Da li postoji veza između SUV manije i otuđenja među ljudima?

Izložbene hale na svim sajamskim smotrama su, ove godine, izgledale veoma nalik našim drumovima: prepune SUV modela. Iako statistike prodaje vozila pokazuju blagi pad, realizacija SUV vozila je u kontinuiranom porastu. Na većini svetskih tržišta prodaja krosovera je u plusu za više od pet procenata.

Pojedini analitičari automobilske industrije smatraju ovakav razvoj događaja logičnim epilogom okolnosti koje karakteriše niska cena nafte, stasavanje novih generacija vozača sa drugačijim preferencijama kao i sve više krosover modela u ponudi svih proizvođača. I zaista, milenijalci ne kupuju često automobile, ali kada to i učine, onda pazare SUV.

Već smo detaljno pisali o tome, kako se predviđanja kreću u smeru dalje ekspanzije SUV modela, a ovo je uistinu tema koja bi mogla da zainteresuje sociologe, psihologe, pa i ostale eksperte iz oblasti koji nisu, na prvi pogled, tako okupirane fenomenom automobilizma, u širem smislu.

Duhovni nivo

Baš u tom duhu, naišli smo analizu pisaca knjige, koji su epidemiolozi po struci, „Duhovni nivo“ (The Spirit Level) u kojoj autori Kejt Piket i Ričard Vilkinson, povezuju ekspresni rast prodaje krosovera sa opadajućim nivoom poverenja među ljudima, što je takođe, globalna i tužna činjenica današnjice.

Dvoje analitičara u svojoj knjizi tvrde da je sve manje Amerikanaca koji smatraju da bi se “većini ljudi moglo verovati”, odnosno da je poverenje između ljudi, na najnižem nivou u poslednjih 40 godina. Sledstveno, opadajući trend vere u poštenje drugih ljudi dovodi do odluka pojedinaca koje su motivisane, prevashodno zaštitom svoje porodice i svojih interesa.

Nesigurnost i sumnjičavost u proporciji sa prodajom SUV-a

Uspon SUV modela, koji se desio tokom osamdesetih i devedesetih godina prošlog veka, koincidira sa rastom sumnje, kako navode autori, kao i sa fenomenom zatvorenih zajednica, ali i porastom prodaje kućnih alarmnih sistema. U knjizi se naglašava da ovu vezu prepoznaju i proizvođači automobila, pa tako svojim SUV modelima daju nazive poput: Outlander, Pathfinder ili, na primer Crossfire. Imenovani su, kao da se na taj način želela privući klijentala prigradskih usamljenika. Krosoveri su, svojom robusnom i kockastom pojavom, značajno muževniji od malih miniven primeraka (socijalno znatno prihvatljivijim u državama levičarske orijentacije), koji su  na nekim specifičnim tržištima čak i popularniji od SUV segmenta. Ovde je za primer moguće navesti Kanadu.

„Prednosti“ koje su zapravo uobrazilja kupaca

Ali ako pogledamo čisto statistički, krosoveri niti nude viši nivo upotrebne vrednosti u smislu iskoristivog prostora, niti su bezbedniji od karavana i vozila iz minivan segmenta. Brojna su istraživanja pokazala da su krosoveri izloženiji mnogo većem riziku od prevrtanja od drugih kategorija vozila, a što pokazuju i podaci o nesrazmernom broju fatalnih ishoda izazvanih upravo prevrtanjem. Američka agencija za bezbednost saobraćaja (NHTSA) je, u svom izveštaju otkrila da je izloženost SUV putnika smrtnom ishodu u saobraćajnoj nesreći, veća za čak 11% od onih u karavanima ili minivanovima. Ipak, visina i težina krosovera, dovode do toga da je verovatnoća smrtnog ishoda pri bočnim udarima, dramatično veća kod drugih kategorija vozila od krosovera. Što se tiče ponude prostora u unutrašnjosti vozila, a na osnovu tehničkih specifikacija, lako je zaključiti da modeli sa povišenim klirensom nude slične, ili čak i niže nivoe upotrebljivosti, od karavana i minivan vozila.

Prema tome, uprkos tvrdnjama kupaca da ih je SUV segment privukao zbog razloga bezbednosti i višeg stepena upotrebljivosti prostora za putnike i prtljag, jasno je da to ne može biti racionalan razlog. Poenta je da kada kupac pominje bezbednost, on ne misli na bezbednost u smislu saobraćajnih iskušenja, već na ličnu bezbednost. Pritom, kada taj isti kupac govori o prednostima krosovera u pogledu ponude prostora, on ne misli na komfor putnika i zapreminu prtljažnika, on zapravo govori o prostoru koji zauzima njegova ličnost u društvu. Znači, kao što je neko već duhovito primetio, SUV modeli bi se još bolje prodavali, kada bi imali montirane mitraljeze na krovu.

Veća klasna podela u društvu donosi veću popularnost SUV modela

Prodajno sociografske statistike pokazuju da su kupci krosovera, uglavnom starosne dobi od 25 do 49 godina, kao i da ogromna većina njih ne koristi svoje “terence” za vožnju van asfaltnih drumova.

U prilog svemo ovome, govore i karakteristične propagandne poruke proizvođača: “Zamislite da omiljenu dnevnu sobu imate na raspolaganju gde god da pođete,” ili, na primer „Ispod zgodne pojave našeg Land Rover Discovery leži srce engleske tvrđave iz 14. veka“. Iako je primer iz 1995. godine, situacija se ne razlikuje ni danas. Dakle, što je raslojavanje između socijalnih klasa veće, utoliko je veća i popularnost SUV vozila, a marketinške strelice su usmerene ka individuama koje su boljeg materijalnog statusa, nikako se ne trudeći da ostave utisak na radničku klasu.

Ekspanzija SUV segmenta je samo metafora na sve dublje raslojavanje i rastuće nepoverenje između ljudi. Ona, takođe jasno pokazuje statističku činjenicu da vrhunski profesionalci u upravama mnogih multinacionalnih kompanija zarađuju čak i do 271 puta više od običnog radnika zaposlenih u istim. Isto tako, život za ljude bez fakultetske diplome, postaje prosto nemoguć. Krosoveri i sve agresivnije dizajnirani automobili, sa puno lažnih detalja, samo su posledica ovakvih društvenih kretanja.

Povratak u srednji vek

Sve je očiglednije da socijalna slika današnjice, nikada jasnije, podseća na srednjevokovno društvo, u kome ljudi žive u soliterima, odnosno ekvivalentima nekadašnjih zamkova, zatvorenim zajednicama i a rade u zgradama sa portirima i obezbeđenjem, između kojih putuju upravo u tvrđavama na točkovima. Metafora za zamak na točkovima je, naravno, taj famozni krosover.

Na osnovu svega navedenog, moguće je izvući i psihološki profil karakterističnog kupca krosovera. On će najpre biti: nesiguran, narcisoidan, egoističan i kao posledica svega, sebičan.

Ako mislite da smo previše rigidni u opisima i obrazloženjima, ovakvo viđenje, u stvari predstavlja ozbiljnu dozu samokritike.

Zvezdan Božinović

(2573)