Ovogodišnja sezona šampionata Formule 1 je privedena kraju. Titule su podeljene još ranije, Luis Hamilton je osvojio naslov u konkurenciji vozača a Mercedes u kategoriji konstruktora. U poslednjoj trci sezone, u Abu Dabiju, u jednom od ubedljivo najdosadnijih događaja godine, pobedio je Valteri Botas. Šta nas čeka dalje?
U pripremi su mnoge stvari. Mada nastupa zimska pauza, postoje neke stvari o kojima ćemo i dalje razmišljati.
Indikativno je da je Luis Hamilton nakon „overavanja“ titule postao za nijansu pasivniji. Neko bi rekao da mu je Valteri Botas „ukrao šou“ u Emiratima, ali je Luis priznao na pres konferenciji da je u glavi slavio titulu i da je posledica toga bilo (trenutno) gubljenje fokusa.
Ipak, Luis Hamilton je inteligentan momak, svestan načina na koji pripadnici „sedme sile“ razmišljaju, tako da se osvrnuo da nikako ne želi ponavljanje 2015., kada je dozvolio Niku Rozbergu da uhati zamah serijom pobeda, odnosno momentum koji je prenesen i u 2016.
Ono što je takođe činjenica je da je Botas disciplinovani drugi vozač, koji nikada Hamiltona neće stavljati pod takve psihološke pritiske kao što je to radio Rozberg (i obrnuto), mada mu je ovo tek prva sezona u „srebrnim strelama“. Teoretski, Finac bi mogao da bude konzistentniji, pa bi u tom slučaju bilo interesantno videti Hamiltonovo ponašanje, jer prošle sezone, kada je osvojio titulu, Rozbergova glavna vrlina je bila konstantna vrhunska forma, a ona mu je i donela naslov (uz Hamiltonove pehove).
Tu je i faktor zvani „Ferrari“, jer Scuderia je definitivno popravila formu i na korak je od Mercedesa, a znamo do koje mere je Sebastijan Fetel ambiciozan, i jedan je od retkih koji ako oseti da ima šansu, daće sve od sebe da je ne ispusti, i to u surovom kontinuitetu.
Da li ćemo imati oštriju borbu za titulu?
Indikativno je da smo tokom praćenja ovosezonskih trka uglavnom gledali borbe vozača iz „sredine“ grida, jer je tu dolazilo do pravog „dog fighta“. Čak i u Jas Marini, koja je poznata kao staza na kojoj se teško pretiče, dolazilo je do ozbiljnih duela, ali ne i u borbi za pobedu, jer razlike su konstantno bile prevelike za bilo kakvu akciju.
U ovom slučaju, bodovna situacija mnogo toga objašnjava. Između Red Bulla na trećem i Force Indije na četvrtom mestu u konkurenciji konstruktora, razlika iznosi čak 181 poen. Konkurentnost predstavlja ozbiljan problem u današnjoj Formuli 1, a rešenje tog problema nije ni na vidiku. Zamislimo F1 trke u kojima pobeđuju i timovi poput Williamsa, Force Indije, Renaulta ili McLarena. Da se razumemo, i jedan Real Madrid izgubi od jedne Sevilje, Milan od Udinezea ili Bajern od Borusije iz Menhengladbaha. To je ono što Formuli 1 treba, a to šefovi iz Libertyja sigurno znaju. Međutim, da li će veliki igrači (čitaj: sa najdubljim džepom) pristati na tako nešto, posebno kada već duže vreme nemaju „nevolju“ zvanu „jaki privatni timovi“.
Ulazak u rešavanje „problema“
Šon Brečiz, komercijalni direktor Formule 1 i Eli Norman, šefica marketinga, skinuli su veo sa novog logoa Formule 1 pred trku u Abu Dabiju. Na neki način, to je bila poruka da na scenu stupaju nova vladavina i nova pravila igre.
Zvanično objašnjenje u vezi sa ovom promenom je bilo to da stari logo ne odgovara digitalnom sadržaju, kao i da nije pogodan za ekrane zbog razmaka između „F“ i „1“. Racionalno, nema šta, međutim ono što je od većeg značaja je iskorak iz ere Bernija Eklstouna i potreba da se stvari esencijalno menjaju, što se pre svega odnosi na donošenje odluka i njihov kvalitet.
Liberty je bio veoma zaposlen ove godine, implementiravši mnogo malih promena i tek po koju ozbiljnu, ali uprkos generalno opuštenijoj i optimističnijoj atmosferi u padoku, raspoloženje timova je ono oko čega se treba definitivno pozabaviti. Novac predviđen za nagrađivanje je smanjen, jer je Liberty investirao više sredstava u novo osoblje, objekte i događaje poput „F1 Live“, što naravno iritira timove. Međutim, to je američki način poslovanja – pragmatična postavka u cilju ostvarivanja što većeg šoua, koji će privući što veći broj pratilaca, gledalaca, fanova.
Oni (timovi), smatraju da na njihov deo, koji dolazi od procenta neto profita, ne treba da utiču takve stvari. Što je još ozbiljnije, obelodanjeni planovi vezani za motore posle 2020., nisu raširenih ruku dočekani od strane Ferrarija i Mercedesa, koji ih definitivno neće prihvatiti bez borbe.
Dakle, polako se bližimo „F1 obračunu kod OK korala“, a ključnu ulogu u tome će odigrati promene pravila na koje Ferrari gleda s prezirom. Ne bi čudilo da pretnje Serđa Markionea, vezane za izlazak Ferrarija iz „najbržeg cirkusa na svetu“, postanu mnogo ozbiljnije. Ukoliko bi se to desilo, to bi na neki način bio odraz situacije iz devedesetih godina prošlog veka, kada je Toni Džordž izvadio Indianapolis 500 iz Champ Cara, gde su svi bili u gubitku na kraju jednačine. Serija, a i sama trka, nikada se nisu oporavili od tog debakla. Sada su marginalni u svetu automobilizma, dok su pre razdvajanja tu bila imena poput Mensela, Andretija, Fitipaldija, Ansera, Vilneva i drugih sjajnih vozača, koji su se trkali „na nož“.
Naravno, Formula 1 može da postoji i bez crvenih automobila, ali to nikada ne bi bila ista Formula 1.
Vreme će pokazati kakve poteze će italijanski tim povući, ali ne bi čudilo da marka preuzme filozofiju sličnu Porscheu, proširi gamu, i ekonomski prosperira još više, bez (trenutne) neophodnosti zvane „Formula 1“.
Priredio: Pavle Barta
(321)
