Analiza: Ko je lider a ko kaska u Evropi na planu elektrifikovanih vozila?

Evropsko automobilsko tržište je u fazi elektrifikacije. Birokrate u EU parlamentu i Evropskoj komisiji forsiraju proizvođače automobila da redukuju emisiju CO2, kojeg etiketiraju kao glavnog krivca za globalne klimatske promene. Naravno, cilj je i da se smanje azotni oksidi, koji „guše“ građane u evropskim metropolama.

Brzina uvođenja elektrifikovanih vozila ipak veoma varira od tržišta do tržišta.

Nemačka, koja je najveće automobilsko tržište u Evropi, zaostaje kada su u pitanju ciljevi vezani za električne automobile, dok Velika Britanija, Francuska, Italija i Španija kao prioritet stavljaju električna vozila i prateću infrastrukturu.

Norveška predstavlja čist dokaz da je moguće kroz značajne subvencije motivisati ljude da pređu na elektrifikovane automobile. U ovoj severnoevropskoj zemlji je prošle godine registrovano više potpuno električnih automobila nego bilo gde drugo u Evropi, bez obzira što Norveška zauzima samo 1 odsto tržišta na Starom kontinentu.

Nemačka kaska kada je u pitanju elektrifikacija

Godine 2010., kancelarka Angela Merkel je postavila cilj koji je podrazumevao milion elektrifikovanih automobila na nemačkim putevima do kraja ove dekade. Početkom ove godine, bilo ih je manje od 100.000, a nešto više od polovine se odnosilo na čisto električna vozila. Po poslednjem vladinom izveštaju, cilj će biti dostignut „sa kašnjenjem od godinu-dve dana“.

Da bi motivisala potražnju, vlada je u julu 2016. uvela subvencije na kupovinu pod nazivom „ekološki bonus“, koji ističe krajem juna sledeće godine. Naime, svaki električni automobil je kvalifikovan za subvenciju od 2.000 evra na ime poreza, dok se hibridi koji emituju maksimalno 50 grama CO2 po kilometru, kvalifikuju za subvenciju od 1.500 evra.

Ključni preduslov je osnovna cena modela, koja ne sme da pređe 60.000 evra. Dok je oko 600 miliona evropskih novčanca u federalnim fondovima izdvojeno za to, samo je oko 100 miliona potrošeno nakon prve dve godine. Nemačka lobirajuća grupa, BDEW, imala je sugestiju da bi sva sredstva iz fondova, koja se ne potroše u zadatom vremenskom roku, trebalo da budu investirana u javne punionice, da bi se stimulisala potražnja. Po studiji Evropske asocijacije automobilske industrije (ACEA), u Nemačkoj postoji 25.241 stanica za punjenje, što je 21,6 odsto u odnosu na ukupan broj u Evropi. Na prvom mestu po ovom pitanju je Holandija.

Stanice za punjenje takođe predstavljaju veliki problem za automobilsku industriju. Uvoznici se bune, je Chademos standard nije podržan vladinim subvencijama, pod čijim okriljem je jedino CCS standard, kojeg je prihvatila nemačka automobilska industrija.

Volkswagen grupa, Daimler, BMW i Ford planiraju da izgrade svoju sopstvenu mrežu od 400 ultrabrzih stanica za punjenje duž evropskih autoputeve, i to kroz Ionity zajednički poduhvat.

Norveška kao perjanica

Svi znamo da Norvežani svoje bogatstvo i snažnu ekonomiju mogu da zahvale nafti. U isto vreme, ova zemlja nudi najznačajnije povlastice za kupovinu električnih automobila, koji su izuzeti od poreza na kupovinu. Pored toga, PDV od 25 odsto, koji je važeći u Norveškoj, ne primenjuje se na kupovinu električnih automobila.

Ova skandinavska zemlja nudi brojne druge povoljnosti u cilju stimulacije kupovine električnih automobila. Popusti i pogodnosti se primenjuju svuda, od putarine, preko prevoza feribotima, pa do dozvole da se kreću trakama rezervisanim za autobuse. Besplatna parking mesta za elektromobile su doduše ukinuta od 2016. na državnom planu, ali ih mnoge opštine i dalje nude. Petina svih novoregistrovanih automobila prošle godine u Norveškoj je pogonjeno čisto na baterije, dok je u gradovima taj odnos mnogo značajniji u korist EV. Primera radi, svaki drugi novi automobil u Bergenu je električni.

