maketama „autića“, ali mu se Daytona nikako nije dopala. U vreloj Kaliforniji vozilo bez klime (koje je pri tom emitovalo veliku toplotu zahvaljujući trkačkom agregatu) je bilo noćna mora za vožnju pa je novi vlasnik postao čuveni muzički producent Fil Spektor za 12.500 dolara. I Spektor je imao iste probleme, a u roku od nekoliko meseci je dobio toliko kazni za brzu vožnju da ga je advokat savetovao da se reši automobila ukoliko želi da zadrži vozačku dozvolu.
Kada je njegov telohranitelj Džordž Brend ponudio 1.000 dolara, Spektor je pristao, a Brend je zatim poklonio Daytonu svojoj ćerki Doni. Ona je tokom 1980-ih godina nekoliko puta pokušala da ga proda, ali kako nije dobila željenu ponudu, Daytona je parkiran u garažu i nije vožen. Neke ponude su navodno izdnosile i do 500.000 dolara, ali ja Dona želela da sačuva automobil i da sa njim sebi obezbedi sebi lepu penziju.
Nažalost, ova priča nema srećan kraj. Naime, 22. oktobra 2000. godina Dona se polila benzinom i zapalila, a posle 15 sati je i preminula. Ona nije ostavila testament, a njen blizak prijatelj Kurt Gos će kasnije tvrditi da je svo njeno vlasništvo ostavljeno njemu.
Sa druge strane, Donina majka Doroti je smatrala da bez testamenta sva imovina pripada njoj pa je prodala Daytonu privatnom kolekcionaru za 3.000.000 dolara. Usledela je tužba Gosa, a kao „dokaz“ je ponudio sertifikat o registraciji i ključeve automobila, ali kako se legalni proces otegao tako je Doroti tvrdila da je već donirala većinu novca.
Dve strane su se dogovorile izvan suda, a automobil se danas nalazi u Simeone Foundation Automotive muzeju u saveznoj državi Pensilvaniji. Ovo je ujedno jedina Daytona koja nije restaurirana, a pokreće je Fordov V8 motor zapremine 289 kubnih inča (4,7 litara) sa četverostepenim manuelnim menjačem. Spomenućemo da je i italijanska Daytona #4 prodata 2009. godine za čak 7,25 miliona američkih dolara.
Zoran Tomasović
(5334)