Još više potpuno električnih vozila je registrovano prošle godine, više nego bilo gde drugo u Evropi, bez obzira na činjenicu da je norveško tržište zaista malo. Do kraja 2016., gotovo 100.000 automobila sa nultom emisijom se kretalo norveškim putevima. To je ovu zemlju pozicioniralo na treće mesto, iza Kine i SAD , koji su neuporedivo veća tržišta. Prodaja „plug-in“ hibrida  je iznosila 25.000 jedinica prošle godine, u poređenju sa 33.000 čisto električnih primeraka. Međutim, umnožavanje povoljnosti je dovelo do porasta prodaje hibrida, koji su prošle godine gotovo dvostruko nadmašili EV modele.

Velika Britanija cilja lidersko mesto

Ujedinjeno Kraljevstvo ima želju da bude glavna evropska „sila“ kada je reč o tržištu električnih automobila.

Strategija vlade „Road to Zero“ apeluje da najmanje 50 odsto automobila i 40 odsto vanova do 2030. godine bude sa ekstremno niskom emisijom CO2 (ispod 50 g/km). Vlasti planiraju da zabrane prodaju novih automobila sa SUS motorima do 2040., a u isto vreme su oformile fond od 450 miliona evra da bi se pomoglo finansiranju ekspanzije infrastrukturne mreže.

Trenutno, u Velikoj Britaniji ima 16.657 javnih punionica. S druge strane, mnogo manja Holandija ima 34.832 stanice za punjenje. U prvoj polovini godine, prodata su 21.922 „plug-in“ hibrida u Ujedinjenom Kraljevstvu, što je 40 odsto više u odnosu na prethodnu godinu. Poređenja radi, u isto vreme je prodat 7.441 čisto električni automobil.

Prodaja čisto električnih automobila je pala 3,3 odsto tokom ovog perioda, ali to delom može da se pripiše sporijom isporukom Nissan Leafa, koji se proizvodi u Sanderlendu.

Kupci „plug-in“ automobila mogu dobiti stimulanse do 4.500  funti od strane vlade za kupovinu vozila Kategorije 1, koja moraju imati električnu autonomiju od najmanje 113 kilometara i moraju da emituju manje od 50 g/km CO2. „Plug-in“ hibridi sa električnom autonomijom od 15 kilometara i više, uz emisiju CO2 od 75 g/km, kvalifikuju se za povlastice od 2.500 funti, ali ova subvencija nije dostupna za vozila koja koštaju više od 60.000 funti. Dodatne poreske olakšice su dostupne za flotne kupce.

Francuska stavlja EV na prioritetno mesto

Predsednik Emanuel Makron je izgradnju infrastrukture za električna vozila postavio kao ekonomski prioritet, a cilj je da se brojka upetostruči do 2020. U isto vreme, Pariz planira da izbaci sa svojih ulica vozila sa SUS motorima do 2030.

Francuska takođe pruža brojne beneficije za kupovinu električnih automobila, a planira da ih zadrži najkraće do 2022. godine. Popusti na kupovinu iznose 6.000 evra za električna i hibridna vozila koja emituju 20 ili manje grama po kilometru ugljen-dioksida, a 1.000 evra za automobile koji u atmosferu ispuštaju od 21 do 60 g/km CO2. Plan za reciklažu dizela obezbeđuje dodatnih 4.000 evra u kombinaciji „staro za novo“, i to modela starih najmanje 11 godina. Naravno, „naftaš“ mora da se zameni električnim modelom. U slučaju „plug-in“ hibrida, nadoknada iznosi 2.500 evra.

Pored toga, neće biti primenjivan porez za flotne automobile na električni pogon, dok će hibridi sa emisijom od 110 g/km i manje, biti izuzeti od oporezivanja dve godine nakon registracije. U zavisnosti od pokrajine, godišnji troškovi registracije bi mogli biti ukinuti za elekrična i „plug-in“ vozila. Broj javnih punionica u Francuskoj iznosio je na kraju 2017. 16.426, što je lep porast u odnosu na 10.339 iz 2015. Vlada je postavila cilj od 100.000 punionica do 2020. U međuvremenu, vlasti su takođe obećale da će stimulisati razvoj mreže, uključujući pravo da se izdvoje mesta na parkinzima i mesta za punjenje za električna vozila.

Ipak, nije sve tako „ružičasto“. Autolib „car-sharing“ servis, koji radi sa električnim Bollore vozilima koja se nalaze na stanicama za punjenje širom Pariza, stanicama koje može da koristi svako „plug-in“ vozilo, finansijski je propao ove godine. Dakle, budućnost stanica za punjenje ostaje nesigurna.

Španska mreža će rapidno da raste

Vlada ove zemlje je promovisala i promoviše alternativni prevoz, uključujući naravno i električna vozila. Implementirane su brojne subvencije i povlastice prošle godine. Najnoviji je „Alternative Mobility Support“ plan, odobren u decembru 2017.

Dotični MOVALT plan raspolaže budžetom od 20 miliona evra, koji bi trebalo da pomogne prodaji različitih tipova vozila koja koriste alternativna goriva, uključujući i ona koja koriste tečni propan i komprimovani zemni gas, električne automobile i „plug-in“ hibride. Dodatnih 15 miliona evra je namenjeno za širenje mreže stanica za punjenje. Subvencije bi mogle da dostignu 5.500 evra po vozilu.

Ne iznenađuje što je 20 miliona evra za MOVALT iskorišćeno za manje od 24 časa, kako javljaju španski mediji. Nedavna promena vlasti je na čekanje stavila inicijativu koja je originalno planirana za jun, sa provizornim budžetom od 16,6 miliona evra.

U prvom polugodištu ove godine, 5.906 elektrifikovanih vozila je prodato u Španiji, što je gotovo dvostruko više od 2.962 registracije u prvoj polovini 2017.

Ove brojke obuhvataju potpuno električna vozila, „plug-in“ hibride i EV sa produžavačima autonomije u vidu malog integrisanog SUS motora. Tržišni udeo elektrifikovanih automobila je u Španiji porastao sa 0,4 na 0,8 odsto.

Španija ima 5.089 stanica za punjenje po poslednjem popisu. Od njih, 777, odnosno 15 odsto je sa visokom brzinom punjenja, odnosno više od 22 kW.

Španska Iberdola i francuska Avia planiraju da investiraju 1,35 milona evra u nove stanice za punjenje na 27 Avijinih benzinskih stanica.

Iberdola je takođe najavila plan koji podrazumeva instalaciju 25.000 stanica za punjenje do 2021., od kojih je 16.000 u privatnim domovima a 9.000 u kompanijama, koje žele ovu uslugu da pruže svojim zaposlenim.

Italija – visoki ciljevi ali male subvencije

Italijani su u prvom polugodištu „pazarili“ 2.249 električnih automobila. To je dvostruko više u odnosu na isti period prošle godine. Tržišni udeo EV se popeo na 0,2 odsto sa 0,1. Prodaja „plug-in“ hibrida je porasla za 60 odsto, na 2.119 primerarka, za tržišni udeo od 0,2 odsto.

Italija izgrađuje svoju infraskturu javnih punionica. Trenutno ih ima 3.124. Oko 15 odsto su visoke brzine, odnosno više od 22 kW. Italija je na kraju 2015. raspolagala sa 1.700 stanica za punjenje.

Trenutno, jedina subvencija na državnom planu dostupna za kupce se odnosi na električna i hibridna vozila, a podrazumeva petogodišnju izuzetost od plaćanja poreza na registraciju. Takođe, neki gradovi nude povoljnosti.

Prethodna italijanska vlast nije baš bila „odlučna“ u promovisanju „bela tehnika“ automobila, delimično iz razloga što Fiat nije nešto posebno investirao u dotičnu tenologiju, tako da u svojoj gami (za evropsko tržište) nema u ponudi potpuno električni ili „plug-in“ hibridni model.

Program novih vlasti, formiran krajem maja predviđa „finansijske povlastice u cilju motivisanja prodaje hibridnih i baterijskih vozila“. Takođe je u planu „nacionalni plan za formiranje infrastrukture“.

Firma Enel koja je pod kontrolom države, planira da investira 100 do 300 miliona evra u instalaciju do 14.000 stanica za punjenje u Italiji do 2022.

Priredio: Pavle Barta

(423)